Trudnicima naknade i bez uplaćenih doprinosa

Nacrt sa izmenama na osnovu kojih bi trudnice ubuduće dobijale naknade tokom bolovanja bez obzira na to da li im poslodavac uplaćuje doprinose je na javnoj raspravi do kraja februara.

Trenutno, kada poslodavac ne uplaćuje doprinose trudnica ima pravo na zdravstvenu zaštitu, kao i troškove prevoza, ali ne i zaradu.

Glavna urednica portala Bebac Jasmina Mihnjak kaže da treba sačekati šta će na kraju biti usvojeno i kako će to sve funkcionisati u praksi.

„Iskustvo nam je pokazalo do sada da kada se radi na zakonu sve izgleda dobro, a onda kada se usvoji nastanu problemi. Dobro je što se neko pozabavio pitanjem kašnjenja naknada za trudničko bolovanje jer je to problem koji postoji dugo. Ovim Nacrtom postoje dve stvari koje su dobre, jedna je da će trudnice dobijati zarade iako im poslodavac ne uplaćuje doprinose što je važno jer očekujemo da će puno firmi biti u problemu naročito sada zbog krize“, ističe Mihnjak za Danas.

Druga dobra stvar, kako kaže naša sagovornica, jeste olakšana procedura jer više neće biti duplog obračuna naknade zarada, kao što sada prvo to radi poslodavac posle i RFZO, sada će RZFO to direktno da radi.

„Oni će imati rok od 15 dana da isplate poslodavcu na namenski račun naknade, a poslodavac ima tri dana rok da trudnici isplati platu. Od onog trenutka kada žena otvori bolovanje u roku od 18 dana bi trebalo da dobije novac“, napominje Mihnjak.

Trenutno, prema važećim propisima, trudničko bolovanje prvi mesec uplaćuje poslodavac, od drugog meseca to na sebe preuzima država, a to funkcioniše tako što poslodavac za svaki naredni mesec uradi obračun zarade koji dostavi Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, sa zahtevom za refundaciju naknade zarade. Fond, potom utvrđuje pravo na naknadu i visinu naknade i nakon toga trudnica će primati naknadu od svog poslodavca, a poslodavcu će Fond refundirati iznos najkasnije 30 dana od dana podnošenja zahteva za refundaciju. Predviđene izmene zakona bi tu proceduru trebalo da skrate.

Predviđeno rešenje, međutim ima i onih drugih nedovoljno dobro objašnjenih i nerazjašnjenih momenata na koje Mihnjak upozorava.

„I dalje ne znamo šta će biti u situaciji da firma u kojoj trudnica radi propadne, zatvori se, ode u stečaj, a žena se zatekne na trudničkom bolovanju. To je jedno od pitanja koje smo postavili na javnoj raspravi. Da li može i taj deo da se pokrije jer žena koja je na trudničkom ne može da traži drugi posao i ne može da ostane bez ikakvih primanja“, naglašava Mihnjak.

Još jedno pitanje na koje su iz portala Bebac ukazali zakonodavcima jeste da li će lekar kada otvori bolovanje obaveštavati i poslodavca i RFZO o tome, ili će to biti prepušteno poslodavcu.

„Ako tako bude, onda postoji mogućnost da poslodavac otegne taj postupak“, napominje Jasmina Mihnjak.

Bojana Selaković iz Udruženja Roditelj kaže za Danas da kašnjenje jeste veliki problem, i za trudnice, ali i za druge ljude na bolovanjima.

„Ljudi koji su na bolovanju ne bi trebalo da budu kolateralna šteta, zato bi bilo dobro da se to reši. Međutim, ima druga stvar koja je bitna i na koju treba da se obrati pažnja, a sada imamo iskustvo sa Zakonom o finansijskoj podršci porodicama sa decom pa to znamo. Tada smo se fokusirali da naknada porodiljama ide direktno od države, kako ih poslodavci ne bi zavlačili i to smo i dobili. Onda je, međutim, promenjen način obračuna i došli smo u situaciju da je to pravo za veliki broj žena obesmišljeno, dobijale su minimalne iznose, nije im garantovana naknada ni na nivou minimalca“, napominje Selaković. Zato je, kako kaže, vrlo bitno i sa ovim zakonom videti kako će se raditi obračun za trudničko bolovanje, jer se desi da na jednom mestu država bude velikodušna, a na drugom da zategne.

U državnim firmama najviše kašnjenja

Jasmina Mihnjak napominje da su naknade za trudničko bolovanje dosta kasnile i da je to bilo različito od firme do firme.

„Neke trudnice su dobijale naknade na vreme, jer su poslodavci imali i tu mogućnost da isplate naknade trudnicama kada i ostalim zaposlenima, pa su čekali refundaciju RZFO. Međutim, dosta je, naročito državnih firmi, u kojima su kasnile naknade i po dva, tri i do šest meseci, kao na primer u školama“, ističe Mihnjak i naglašava da kašnjenje dosta zavisi od računovodstva, i toga kada će neko ko se time u firmi bavi da preda dokumentaciju, da li je ona uredna i slično.