Tržišna ekonomija nam još nije u glavi

U startu je dočekan pričom da je u dogovoru sa državom, stečaj BIP-a namerno izazvan kako bi mu se omogućilo da pivaru kupi jeftino, bez tereta obaveza prema poveriocima, radnicima i malim akcionarima. Janevski u razgovoru za Danas kaže da ga takve glasine ne iznenađuju, jer prate gotovo svaku privatizaciju u regionu.

– Nije mi strano to što se ranije dešavalo sa BIP-om, od promena vlasnika do kolebanja kvaliteta i pada na tržištu. I negativan naboj koji prati slične poslove uobičajen je na ovim prostorima. Ali, ako vidite šta se sve prodaje u svetu i po kojoj ceni, onda tek možete da procenite koliko je vredan BIP na globalnom tržištu, i da li je uopšte potrebno da vam neko takvu investiciju namešta. Inače, BIP je imao gubitak i nije bio prihvaćen u grupu od 17 kompanija sa kojima je Svetska banka potpisala ugovor, čime je njegova sudbina bila zapečaćena.

* Opšte je mesto da politika utiče na biznis i kod nas i u svetu. Sa kakvim se uslovima za poslovanje srećete u Srbiji?

– Moram reći da su uslovi poslovanja slični kao u Makedoniji i da nisu perfektni. Biznis i politika su uvek su isprepletani, jer sve političke odluke direktno utiču na biznis. Verujem da ćemo zajedno ući u Evropsku uniju i trebalo bi da jedni drugima pružimo ruku, da pomognemo i da radimo zajedno da bi proces bio lakši i išao brže. Tržišna ekonomija nam još nije u glavi i čitav region je u istoj priči. Svi smo gotovo tri decenije u tranziciji i uspešno ćemo izaći samo ako se dobro postave i primenjuju zakoni. A primena zakona zavisi od integriteta ljudi. Ja živim u prostoru gde je Beograd na pola puta između Triglava i Đevđelije, nisam stranac ovde i uslovi su svim poslovnim ljudima na ovom prostoru dobro poznati. Svesni smo i da sve države regiona mnogo više uvažavaju interese velikih multinacionalnih kompanija, dok nas, domaće investitore, često tretiraju kao marginalce.

* Koliko biznis iz regiona može da doprinese integracijama i nekim mirnijim odnosima u regionu?

– Privrednici imaju otvoreniji pristup, međusobno lakše komuniciramo, bez obzira da li dolazimo iz Makedonije, Hrvatske ili Srbije. Nažalost, do sada nismo uspeli da napravimo strategiju koja bi povezala više subjekata profesionalno i na nivou različitih država. Vlade mogu da pomognu, da budu servis sačinjen od više učesnika, na koje moramo da gledamo pozitivno. Tek onda ima više mogućnosti, samo treba biti uporan i imati energiju.

* Šta je prepreka za uspešniju ekonomiju?

– Regionu nedostaje novac za investiranje a kreditiranje preko banaka je problem zbog toga što one imaju ograničeni portfolio. Ceo region je bio uključen u strategiju razvoja Evropske unije koja je na početku dobro funkcionisala, ali se sada preispituje zbog nedovoljnog razvoja. Prema najnovijim izveštajima EBRD, pristup koji je do sada korišćen za ubrzavanje razvoja naših zemalja i sticanje statusa nije doneo očekivane rezultate i sada se menja kurs i traži se novi model. Berlinska inicijativa i EBRD ide u smeru postizanja konkurentnosti u ekonomiji svih 16 zemalja koje sa suočavaju sa istim problemima. Većina zemalja je na 50 odsto nivoa bruto domaćeg proizvoda iz 90-ih. Ne možemo se približiti EU standardima za konkurentnost, što ima loše posledice za sve zemlje. Imamo „brain drain“ i to u situaciji kada se traži od zemalja zapadnog Balkana više kreativnosti i inovacija da bi se postigao željeni razvoj. A kada imamo odliv visokoobrazovnih kreativnih ljudi, nema kreativnosti. Zato region mora da napravi svoj koncept i zajednički održivi status zaposlenosti u postojećim delatnostima, posebno u agraru. U našim državama poljoprivreda učestvuje u velikom procentu u BDP-u i ne možemo tako lako da „otkačimo“ tu granu uprkos sugestijama EBRD. Čak ni zemlje EU nisu se odrekle poljoprivrede. Da bi to uradili pored poljoprivrede moramo paralelno razvijati i druge stubove privrede koje će nositi veći ekonomski rast.

* Gotovo dve godine najavljivali ste da želite da uđete u BIP, ali ste tek pre nekoliko meseci zakupili pogone fabrike iz stečaja i pokrenuli proizvodnju. Koji Vam je sledeći potez?

– Nama je bio cilj da sačuvamo brend BIP jer smatramo da ima potencijala. Dugo nismo mogli da sklopimo tu priču, još smo u „buffer“ zoni, jer hoćemo da gradimo novu modernu pivaru, na lokaciji van grada i da se razvijamo. Agencija za razvoj i Agencija za imovinu traže lokaciju koju bi mogli da kupimo, rentiramo ili uzmemo koncesijom.

* Govori se da vam je podršku u procesu dolaska u BIP pružio biznismen Miodrag Kostić. Jeste li sa njim konkurencija ili partner?

– Sa Kostićem sam prijatelj i imali smo neku ideju o zajedničkom projektu, ali u vinskoj industriji. Da mi je on, ili neko drugi, pomogao, ne bih u taj posao ulazio dve godine. Ja BIP znam od 70-ih godina, kada sam ušao u pivarstvo i od 90-ih godina, pa i 2000. tražio sam put kako da pokrenem tu priču. Tada mi nije uspelo.

* Gde je sadašnji BIP u toj priči. Kakva je njegova sudbina?

– Fabrika je sada u stečaju, sa velikim dugovima, potraživanjima iz restitucije i ta pitanja trebalo bi da rešava stečajni upravnik. Ja BIP gledam kao srpski brend koji ima budućnost i treba ga sačuvati. U prestonici Srbije živi dva do 2,5 miliona stanovnika, ali je Beograd i turističko mesto i odnosi više od polovine ukupne potrošnje. I uz pesimističku procenu da će u narednom periodu rast potrošnje iznositi od 2,5 do tri odsto godišnje, očekivani rast bi bio ozbiljan pomak za pivarsku industriju. Tu ima prostora za jedan tradicionalni proizvod, lokalno pivo koje je dostojno tržišne utakmice sa multinacionalnim kompanijama i njihovim modernim pristupom.

* Kome je namenjeno to pivo, srednjoj klasi koja je u izumiranju ili nižoj srednjoj koja se sve više puni?

– Mi pravimo craft pivo i u ovom trenutku imamo samo dva brenda, ali plan je da ih bude više. Naša ciljna grupa je generacija srednjih godina, koja još ima emocije za ono što je nekada bilo, ali i „japijevci“, koji svoju identifikaciju traže u stranim i novim brendovima. Targetiraćemo i takozvane milenijumce, koji traže marku koja se uklapa u njihov stil. Ići ćemo polako, prvo da izgradimo kapacitete i razvijemo kvalitetniji pristup tržištu. Počeli smo tek pre nekoliko meseci i verujemo da za godinu dana možemo da dostignemo proizvodnju od oko 200.000 hektolitara, što je deset puta manje nego što je BIP proizvodio 90-ih, a reč je o gotovo 1,8 miliona hektolitara. Ono što je u ovom trenutku važno je što proizvodimo veoma dobro pivo o čijem kvalitetu je već počeo da se širi dobar glas u Beogradu.

* Šta je smetnja da se odmah pokrene puni kapacitet – izgubljena pozicija i nedostatak tražnje, ili stanje fabrike?

– Nijedno od toga. Srbija je izlazeći iz nedaća u lanac trgovine unela previše posrednika. Taj pristup sprečava i umanjuje profitabilnost svih činilaca u tom lancu prodaje. Na primer, iako manje, makedonsko tržište u ovom pogledu je prevazišlo taj pristup i znatno je profitabilnije. I u svetu je ta proizvodnja isplativa, a ovde je potrebno još vremena da bi se dobila prava tržišna ekonomija.

* Ko ubire penu?

– Svi po malo, a niko zadovoljan. Sada izaći iz modela koji se stvarao dugo vremena je komplikovano, ali ne i nemoguće.

Gde su regionalni brendovi

Otvaranje mladog vina nekada se slavilo u Kavadarcima kao makedonski praznik. Mi smo uspeli da od toga napravimo kompanijsku manifestaciju, koja okupi i do 6.000 ljudi, i na kojoj promovišemo proizvod i gradimo vinsku kulturu. Osim domaćih gosti su nam Bugari, Srbi, Bosanci, Hrvati… Možete i vi sa Gučom to da postignete – da se napravi dugoročni pristup za izgradnju brendova domaćih proizvoda kao što su pivo i vino, ali i hrana (artisan hrana). Uz to, kada dođete u Tikveš, ne plaćate ništa, a dobijate muziku, hranu i piće, dok se u Guči sve plaća. Tu dođe do 300.000 ljudi, a moglo bi milion, ako se strateški osmisli kako da proširimo kapacitet lokacije i kako da predstavimo artisan proizvode i razvijemo turističku destinaciju – kaže Svetozar Janevski.

Tikveš u francuskom stilu

– Iako uz mnogo teškoća, vinarija Tikveš postala je evropski, donekle i svetski brend, jer godišnje u proseku dobijemo 50, a ove godine 60, medalja za kvalitet na značajnim međunarodnim smotrama vina, od De kantera, Parkera, Grenaž du mondea, Internešenel vajn čelendža, dakle od Londona do Šangaja. Istina je da još nismo u rangu velikih kuća, ali i da nas sad već vide kao ozbiljnog igrača. Mi smo u Makedoniji uspeli da razbijemo trend proizvodnje vina u velikim količinama, ali manjeg kvaliteta. Tako je tržište počelo da se čisti i morali su drugi da nas prate. Sada možemo da kažemo da smo velika vinarija koja ide i u decentralizaciju – već radimo kao mreža mikrovinarija koje pod brendom Tikveš proizvodi visokokvalitetno vino. Imamo najviše mogućnosti da selektiramo i odabiremo grožđe i svrstamo po klasi kvaliteta. Ne može celokupan rod da ide u prvu klasu, jer se razdvaja i na drugu i treću, što druge vinarije ne rade. Taj kvalitet lakše je prepoznat na svetskom tržištu, ali mi planiramo da prodremo u Kinu, a za to moramo da idemo korak dalje. Sada smo u procesu kupovine vinarije i vinograda u Francuskoj. To je način na koji bi obezbedili lakšu komunikaciju sa potrošačima kako na stranim tržištima, tako i kod nas – ističe Janevski.

Poslovna mapa

Svetozar Janevski u svet preduzetničkog biznisa ušao je preko razvoja Skopske pivare i ulaska velikih globalnih brendova – Koka-Kole i Heinekena. Kao jedan od šest vlasnika Pivare Skopje, zaslužan je za stvaranje brenda „skopsko“. Sa partnerima iz ove kompanije je 2000. osnovao „M-6“ Investicioni fond, dok je tri godine kasnije otkupio većinski akcionarski paket vinarije Tikveš u Kavadarcima. Svoj preduzetnički duh i energiju koju ima prenosi na mnoge zemlje regiona, ali i šire, pokušavajući da ujedini privredu i podstakne razvoj.