Tržišna pozicija najvećeg srpskog izvoznika nije ugrožena

Upućenima je jasno da su poruke o zatvaranju Fijatove fabrike u Kragujevcu i njenom eventualnom preseljavanju u Brazil, koje, takođe, najavljuju pojedini „analitičari“, obične besmislice, koje ne zavređuju komentar. Ipak, zbog neupućene javnosti, treba po ko zna koji put ponoviti podatak da ja kragujevačka fabrika automobila najsavremenija Fijatova kompanija i jedna od najmodernijih firmi te vrste na svetu, i još tri godine biće u garantnom roku. Kragujevačka fabrika je, pored rumunske Dačije, jedina kompletna fabrika automobila u jugoistočnoj Evropi, što znači da pored pogona za proizvodnju delova za šasiju i samih šasija (Karoserija), te za završno sklapanje (Montaža) i farbanje gotovih automobila (Lakirnica), ima i pogon za izradu opresaka (Preseraj), koji je u svakoj automobilskoj kompaniji najvrednija investicija. Pogoni za farbanje automobila (Lakirnica) i izradu otpresaka (Preseraj) uzidani su u kragujevačku fabriku, što je još jedan od argumenata da je fabrika – nepreseljiva.

Ali, najuverljivije zvuči konstatacija stručnjaka za ovu vrstu biznisa da nijedna ozbiljna automobilska kompanija ne zatvara svoje fabrike, posebno ne one koje su tek otvorene, već ih, eventualno, u slučaju loših poslovnih rezultata prodaje. Da li bi Fijat, onda, mogao da proda kragujevačku fabriku nekoj drugoj svetskoj automobilskoj kompaniji? Kako sada stvari stoje, Grupacija Fijat-Krajsler automobili (FSA), u okviru koje posluje i FAS, pre bi se „oslobodila“ drugih svojih firmi nego FAS-a. Ako je suditi prema izjavi generalnog direktora Serđa Markionea, Grupacija FSA ne da namerava da prodaje svoje fabrike, već planira da se udruži sa još nekom od vodećih svetskih kompanija (u igri su Reno-Nisan, Hjundai, eventualno Ford), kako bi posle 2018. pretekla Tojotu po godišnjoj proizvodnji automobila. Na glasine o zatvaranju kragujevačke fabrike u menadžmentu FAS-a odgovaraju pitanjem: Znate li koliko to košta?, ili: Znate li da su u ovu fabriku uložene 1,3 milijarde evra?. Ističu, takođe, da je model „fijat 500L“ dobro prihvaćen na evropskim tržištima i da se najbolje prodaje u Italiji, Francuskoj, Britaniji i Španiji. Prodaja automobila grupacije Fijat-Krajsler beleži značajan rast i u SAD, zahvaljujući Krajslerovim modelima.

Da je reč o ozbiljnoj kompaniji, o tome svedoče i podaci Uprave carina Srbije, prema kojima je FAS ubedljivo najveći neto izvoznik u Srbiji, koji je u prvih devet prošlogodišnjih meseci izvezao automobile u vrednosti većoj od milijardu evra (1.067,8 miliona evra). Istovremeno uvoz te kompanije iznosio je tek nešto oko 40 miliona evra, čime je FAS ostvario devetomesečni neto devizni efekat od preko milijardu evra. Poređenja radi, u istom periodu izvoz Naftne industrije Srbije premašio je 286,6 miliona dolara, ali je uvoz te kompanije premašio 794,4 miliona evra. Otuda čak i ekonomisti, koji svojevremeno nisu bili za izgradnju nove fabrike automobila u Kragujevcu, sada tvrde da bi izvozne rezultate domaćih firmi trebalo ocenjivati prema njihovom doprinosu popravljanju platnog bilansa Srbije. Iz pogona FAS-a, koji je projektovan za proizvodnju 300.000 automobila godišnje, sada izlazi oko 100.000 modela „fijat 500L“. To, međutim, ne znači da se u FAS-u ne razmišlja o novom modelu, ali ne zbog zastarelosti „fijata 500L“, koji je lansiran pre dve i po godine i „tržišnu zrelost“ doživeće za tri do četiri godine, već zbog činjenice da bi fabrika automobila u Kragujevcu mogla, bez velikih ulaganja, da proizvodi još oko 200.000 automobila. Kad se tome doda da je u FAS-u instalirana najsavremenija proizvodna oprema i da u fabrici rade mladi i dobro obučeni radnici, onda je gotovo nedopustivo da se kapaciteti ne koriste u potpunosti. Jer, od toga bi korist imao ne samo Fijat, odnosno Grupacija Fijat-Krajsler automobili, već i država Srbija, koja bi, u tom slučaju, ostvarivala trostruko veći neto devizni prihod (oko pet milijardi evra godišnje) od izvoza automobila. Na potezu je, dakle, država, odnosno Vlada Srbije, čiji bi premijer mogao da inicira pregovore sa top menadžmentom Fijata o proizvodnji novog modela u Kragujevcu, u čijem razvoju, koji bi koštao između 500 i 600 miliona evra, država ne bi učestvovala. Obaveza države bila bi da, srazmerno učešću u vlasništvu u FAS-u, učestvuje u nabavci i instaliranju dodatne opreme za proizvodnju novog modela, što je znatno manja investicija od one predviđene za njegovo osvajanje. Od države se takođe očekuje da ispuni već ugovorene infrastrukturne obaveze prema Fijatu, što znači da bi morala da završi auto-put od FAS-a do Koridora 10, te da započne izgradnju obilaznice oko Kragujevca i modernizaciju pruge od Lapova do Kraljeva.

Novi „punto“ ili „bravo“?

U menadžmentu kompanije Fijat automobili Srbija tvrde da ta fabrika zaslužuje da dobije novi model. „U Fijatu je u toku izrada plana proizvodnje za naredni period, o čemu javnost ne može da bude obaveštena, ali mi smo uvereni da Kragujevac može da očekuje da Fijat ovde donese novi model“, kažu u poslovodstvu FAS-a. Podsetimo da je Fijat, u januaru prošle godine, napravio srednjoročni plan razvoja, kojim je predviđen početak proizvodnje sedam novih modela, od kojih je predstavljen samo „fijat 500X“, ali koji, s obzirom da je reč o džipu, ne može da se proizvodi u Kragujevcu, već u Fijatovoj fabrici u Melfiju. Procenjuje se da bi u kragujevačkoj fabrici mogao da startuje neki od modela B klase, najverovatnije novi „punto“ ili „bravo“.