Tržište je liberalizovano, a pravila igre tek se uspostavljaju

O ovom i drugim projektima, kao i izazovima nastalim nakon izdvajanja Telekoma Srbije iz sistema ovog preduzeća u intervjuu za Danas govori generalni direktor Pošte Srbije Goran Ćirić.

• Kakve prednosti Post eksport donosi korisnicima?

Osnovna ideja je da kanalima Pošte Srbije uspostavimo mogućnosti za smanjenje administrativnih procedura za izvoznike. U Srbiji ima 300.000 mikro, malih i srednjih preduzeća koja predstavljaju potencijalne korisnike, s obzirom da će Post eksport omogućiti da se za izvoz popunjava samo jedan elektronski dokument i to u svakoj pošti u Srbiji, umesto do sada potrebnih sedam dokumenata u sedam različitih institucija. Mi smo obezbedili i komunikacionu i informatičku infrastrukturu za to, povezali smo se sa najvažnijom institucijom u tom lancu – Upravom carina, kao i sa Agencijom za privredne registre i Poreskom upravom, a sistem će podrazumevati bezbednu komunikaciju i digitalni potpis.

• Kako će funkcionisati ta usluga?

Kada se popuni obrazac, Pošta preuzima paket, koji može biti težak do 30 kilograma i imati vrednost do 1.000 evra i zatim ga dostavlja do pošti carinjenja, koje se u ovom trenutku nalaze u Nišu, Beogradu i Novom Sadu, s tim što se planira proširenje. Našim daljim kanalima transporta obavlja se dostava do krajnjeg korisnika. Postoje garancije i u vezi s plaćanjem i u vezi s realizacijom čitavog posla, a garanciju predstavlja i sama Pošta kao pouzdani partner. Ostalo je još da potpišemo memorandum sa Upravom carina, tako da će Post eksport zvanično zaživeti 15. novembra.

• Koje su cene te usluge?

Cene su vrlo pristupačne i zavise od težine paketa i zone u kojoj se nalazi krajnja destinacija. Najjeftinije je slanje paketa do jednog kilograma težine u zemlje bivše SFRJ, što košta 990 dinara, dok je najskuplji transport paketa od 25 do 30 kilograma težine u neku od zemalja četvrte zone kojoj između ostalih pripadaju Australija i Amerika, za šta je potrebno platiti 18.950 dinara. Želeli smo da formatiramo sistem Pošte Srbije kao most za naše građane, ali i za privrednike, ka regionu i ka čitavom svetu i mislim da je ova usluga upravo ono čemu smo težili. Integrisali smo čitavu infrastrukturu Pošte, od voznog parka, logističke usluge, transporta, distribuiranog kanala, kanala prihvata 1.500 jedinica poštanske mreže, razgranate informatičke i komunikacione infrastrukture, infrastrukture kakav je digitalni elektronski potpis, a sada i vremenski žig. Pošta će postati verovatno prvo sertifikaciono telo za izdavanje vremenskog žiga.

• Drugi veliki projekat ove godine su glavni poštanski centri. Dokle se s tim stiglo?

Započeli smo izgradnju. Odluka za izgradnju glavnog poštanskog centra u Beogradu je doneta 1971. godine, dakle pre 40 godina. Osim što gradimo glavni poštanski centar Beograd, započeli smo i izgradnju u Novom Sadu, a u procesu smo izbora izvođača za GPC Niš. Rok za završetak ovih poslova u prvoj, građevinskoj fazi je maj naredne godine. Rok za završetak radova u Beogradu je kraj marta 2012. godine. Niš i Novi Sad koji mesec kasnije, ali ukupan cilj je da po završetku građevinskih radova i nabavke tehnološke opreme, kompletiramo čitav projekat do kraja sledeće godine i u potpunosti automatizujemo proces prerade pošiljaka u čitavoj Srbiji. To će biti deo potrebne infrastrukture za razvoj transportne logistike i podsticaj i podršku projektu o kojem smo upravo govorili, Post eksporta, ali i za podizanje broja paketa u našim tokovima i ulazak u trendove prisutne u svim poštanskim upravama u svetu u kojima obim pismonosnih pošiljaka pada, a paketa raste.

• Da li broj pismonosnih pošiljaka pada i u Srbiji?

U Srbiji još imamo rast fizičkog obima pismonosnih pošiljaka, ali očekujemo trend kakav je i u svetu. Međutim, moramo da imamo u vidu i to da je naše tržište poštanskih usluga liberalizovano i nije dovoljno regulisano. Tačno je da smo početkom ove godine dobili Agenciju za poštanske usluge, da resorno ministarstvo radi intenzivno na uspostavljanju i poštovanju pravila igre i mislim da je stanje u tom pogledu sve bolje. I to je na neki način razlog za rast pismonosnih pošiljaka, ali naravno i naša kompleksna i integrisana ponuda i veći kvalitet usluge. Pomenuću i to da smo od 2007. godine od kada se po ovoj metodologiji rade merenja kvaliteta poštanskih usluga, podigli broj pošiljki koje se dostave u roku od dan plus jedan sa 40 odsto u 2007. na preko 67 procenata danas, dok se čak 96 odsto pošiljki dostavi u roku od dan plus dva, što je rast u odnosu na ranijih šezdesetak procenata. To je ozbiljan rast kvaliteta i između ostalog i to sigurno utiče na fizički obim.

• Koliko je ekonomski opravdana cena univerzalnog servisa?

Mnogi Pošte Srbije i dalje vide kao monopolistu, ali u Srbiji ima preko 30 poštanskih operatora. Tržište je liberalizovano, sem u delu rezervisane usluge, gde mi jesmo po zakonu monopolisti, ali u sektoru u kojem se svesno prave gubici – pismonosnim pošiljkama do 100 grama težine. Mi imamo obavezu da obezbedimo pristupačnu uslugu sa približnim kvalitetom na čitavoj teritoriji Srbije. Nije isplativo raditi na svakoj tački države, jer fizički obim pismonosnih pošiljaka nije ravnomerno raspoređen. U mnogim državama razlika između određene i ekonomske cene se dotira, ali mi to nemamo niti očekujemo, znajući u kakvom je stanju budžet republike Srbije, pa to nadoknađujemo našim prihodima iz komercijalnih usluga. Tri godine nismo korigovali cene, a sada imamo razvijenu metodologiju obračuna troškova, kojom možemo da pokažemo i dokažemo državi koja je zaista realna cena rezervisane usluge.

• I kolika je ta cena?

Mislim da ne bi bilo korektno da to objavljujem, dok to ne verifikuju Agencija za poštanske usluge i naše resorno ministarstvo, ali svakako da je viša od ove postojeće.

• S kakvim ćete finansijskim rezultatima završiti ovu godinu i koliko je odvajanje Telekoma uticalo na pad prihoda Pošte?

Najsvežiji podaci su za prvih devet meseci. Radili smo uspešno, bolje nego prošle godine i neto dobit je 1,85 milijardi dinara. Poređenja radi, 2008. smo imali minus od 400 miliona, 2009. plus od 300 miliona, i to sve iz osnovne delatnosti, bez uticaja dividendi Telekoma. U tim trenucima smo krenuli putem samoodrživosti sistema. Ovu godinu radimo najuspešnije do sada, i ona je pokazala da smo održivi i bez Telekoma i to i jeste naš cilj. Uz to, razvili smo hibridnu poštu, transportnu logistiku, a imamo i sve veće učešće u razvoju elektronske uprave. Razvili smo bazu podataka matičnih knjiga u saradnji sa Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave, sa Ministarstvom unutrašnjih poslova smo radili na bazama podataka o državljanstvu i planiramo integraciju svih tih baza sa biračkim spiskom.

• Pomenuli ste izdavanje izvoda iz matičnih knjiga rođenih. Da li to funkcioniše u svih 175 gradova i opština?

Još ne. Završili smo dve faze i u ovom trenutku je obuhvaćeno više od tridesetak gradova i opština, ali koje obuhvataju više od 70 odsto stanovništva. Pošta se pojavljuje kao sistem koji razvija informatičko rešenje koje treba da učini kompatibilnim sva raznorodna rešenja koja imamo u lokalnim samoupravama, sa nadležnostima Ministarstva za lokalnu samoupravu i Ministarstvom unutrašnjih poslova. Ta integracija i obezbeđenje kompatibilnosti bio je zadatak Pošte.

• Kad će to da zaživi?

Mi smo tehničko-tehnološki spremni. Pošta će biti spremna za veliki broj lokalnih samouprava koje nemaju ni finansijskih ni kadrovskih kapaciteta da razvijaju taj sistem, pa ćemo im mi u saradnji sa ministarstvom dati svoje informatičko rešenje da bi se čitav proces ubrzao. Uz rizik da ja najavljujem kada će biti doneto zakonsko rešenje koje će to omogućiti, realno je da taj rok bude oko godinu dana od sada.

Restitucija

Pošta bi trebalo da servisira i zahteve za restituciju. Kako taj projekat napreduje?

Imali smo redovne kontakte sa Ministarstvom finansija i razgovaramo o budućoj tehnologiji da bi građani što manje morali da dolaze na šalter pošte. Naš će posao biti da primimo dokumentaciju i da izdamo potvrdu sa svim potrebnim podacima. Radimo na tehnologiji kako će se ta dokumenta kasnije elektronski distribuirati do agencije koja će se baviti restitucijom. Imamo vrlo kratke rokove, jer proces prijema zahteva kreće početkom iduće godine. Naši tehnolozi prave analizu već podnetih i broja očekivanih zahteva sa gustinom i teritorijalnom zastupljenošću, i na osnovu toga ćemo odrediti i gustinu naše mreže. Procena je da će 200 do 300 pošti biti potrebno, sa vidno obeleženim šalterima za obavljanje tog posla.

Izlazimo iz tehnologije 19. veka

Koji su glavni planovi za narednu godinu, osim ovih već navedenih?