Tržište kafe – Sivim kanalima oko 20 odsto prometa

Situacija je za nijansu bolja kad je reč o tržištu kafe, ali je još uvek daleko od povoljne. Procenjuje se, naime, da udeo sivog tržište u prodaji kafe iznosi 20 odsto i to naročito obeshrabruje proizvođače, mada bi i predstavnici države trebalo da se zabrinu, s obzirom na to da se kroz nelegalne kanale odlivaju stotine miliona dinara koji bi trebalo da završe u državnoj kasi. Proizvođači kafe, pre svega Grand kafe, tvrde da bi taj problem mogao da se ublaži uvođenjem akciznih markica, ali dodaju da nisu naišli na razumevanje predstavnika državnih institucija zaduženih za to.

– Kao vodeći proizvođač kafe u regionu smatramo da bismo, u saradnji sa predstavnicima države, mogli da pronađemo najoptimalnija rešenja u borbi protiv sive ekonomije, jer je to u zajedničkom interesu. Zato smo pokrenuli inicijativu za uvođenje akciznih markica na kesicama proizvoda, jer smo procenili da je to dobar način da počne da se uvodi red na tržištu. Akcizne markice bi bile potvrda da je proizvođač ispoštovao legalan proces uvoza i platio dažbine državi, ali i prošao sve kontrole kvaliteta, što garantuje potrošaču da pije pravu kafu. U krajnjoj instanci to predstavlja distinkciju od nelojalne konkurencije. U prilog toj argumentaciji navešću primer BiH, gde je, ubrzo nakon uvođenja akciznih markica, šverc kafe opao za 30 odsto, a smanjen je i broj sumnjivih pržioničara – komentariše za Danas Andrej Bele, direktor strateškog područja kafa Atlantik grupe i dodaje da ta kompanija, samo po osnovu plaćanja carine i akciza na uvoz sirove kafe, godišnje u budžet Srbije uplati oko 11 miliona evra.

Na opasku da potrošači u Srbiji plaćaju prilično visoku cenu kafe u maloprodaji, koja se u proseku kreće oko 1,1 evro za 100 grama i da bi uvođenje akciznih markica moglo dodatno da utiče na poskupljenje tog proizvoda, naš sagovornik kaže da bi trošak uvođenja akcizne markice bio minimalan i ne bi se odrazio na prodajnu cenu. S druge strane, potrošači bi bili sigurni u kvalitet kafe koju kupuju. Naglašava, takođe, da i proizvođačka cena izdvaja ozbiljne proizvođače i legalne uvoznike od nelojalne konkurencije.

– Kafa, tačnije mešavina „minasa“ i „robuste“ koju mi koristimo, ima svoju berzansku cenu. Tome treba dodati akcizu od 84,4 dinara po kilogramu sirove kafe, odnosno 105,5 dinara za gotov proizvod, a plaćaju se i carinske i zakonske kontrole kvaliteta i uzorkovanja. Tu su i ulaganja u razvoj i održavanje kvaliteta, pri čemu mi izdvajamo 50 odsto od ukupnih investicija, onda je jasno da samo mešetarenjem i sumnjivim kvalitetom može da se postigne niža cena gotovog proizvoda. Što se akciza tiče, mi poštujemo zakonom propisane uslove, svesni činjenice da se na taj način puni budžet. Ipak, verujemo da će država imati sluha za neko od ponuđenih rešenja. Recimo, ukazali smo na to da je od sirove kafe do gotovog proizvoda veliki kal, tako da se akciza plaća i na kafu koja nikad ne uđe u promet. Dakle, i tu postoji mogućnost da država pomogne legalnim uvoznicima – tvrdi Bele.

Niko ne spori da potrošači u Srbiji piju skupu kafu, naročito imajući u vidu nisku kupovnu moć stanovništva. Proizvođači naglašavaju da na maloprodajnu cenu, u znatnoj meri, utiču akciza i porezi pa smo, polazeći od te pretpostavke, u Ministarstvu finansija potražili odgovor na pitanje: ima li prostora za korigovanje akcizne politike i snižavanje poreske stope?

Uz konstataciju da za razliku od Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Crne Gore, u Sloveniji i Makedoniji kafa nije predmet oporezivanja akcizom, u Ministarstvu podsećaju da se obeležavanje akciznim markicama vrši samo u BiH. „U skladu sa direktivama Evropske unije, članice EU imaju pravo da uvode akcizu i na druge proizvode, a ne samo na one koji se obavezno oporezuju akcizom (duvanski proizvodi, alkoholna pića, energenti). Napominjemo da je Hrvatska, novim Zakonom o posebnom porezu na kavu i bezalkoholna pića, propisala da se akcizom oporezuje kafa koja se stavlja u promet na domaćem tržištu, ali se ne obeležava akciznim markicama“, ističe se u šturom odgovoru Ministarstva finansija.

Analizom koju su uradili stručnjaci Grand kafe, a kojom je kontrolisano da li ima surogata i da li je kafa pravilno deklarisana, utvrđeno je da je od 66 brendova, 26 bilo uredno deklarisano, a 23 nije imalo deklarisan surogat. U Grand kafi tvrde da se uprkos prijavama dostavljenim inspekcijskim službama ta kafa i dalje nalazi u slobodnoj prodaju, pa se nameće pitanje da li inspekcija kontroliše stanje na tržištu kafe i šta je pokazala kontrola?

U odgovoru koji smo dobili u Odeljenju za kontrolu prometa, sprečavanje nelojalne konkurencije i zaštitu potrošača – Sektor tržišne inspekcije ističe se da se nelegalnim prometom kafe, u znatno većoj meri od neregistrovanih lica, bave registrovani subjekti koji kafu prodaju bez propisane evidencije, odnosno bez posedovanja dokaza o poreklu robe koju puštaju u promet. Ukazuje se i na podatak da je u prethodnih 20 meseci, od neregistrovanih subjekata oduzeto više od 1.000 kilograma i da je van prometa stavljeno više stotina kilograma kafe zaplenjene kod trgovaca koji su registrovani, a nemaju dokaz o poreklu. „U 2016. urađeno je 60 inspekcijskih nadzora trgovaca na veliko i malo pri čemu su u 18 kontrola konstatovane nepravilnosti i podneti su zahtevi nadležnom sudu za pokretanje prekršajnog postupka. Prošle godine tržišna inspekcija je uništila 60 tona sirove kafe oduzete u kontrolama nelegalnog prometa u periodu od 2010. do 2015. godine. Kafa se najčešće švercuje iz Bosne i Hercegovine i Makedonije“.

Sledeća godina će, po svemu sudeći, a to nam je potvrdio i naš sagovornik Andrej Bele, doneti mnogo izazova proizvođačima kafe. Naime, iako je u Brazilu ostvaren rekordan prinos, koji iznosi 55 miliona vreća kafe, samo 10 miliona od pomenute količine sadrži „robustu“, koja je i u Vijetnamu zabeležila pad od najmanje 30 odsto, pa povećana tražnja podiže cenu. „Trenutno, oko 80 odsto sirove kafe nabavljamo u Brazilu, ali tragamo i za dobavljačima u Indiji, Vijetnamu, ili Ugandi gde se robusta, takođe, proizvodi. Naše zalihe kafe mogu da podmire potrebe tržišta, ali mi smo spremni da reagujemo kad se unutrašnje rezerve iscrpe vodeći, pritom, računa da potrošači što manje osete oscilacije na tržištu“, poručuje Bele.

Zanimljivo je da, uprkos tome što kod nas vlada mišljenje da smo veliki konzumenti kafe, naročito one turske, Srbija nije pri vrhu lestvice po potrošnji tog napitka po glavi stanovnika. Najviše kafe, čak 11,4 kilograma po stanovniku, konzumiraju Finci. Slede Island (9,1 kg), Norveška (9 kg), Danska (8,1 kg), Švedska (7,9 kg), Švajcarska (7,4 kg), Holandija (6,8 kg), Nemačka (6,6 kg), Italija (5,7 kg), Slovenija (5,6 kg), Austrija (5,5 kg), Francuska (5,4 kg), Hrvatska (5,0 kg)… Više kafe od nas piju i Amerikanci (4,5 kg), Nemci (8 kg) i Francuzi (6 kg), dok u Srbiji svaki stanovnik potroši, u proseku, po 4 kilograma crnog napitka. Brazil, inače najveći svetski proizvođač i izvoznik kafe, nalazi se na 19. mestu sa potrošnjom od 4,7 kg po glavi stanovnika.

Stav Ministarstva finansija

U Ministarstvu finansija tvrde da bi obeležavanje akciznim markicama dovelo do povećanja maloprodajne cene kafe, kao i administrativnih troškova. S druge strane, to ne bi značajno uticalo na sprečavanje nelegalnog prometa kafe. U odgovoru Danasu ističe se da se po osnovu akcize na kafu u državnu kasu, 2014, slilo 2,7 milijardi dinara, a prošle godine 2,8 milijardi.

Proizvođači spremni za saradnju

– Kada govorimo o troškovima aplikacije markice kao nalepnice, mi kao proizvođač nemamo problem da tih pola dinara po kesici participiramo, jer znamo da bi nas to, na neki način, zaštitilo. Sada kad je i država pokrenula inicijativu da se odlučnije krene u borbu protiv sive ekonomije, nadamo se da će se u narednim godinama više angažovati na pronalaženju najboljeg rešenja za sve probleme koji su nam zajednički – kaže za Danas Andrej Bele, direktor strateškog područja kafa Atlantik grupe.