Tržište krijumčarenja migranata na Zapadnom Balkanu vredi najmanje 50 miliona evra godišnje

Izveštaj „Aktuelne cene: Analiza tokova ljudi, droge i novca na Zapadnom Balkanu“ pokazao je da, iako su zarade znatno manje nego u jeku humanitarne krize 2015, tržište za krijumčarenje migranata kroz region još uvek veliko, uprkos naporima da se zatvori Balkanska ruta, saopštila je Globalna inicijativa.

U izveštaju se konstatuje da pandemija kovid-19 izgleda nije značajno omela nedozvoljene tokove i pružaju detaljne informacije o cenama i rutama krijumčarenja migranata i droge u regionu. Koristeći detaljne mape i analize, utvrđene su ključne ulazne i izlazne geografske tačke za krijumčarenje migranata kroz Zapadni Balkan, kao i lokacije koje služe kao čvorišta za trgovinu drogom ili tržišta droge.

U delu o ilegalnoj trgovini drogom, izveštaj nudi detaljne mape krijumčarskih puteva, ističe promene u ceni narkotika dok prelaze preko granica i prikazuje veleprodajne i maloprodajne cene droga u ključnim žarištima u regionu, koja su istovremeno i čvorišta krijumčarenja ili tržišta narkoticima.

Navodi se da novi trendovi na regionalnom tržištu droga ukazuju da je povećana kultivacija kanabisa (posebno u zatvorenom prostoru) u zemljama osim Albanije, poput Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i Srbije, kao i da je veliki protok kanabisa sa Zapadnog Balkana u Bugarsku.

U izveštaju piše i da je snažan priliv kokaina iz nekoliko pravaca, uključujući Hrvatsku, Grčku i crnomorske luke u Bugarskoj i Rumuniji, kao i da je uvećana proizvodnja, ali i konzumiranje sintetičkih droga.

Srbija je u izveštaju Globalne inicijative označena kao važno odredište za azilante i migrante, jer se graniči sa četiri zemlje EU – Hrvatskom, Mađarskom, Rumunijom i Bugarskom.

Preneto je da je, prema podacima Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), 2019. godine u Srbiju ušlo 30.216 migranata – gotovo dvostruko više nego 2018. i da je ministar unutrašnjih poslova Srbije ukazao da je u 2020. godini više od 8.500 migranata zaustavljeno pri pokušaju ilegalnog prelaska srpske granice“.

Primećeno je i da većina tražilaca azila i migranata koji pokušavaju da uđu u Srbiju dolaze sa područja Severne Makedonije – prelazeći granicu u blizini gradova Preševo i Trgovište na jugu Srbije.

“Porodice se obično upućuju prema prihvatnim centrima u Vranju, Preševu i Bujanovcu, dok samci često nastavljaju putovanje ka Beogradu. Takođe postoje slučajevi ulaska migranata u Srbiju sa Kosova, posebno severnog Kosova, i iz Crne Gore preko opština Tutin, Đerekare i Pljevlja. Takođe, migranti iz Srbije u Bugarsku prelaze u blizini gradova Bosilegrad, Surdulica, Dimitrovgrad i Zaječar”, ukazano je u izveštaju.

Po ulasku u Srbiju, precizirano je dalje u izveštaju, migranti se krijumčare u tri moguća smera – severno prema granici sa Mađarskom, zapadno prema Bosni i Hercegovini (preko reka Save ili Drine u Republiku Srpsku ili severozapadno do Hrvatske – naročito preko gradova Šid ili Sombor.

„Iako je Mađarska nekada bila preferirana destinacija, pooštravanje granične bezbednosti od 2016. otežava ulazak u tu zemlju. Ipak, pojedini migranti kreću na sever preko Subotice prema graničnom prelazu Horgoš ili pokušavaju da pređu reku Dunav da bi stigli do Mađrske. Ima i slučajeva da se upućuju na istok ka Rumuniji preko opštine Novi Kneževac (posebno oko sela Majdan i Rabe), a zatim odatle pokušavaju da pređu u Mađarsku”, ukazano je u dokumentu.

Prema novijim informacijama, kako je navedeno, jedan od tokova kretanja je iz Srbije prema Rumuniji sa područja grada Kikinde. Takođe, ukazano je da je policija Srbije otkrila nekoliko tunela (dubokih od 3–7 metara i dugačkih do 30 metara) ispod žičane ograde duž srpsko-mađarske granice u blizina gradova Segedin, Ašothalom i Kelebije.

„Ti tuneli se smatraju relativno rizičnim zbog verovatnoće da migranti koji prelaze budu uhvaćeni ili pak zbog opasnosti od njihovog urušavanja. U zavisnosti od bezbednosti tunela i verovatnoće uspeha, cene krijumčarenja se kreću od 500 do 5.000 evra”, zaključeno je u delu izveštaja koji se odnosi na Srbiju.

U izveštaju GI-TOC navodi se takođe da su mnoga identifikovana žarišta, koja se najčešće nalaze u pograničnim oblastima – polikriminalna, odnosno, istovremeno su prisutne različite kriminalne aktivnosti, uključujući ilegalnu trgovinu droge i pranje novca, uz krijumčarenje migranata. Iako su ove lokacije dobro poznate, male su zaplene droga – izuzev kanabisa – ili su retka hapšenja glavnih kriminalaca što sugeriše da postoji „ekonomija zaštite2 koja dopušta i zarađuje od postojećeg stanja stvari, navodi se u izveštaju.

Izveštaj zaključuje da „tokovi ljudi, droge i novca kroz Zapadni Balkan nisu prave linije poput vektora na mapi“ već se kreću… različitim putevima u zavisnosti od prepreka i prilika“, rekao je jedan od autora  Volter Kemp.

„Osobama koje trguju ljudima, krijumčare ili peru novac privlačan je region zbog niskih rizika da pređu preko granica ili koriste preduzeća i bankarske sisteme. Većina transakcija u kriminalnom ‘podzemlju’ ne bi bila moguća bez saradnika ‘na vrhu'“, dodoa je.

Izveštaj takođe razmatra sektore i žarišta pranja novca navodeći da se, na primer, relativno mala količina novca pere u firmama koje više posluju gotovinom, poput restorana, pekara, kafića, barova, klubova, hotela, suvenirnica, benzinskih pumpi, taksi kompanija, sportskih klubova, piljara i kompanija za iznajmljivanje. Veći novac se sliva u građevinsku industriju i nekretnine, kockanje i turizam.

U izveštaju se ukazuje da se ilegalna dobit koja je stečena na Zapadnom Balkanu najčešće i pere u regionu, dok kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana zarađuju veliki novac (posebno od trgovine drogom) van regiona.

„Prljavi novac koji se zarađuje i pere u regionu održava ekosistem kriminala i korupcije“, kaže Kristina Amerhauser, jedna od autorki izveštaja.

Iako izveštaj sadrži detalje o cenama i rutama za krijumčarenje migranata i droge, kao i nezakonite finansijske tokove, naglašava se da su potrebne dodatne informacije, posebno iz zvaničnih izvora. „Upadljivo je koliko malo nadležne institucije ili znaju ili žele da podele podatke o cenama narkotika, njihovoj čistoći, zaplenama i navikama potrošnje, kao i o pranju novca“, kaže jedan od autora izveštaja Rudžero Skaturo.

Ovo je treći u seriji izveštaja o žarištima organizovanog kriminala na Zapadnom Balkanu. Prethodni su „Žarišta organizovanog kriminala na Zapadnom Balkanu: Lokalne slabosti u regionalnom kontekstu2 iz 2019, kao i „Transnacionalna hobotnica: Globalna žarišta organizovanog kriminala sa Zapadnog Balkana“ iz 2020. godine.

Globalna inicijativa protiv transnacionalnog organizovanog kriminala je nevladina organizacija sa sedištem u Ženevi – koja u saradnji sa civilnim sektorom nastoji da prikupi dokaze i pruži potrebnu stručnost kako bi se odgovorilo na razne vrste počinjenih krivičnih dela i zločina.