Tržište nepokretnosti u prvih šest meseci ostvarilo rast od 3,9 odsto: Šta se najviše kupuje?

U istom periodu obavljeno je 60.154 kupoprodajna ugovora, što je neznatno povećanje od 0,2 odsto u odnosu na isti period prošle godine. U ovom periodu došlo je i do nastavka umerenog rasta cena stanova sa godišnjom stopom rasta od 4,68 odsto.

Iz RGZ navode da je u prvoj polovini ove godine zabeležen oporavak kupovine nepokretnosti uz korišćenje kredita u odnosu na prethodnu godinu.

Ukupno osam odsto ugovora o prometu nepokretnosti finansirano je kreditom, što je za jedan procentni poen više nego lane, pri čemu su najvećim delom ovih sredstava kupovani stanovi. U 20 odsto ugovora o kupovini stanova zabeleženo je kreditno plaćanje, što je porast u poređenju sa 18 odsto prošle godine.

Najveći deo ukupne vrednosti prometa na tržištu nepokretnosti investiran je u stanove, sa iznosom od 1,8 milijardi evra i udelom od 54 odsto ukupno prometovane vrednosti.

Za kupovinu kuća, prema ovim podacima, izdvojeno je 273,8 miliona evra, odnosno osam odsto, za građevinsko zemljište 261,5 miliona evra, takođe, osam odsto, za poslovne prostore 150 miliona evra ili 4,5 odsto, a za poljoprivredno zemljište 117,5 miliona evra, što je 3,5 odsto.

Grad Beograd, prema ovom izveštaju, dominira u ukupnoj vrednosti prometovanih stanova sa udelom od 57 odsto.

Pored toga, Beograd ima najveće učešće u vrednosti prometovanih garažnih prostora sa 69 odsto, poslovnih prostora 57 odsto i građevinskog zemljišta 51 odsto.

S druge strane, region Vojvodine prednjači u vrednosti prometa poljoprivrednog zemljišta sa udelom od 69 odsto, kao i u prometu kuća sa 40 i vikendica sa 50 odsto.

U prvoj polovini ove godine, stanovi i poljoprivredno zemljište beleže rast i u broju kupoprodajnih ugovora i u vrednosti tržišta.

Vrednost prometovanog poljoprivrednog zemljišta porasla je za 11,3 odsto uz povećanje broja ugovora za 2,3 osto, dok su kod stanova zabeleženi rast broja ugovora od 3,7 odsto i povećanje vrednosti tržišta za 2,6 odsto, p0kazuje izveštaj RGZ.

Garažni prostori su imali blago povećanje u broju ugovora sa jedan odsto, ali sa padom vrednosti prometa od 6,4 odsto.

Ovi podaci pokazuju i da je segment kuća zabeležio blago smanjenje broja ugovora za 1,7 odsto uz porast vrednosti od 6,6 odsto.

Najveći pad zabeležen je kod poslovnih prostora, sa smanjenjem broja ugovora za devet odsto i padom vrednosti prometa od 15,2 odsto međugodišnje.

Najskuplji stan i kuća

Najskuplji kvadrat stana prodat je po ceni od 10.350 evra u Beogradu na lokaciji „Beograd na vodi“, dok je najveća suma izdvojena za stan u Beogradu iznosila 1.226.888 evra, pokazujue izveštaj RGZ.

Najskuplja kuća prodata je na Savskom vencu za 3.182.000 evra, dok je najskuplje garažno mesto plaćeno 73.000 evra na beogradskoj opštini Vračar.

Najskuplji kvadrat poslovnog prostora prometovan je na beogradskoj opštini Vračar za 11.500 evra, a najviša postignuta cena poslovnog prostora je 3.098.790 evra.

Najskuplje poljoprivredno zemljište u Srbiji u prvom polugodištu 2024. godine za koje je izdvojeno 2,2 miliona evra prometovano je na teritoriji opštine Palilula (Grad Beograd).