Uoči sutrašnjeg sastanka monetarnog odbora Evropske centralne banke finansijska tržišta uveliko kalkulišu kakva će odluka biti donesena.
Prošle nedelje berzanski trgovci su davali 80 odsto šansi da će ECB povećati kamatnu stopu za 0,75 procentnih poena, što bi bilo najveće povećanje poslednjih 20 godina.
Poslednji put je toliko povećana kamatna stopa na jednom sastanku 1999. godine.
Međutim danas izgleda da se uvukla sumnja u odlučnost ECB i očekivanja da će povećanje biti 0,75 odsto su pala na 65 odsto.
ECB se nalazi u nezavidnoj situaciji jer je godišnja inflacija u evrozoni u avgustu dostigla 9,7 odsto, a cene energije će je skoro izvesno pogurati iznad 10 odsto u narednim mesecima.
S druge strane, visoka inflacija, cene energenata, a još više moguće nestašice gasa, guraju evropsku ekonomiju ka recesiji koja može biti samo produbljena povećanjem kamatnih stopa.
S treće strane, nekim članicama evrozone preti dužnička kriza s obzirom da na visok nivo javnog duga i rast prinosa na njihove obveznice koje traži tržište. To se pre svega odnosi na Italiju koja se nalazi u političkim previranjima, za čije desetogodišnje obveznice je prošle nedelje prinos skočio na četiri odsto.
Poređenja radi, prinos na nemačke deetogodišnje obveznice iznosile su 1,59 odsto.
Zaoštravanje monetarne politike značilo bi i rast kamatnih stopa za dug tzv. PIGS zemalja što bi ih gurnulo ka još većim problemima sa javnim finansijama u trenutku kada je novac potreban za pomoć građanima i privredi sa cenama energenata.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.