Iako proizvodnja organske hrane zahteva dugotrajnu pripremu, visoka ulaganja i stalne kontrole po strogo propisanim standardima, sve je više domaćinstava i u Srbiji koja su se opredelila za taj princip uzgoja i prerade.
Motiv nije samo rastuće tržište i svest da je to model kojim se čuva životna sredina a kupcima nudi zdrav proizvod, već je često inspiracija i izazov koji podrazumeva mnogo znanja i umešnosti. Posebno je pogodna za uslove u Srbiji, gde je veliki broj usitnjenih poseda pogodnih za gajenje manjih količina raznih sorti koje profitabilnost postižu dobrom cenom.
Proizvodnja organske hrane u svetu na kraju prošlog veka bila je organizovana na svega 11 miliona hektara, a posle nepune dve decenije, danas, površine su se gotovo utrostručile. Još većim je tempom rastao broj uzgajivača, pa je od početnih 200.000 ljudi ovom proizvodnjom počelo da se bavi 2,7 miliona ili deset puta više. Pri tom, procenjeno tržište za ovu vrstu proizvoda povećano je sa 15,2 na 89,7 milijardi dolara godišnje.
Srbija se u ovaj sektor agrara uključila sa zakašnjenjem od desetak godina, ali je i pored toga zabeležen nesumnjiv rast u proizvodnji. Tako je 2010. prirodnim uzgojem počelo da se bavi 137 uzgajivača na 5.800 hektara, a statistika od pre dve godine pokazuje da ih je sada više od 2.000 koji rade na površinama od ukupno 14.300 hektara. Vrednost izvoza još uvek je skromna, oko 19 miliona evra. Pri tom 78,7 odsto proizvoda koji idu preko granice, tržište je našlo u zemljama Evropske unije, a čak više od 14 procenata izvozi se za Sjedinjene Države.
Podaci objašnjavaju i to što je na ovogodišnjem Sajmu poljoprivrede veliki broj izlagača upravo iz ovog sektora, ali i to što su banke došle sa pripremljenim programima podrške. Tako će NLB banka, uz klasične pogodnosti koje je pripremila za poljoprivrednike, predstaviti i program NLB organic. Reč je o konkursu za dodelu bespovratnih sredstava za projekte proizvođača organske hrane, koji će svoje ideje moći da dostave do 31. maja. Najbolje ocenjena tri projekta biće nagrađena sa ukupno milion i po dinara.
Koliko je dragocena pomoć banaka, ukoliko je data pod dobrim uslovima ili još povoljnije, bespovratno kao u ovom slučaju, svedoči podatak da je po nekoliko godina potrebno kako bi domaćinstva koja ulaze u organsku proizvodnju dobili sertifikat. U tom periodu, osim znanja i prirodnih uslova, potrebna su i značajna ulaganja za koje poljoprivrednici obično nemaju obezbeđena sredstva. Uz to, i kada se razvije proizvodnja i nađe tržište, potrebne su stalne inovacije kako bi se zadržala pozicija u svetu organskih proizvođača.
Koliko je to zahtevan posao, svedoče i projekti koji konkurišu za bespovratna sredstva na konkursu NLB banke. U nadmetanju koje se organizuje sedam godina zaredom do sada je učestvovalo više od 300 projekata. U ovoj banci kažu da je posebna vrednost konkursa to što podstiče inovativnost proizvođača, a to potkrepljuju i sadržajem nagrađenih projekata.
Maštoviti projekti
Prošle godine specijalnu nagradu na konkursu NLB banke, 100.000 dinara, dobio je projekat digitalizacije organske poljoprivrede, koji je uz pomoć odgovarajućeg softvera obuhvatio automatizaciju navodnjavanja i drugih procesa u plasteničkoj i proizvodnji na poljima. Prerada organske šljive takođe je dobila podršku vrednu 200.000 dinara, a sa 300.000 je porodično domaćinstvo iz Brusa trebalo da izgradi kanale koji sa 450 metara nadmorske visine vodu dovode do površina pod malinom na 700 metara. Pobednica konkursa kojoj je pripalo milion dinara bila je Kruševljanka, a nagrađena je za projekat nabavke opreme za pakovanje, koji je osim sedam članova njene porodice predvideo i uključivanje domaćinstava iz okruženja u organsku proizvodnju kroz grupni sertifikat.
Za podršku agraru 50 miliona evra
– Samo prošle godine u podršku poljoprivrednicima smo uložili 50 miliona evra, a naše tržišno učešće u agro segmentu je poraslo na više od 10 odsto. Pozitivni rezultati koje NLB banka Srbija ostvaruje u radu sa poljoprivrednicima proističu iz specifičnog koncepta poslovanja banke sa ovim segmentom – „NLB na polju“. Ovaj koncept podrazumeva rad sa klijentima direktno na gazdinstvima, čime srpski domaćini štede vreme i dobijaju pravu informaciju na pravom mestu, kao i ponudu proizvoda i usluga prilagođenu njihovom konkretnom poslovanju – rekla je povodom nastupa NLB banke na Sajmu poljoprivrede Biljana Petrović, direktorka za upravljanje prodajom u agrobiznisu NLB banke Beograd.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.