Tržište rada u Srbiji u poslednjih 20 godina: Od visoke stope nezaposlenosti, do lakog pronalaska posla

Od svog osnivanja 2002. godine Infostud je pratio stanje i razvoj tržišta rada i tokom ovog perioda postao je sinonim za zapošljavanje u Srbiji.

– Kada tražite posao, morate da otvorite Infostud. I tako već dve decenije – kaže Sonja Ćetković, direktorka Infostuda.

Digitalizacijom interneta, Infostud je od osnivanja otpočeo proces prenosa oglasa iz štampe na sferu interneta. Prema našim podacima, u periodu od 2002. do 2022. broj oglasa porastao je od 415 do 67.281. Odnosno ukupno je za ovih dvadeset godina objavljeno preko 450.000 oglasa za posao.

– Infostud osim što nudi najveći broj ponuda za zaposlenje na našem tržištu, on nudi i kompletnu podršku u procesu zapošljavanja kroz informisanje o poslodavcima, ali i kroz razne obuke i događaje – naglašava Sonja Ćetković.

Podaci Infostuda pokazuju, pored rasta broja oglasa i rast broja konkurisanja na iste, što je još jedan pokazatelj brze digitalizacije od osnivanja. Tako uviđamo nagli rast oglasa za skoro 70% u samo prvih pet godina poslovanja. A podatak o broju konkurisanja na oglase, od 2011. do 2021. prikazuje da je on porastao od 1.669.609 do 3.221.868, što je skoro 50% u samo 10 godina.

Na taj način, Sonja Ćetković ističe, da Infostud poslodavcima pomaže na prvom mestu time što okuplja najveći broj kandidata na tržištu. U prilog ovome govori i podatak od skoro 27 miliona prijava na oglase za ovih 20 godina postojanja.

Posle svake krize, tržište rada bilo je jače

Dominantne kategorije koje su uvek bile prisutne u našim oglasima i koje su bile najtraženije prema našim podacima: trgovina i prodaja, administracija i srednje menadžerske pozicije. Trgovina i prodaja su gotovo uvek brojale preko 5000 oglasa godišnje, ali prošle godine uviđamo nagli porast na čak preko 9.000.

Kako se tržište razvijalo, javljale su se nove tražene kategorije. Pored navedenih, popularne su i ekonominja i računovodstvo, a poslednjih godina i ugostiteljstvo, koji broji preko 3000 oglasa i zauzima visoku petu poziciju traženosti u 2022. godini.

Početkom 21. veka ubrzanom digitalizacijom u Srbiji, IT industrija doživljava ekspanziju, tako da prema našim podacima ona već od 2011. godine zauzima visoku treću poziciju u oglasima, a od 2013. godine visoku drugu poziciju i na njoj je sve do danas.

Kada govorimo o pozicijama koje su bile najzastupljenije na našem sajtu, od samog osnivanja dominantni su oglasi koji traže komercijaliste, administrativne radnike, telefonske operatere i IT pozicije. Međutim širenjem IT sektora, tehnologije su se razvijale. Tako uviđamo da su najtraženije pozicije do danas ostale Java Programer, .Net Developer i Softverski inženjeri.

Međutim, kao i u svakoj kompaniji i Infostud je osetio razne krize. U tim momentima, konkretno nastanka ekonomske krize 2007. godine i pandemije virusa Kovid 19, Sonja Ćetković je objasnila da je Infosud tada pametno odigrao, i nakon svake krize izlazio je jači. Primer toga je 2020. kada smo imali pad u broju oglasa od skoro 15%, a već naredne godine broj je porastao za 61%.

Od suficita do deficita kadrova

U poslednjih deset godina najveća stopa nezaposlenosti, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, zabeležena je 2012. godine sa procentom od 25.9%. Kako je jedan od ciljeva Infostuda, pomoć pri zapošljavanju, te godine na našem sajtu broj oglasa porastao je za 17%, a broj konkurisanja porastao je za 11%.

– Drugačije je bilo pre dvadeset godina. Tada smo imali ogroman broj nezaposlenih i ljudi kada su završavali škole i fakultete godinama su bili na birou. Danas je situacija potpuno drugačija. Danas ko god hoće da radi može da nađe posao, tu nema dileme. A da li će posao biti zadovoljavajući, to već zavisi od ličnih preferencija kandidata – objašnjava Sonja Ćetković.

Međutim, pored pružanja pomoći kandidatima da pronađu posao, Infostud je pratio i kretanje tržišta rada i porast određenih deficitarnih zanimanja.

S jedne strane, sa razvojem tehnologije IT industrija broji brzi porast novih pozicija, a sa druge strane broj kadrova ne sustiže da upotpuni broj upražnjenih mesta u industriji. Tako od 2015. godine IT i mašinstvo, kreću sa naglim porastom oglasa, sve do danas kada IT broji preko 7000 oglasa, a mašinstvo preko 3000 i već sedam godina se održavaju na 2. i 3. mestu.

– Najznačajnije promene se odnose na odnos ponude i tražnje na tržištu, ali i ponašanje i očekivanja poslodavaca i kandidata – naglašava Sonja Ćetković.

To se oslikava najviše kada govorimo o IT-ju, koji je od naglog rasta 2013. do danas i dalje deficitarno zanimanje. Kroz razvoj tehnologija, razvijale su se i nove pozicije na radnim mestima, ali samim tim je i deficit rastao.

Najtraženije pozicije do danas su ostali Java Programer, .Net Developer i Softverski inženjeri. Međutim napretkom internet platforimi i tehnologije napredovale su i pozicije i razvijala su se nova radna mesta. Tako da u poslednje tri godine imamo IT help desk, system administrator i Automation QA Engineer. Ali deficit IT pozicija raste iz godine u godinu.

Sa druge strane kada govorimo o deficitarnim zanimanjima, primećujemo da se manjak radne snage broji u niskokvalifikovanim poslovima, gde nam nedostaju kadrovi iz raznih zanatskih profila i gde je već primetan uvoz radne snage iz inostranstva.

Zaposleni najvažniji resurs svake kompanije

Pored IT-ja, tu su zanimanja za koje su potrebne niže kvalifikacije poput frizera, automehaničara, kuvara i mesara. U poslednje tri godine uviđamo da manjak radne snage imaju i magacioneri i konobari.

Podatak koji ukazuje na deficit je i taj što je opao broj prijava po oglasu. Pre deset godina prosečan broj prijava po oglasu je bio 154, a ove godine on iznosi 53.

Danas u eri digitalizacije, kada ljudi imaju mogućnost da pristupe različitim informacijama o zaposlenima, firme su u potražnji za dobrim stručnim kadrom i ono što je pozitivno povećan je trend davanja većih mogućnosti kandidatima, ali samim tim se nalazimo u periodu dosta velikog deficita kandidata. Da je manji broj konkurisanja za oglase pokazuje 2022. godina sa 2.219.867 konkurisanja, što je 30% manje u odnosu na prethodnu godinu.

– To jača položaj i pregovaračku moć kandidata i zaposlenih. Poslodavci su danas otvoreniji da nude različite fleksibilnosti, da pitaju i odgovaraju na potrebe svojih zaposlenih, bitno im je kakav utisak ostavljaju na kandidate i koliko su zadovoljni njihovi postojeći zaposleni, jer su to vrlo važni elementi od kojih zavisi koliko će uspevati da zadrže kvalitetne ljude i da privlače nove – kaže Sonja Ćetković.

Danas na oglase konkurišu mahom već zaposleni kandidati, što znači da oni već imaju obezbeđenu egzistenciju i žele da pređu samo u one kompanije koje nude bolje uslove, bolju kulturu. To stavlja pritisak na poslodavce da budu bolji od drugih konkurenata, drugih poslodavaca na tržištu sa kojima se bore za kandidate.

– Ranije je preko 75 posto posetilaca našeg sajta bilo nezaposleno. Danas je preko 75 posto zaposleno i to nisu ljudi koji se bore za svoju egzistenciju. To znači da će zaposlena osoba menjati svoj posao samo ako dobije stvarno bolju ponudu u bilo kom smislu. Kandidati će mnogo manje konkurisati, tako da poslodavci baš treba da se ozbiljno pomuče da privuku ljude – zaključuje Sonja Ćetković.

Činjenica je da se stanje na tržištu rada u poslednjih godina popravilo, s obziorm na to da je stopa nezaposlenosti opala. Teško je predvideti godine koje su pred nama jer se nalazimo u dosta turbulentnom periodu na globalnom nivou.

Odnos ponude i potražnje će određivati prakse koje će se primenjivati, gde će poslodavci morati da tretiraju zaposlene kao najvažniji resurs svake kompanije.