Tržište Srbije najgore u regionu 1Foto FoNet Zoran Mrđa

Od šest tržišta regiona – albanskog, bosanskog, kosovskog, makedonskog, crnogorskog i srpskog, naše je imalo najmanji rast BDP-a u prošloj godini – 0,8 odsto, dok je prosek okruženja bio 2,1 odsto, pokazuje juče objavljeni redovni ekonomski izveštaj Svetske banke. Pa ipak, ako se uzmu u obzir velike poplave koje su zadesile našu zemlju godinu dana ranije, i to je pozitivan rezultat

Od šest tržišta regiona – albanskog, bosanskog, kosovskog, makedonskog, crnogorskog i srpskog, naše je imalo najmanji rast BDP-a u prošloj godini – 0,8 odsto, dok je prosek okruženja bio 2,1 odsto, pokazuje juče objavljeni redovni ekonomski izveštaj Svetske banke. Pa ipak, ako se uzmu u obzir velike poplave koje su zadesile našu zemlju godinu dana ranije, i to je pozitivan rezultat. Region je, kako procenjuju u Svetskoj banci, u 2015. uspeo da smanji i broj siromašnih građana za 140.000, što je pad stope siromaštva od dva odsto. Srbija je i tu imala skroman učinak sa 0,5 odsto manje siromašnih nego u 2014. Uprkos tome, u Svetskoj banci primećuju niz pozitivnih pomaka u našoj zemlji za koje veruju da će uskoro biti pretočene i u veći privredni rast i u veću zaposlenosti i u manje siromašnih.

Kako je istakla Elen Goldstin, regionalna direktorka Svetske banke, u Srbiji je privatni sektor tri puta više doprineo privrednom rastu od javnog sektora, što je „za zemlju sa toliko velikim javnim sektorom veoma važno“. Ona je kao pozitivno istakla i smanjenje fiskalnog deficita Srbije za tri odsto.

Prvi čovek Svetske banke u Srbiji Toni Verheijen ocenio je da je veliko pitanje da li će se naći rešenje za 11 preostalih velikih firmi, kojima zaštita od poverilaca ističe 31. maja. On je istakao da ne očekuje da će se taj rok pomerati, te da bi to i tehnički bilo teško izvesti s obzirom na predstojeće izbore.

– Za svako od tih 11 preduzeća potreban je poseban model. Time se Vlada Srbije bavi sama, a nas kada pitaju za savet, mi ga damo – rekao je Verheijen.

Govoreći o ostalim firmama, on je dodao da se za aerodrom “Nikola Tesla” radi na koncesiji, plan je da posle izbora u Telekom uđe manjinski akcionar, na čemu radi i komercijalni ogranak Svetske banke – IFC, dok pripreme za privatizaciju Komercijalne banke teku redovno.

– Slika je u ovom trenutku ohrabrujuća – dodao je Verheijen, ocenivši i da za razliku od uobičajene pojave da Vlada praktično stane sa radom pred izbore, ovog puta sve tehničke poslove obavlja istim tempom kao i ranije, tako da će sledeći saziv u Nemanjinoj imati lakši posao da nastavi sa radom.

Govoreći o RTB Boru, Verheijen je ocenio da bi gašenje tog preduzeća bio veoma veliki problem za istočnu Srbiju, jer u tom kraju nema alternativnih poslodavaca koji bi apsorbovali gubitak radnih mesta. On je tu situaciju uporedio sa Petrohemijom, čije bi gašenje bilo udarac, ali bi zaposleni lakše mogli negde drugde da nađu nove poslove.

– Za RTB je ideja da se nađe rešenje slično kao u Železari, to jest da se napravi pogodba sa poveriocima o vraćanju dugova i da se dovede novi menadžment koji će oživeti kompaniju – rekao je Verheijen.

U Svetskoj banci ističu da je dobro što je kupac Železare jedna od najvećih svetskih kompanija u toj oblasti, koja verovatno ima svoje kanale za distribuciju čelika. U SB se nadaju da će Železara dostići nivo izvoza kakav je imala pre krize, s obzirom da je na vrhuncu svog rada ostvarivala izvoz od čak milijardu evra godišnje, odnosno oko tri odsto BDP-a Srbije.

Lazar Šestović, glavni ekonomista Svetske banke u Srbiji, ocenio je da su u 2015. učinjena dva veoma bitna koraka: reforme u državnim i društvenim preduzećima „na koje smo čekali više od 10 godina“ i reforma javne uprave koja se odnosi na zapošljavanja, otpuštanja i plaćanja, „s obzirom da u tom sektoru radi 700.000 ljudi'.

Investicije

– Privredni rast će ove godine po našoj proceni biti 1,8 odsto, a možda i više, s obzirom na rast investicija u januaru i februaru, blagi rast plata u privatnom sektoru i rast doznaka iz inostranstva, što je sve dovelo do blagog oporavka privatne potrošnje. Srednjeročno, nadamo se povratku na nivoe rasta od pre krize od tri do četiri odsto, a ohrabruje to što podaci za poslednjih 20 meseci pokazuju da smo u direktnim stranim investicijama, umesto jedne velike transakcije, što je ranije često bio slučaj, imali mnogo malih investicija, što je bitno sa stanovišta diversifikacije rizika – kaže Lazar Šestović.

Srbija bitan igrač u auto-industriji

Prema Šestovićevim rečima, Srbija je postala „značajan učesnik u globalnom lancu snabdevanja u auto-industriji“.

– Imamo 47 proizvođača auto-delova, a uskoro će ih biti i više od 50. Plus Fijat u Kragujevcu. Izvoz naše auto-industrije je značajan faktor rasta. To je veoma bitno, jer je proizvodnja auto-delova i automobila i radno intenzivna i izvozna delatnost – dodaje Šestović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari