TS o indeksu percepcije korupcije: U Srbiji postoji jasna politička volja da se zakoni ne primene

Navodeći da je Srbija, sa indeksom 38, ponovila prošlogodišnji rezultat, kao najlošiji u poslednjih deset godina, izvršna direktorka TS Bojana Medenica ocenila je da se po rezultatima tog istraživanja i dalje smatra zemljom u kojoj je indeks percepcije korupcije „izrazito visok“.

„Srbija čitavu deceniju stagnira na ovoj listi. Sa indeksom 38, ona je pet poena ispod svetskog proseka i 19 poena ispod proseka Evrope a čak 26 poena ispod proseka indeksa percepcije korupcije u EU, kojoj težimo“, kazala je Medenica.

Programski direktor TS Nemanja Nenadić ocenio je da su ključni uzroci visokog stepena percepcije korupcije u Srbiji odsustvo političke volje da se primene zakoni i, kako je rekao, „vrlo jasno“ pokazivanje političke volje da se zakoni ne primene kada je reč o borbi protiv korupcije.

„Time smo se nedavno suočili na najočigledniji način na primeru EPS-a, gde je jedan građanin četiri godine nezakonito obavljao funkciju vršioca dužnosti direktora najvećeg srpskog preduzeća. Onda smo došli u apsurdnu situaciju gde se zbog havarija u energetskom sistemu poziva na odgovornost građanin koji nema nikakva veća prava od bilo koga od nas da upravlja tim preduzećem“, naveo je Nenadić.

Dodao je da sličan primer političke volje da se zakoni ne primene postoji i kod zaključivanja najunosnijih ugovora o infrastrukturnim radovima u Srbiji.

„Tu je pronađen modus prema kom se može izbeći konkurencija u javnim nabavkama ali opet imamo suštinski veoma ozbiljno narušavanje vladavine prava koje podriva svaki ozbiljan napor za borbu protiv korupcije“, kazao je Nenadić.

Govoreći o represivnoj strani borbe protiv korupcije, on je ocenio da je 2021. bila „još jedna godina“ u kojoj javno tužilaštvo nije bilo dovoljno aktivno da ispita sve sumnje u moguću korupciju.

Profesorka Pravnog fakulteta u Beogradu Radmila Vasić ocenila je da je jedan od uzroka koji su uticali na loš rezultat Srbije na globalnom indeksu percepcije korupcije, pandemija korona virusa koja je po njenim rečima, poslužila kao zaklon i izgovor vlastima za nelegalno postupanje u mnogim sferama državno-pravnog života.

„Novčani pokloni građanima iz budžeta, mada smo čuli podatak i da su ta sredstva obezbeđena zaduživanjem, meni liče na naknadu za omalovažavanje sloboda i prava građana koji bi tim naknadama trebalo da budu obeštećeni“, navela je Vasić.

Dodala je da je drugi razlog visokog stepena percepcije korupcije u Srbiji slabost institucija jer kako je rekla, one ne funkcionišu kako je normativno utvrđeno.

„Specifičnost Srbije je izborna igranka i dugotrajno predizborno uvežbavanje koraka. Umesto da svi napori budu usmereni da se svi zakoni a naročito antikorupcijski, primenjuju bez izuzetka, ukupna energija usmerena je na očuvanje političkih pozicija sadašnjih lidera i političkih organa u aktuelnom sastavu“, dodala je Vasić.

Srbija je po indeksu percepcije korupcije na 96. mestu od 180 zemalja i teritorija, sa indeksom 38, zabeleženim drugu godinu zaredom, što su ujedno i njene najniže dosadašnje ocene, pokazao je Globalni indeks percepcije korupcije 2021 koji je ranije danas objavila organizacija Transparensi internešenal (Transparency International, TI).

Srbija 96. mesto deli sa još pet zemalja Argentinom, Brazilom, Indonezijom, Lesotom, i Turskom.

Srbija i druge zemlje sa Zapadnog Balkana svrstani su u region istočne Evrope i centralne Azije.

Samo tri zemlje u regionu imaju indeks iznad globalnog proseka od 43, a to su Gruzija sa 55, Jermenija sa 49 i Crna Gora sa 46.

Vlade ovog regiona, navodi se, koristile su kovid-19 kao pretekst da dalje suzbiju kritične glasove, usvajale su restriktivne zakone, gušile slobodu govora i pristup informacijama i podrivale nezavisno sudstvo.

Na Zapadnom Balkanu Crna Gora ima indeks 46, Severna Makedonija i Kosovo 39, Bosna i Hercegovina i Albanija 35.