Foto: BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆPrema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), broj kineskih turista u Srbiji znatno je porastao, a noćenja su bila na rekordnom nivou, međutim sagovornik Danasa, direktor agencije „Savetnik u turizmu“ Branko Krasojević smatra da statistika ne predstavlja uvek realnu sliku i da je turistički potencijal Srbije još uvek neiskorišćen, a ulaganja u ovu granu „veoma niska“.
Naime, Srbiju je za prvih 11 meseci 2023. godine posetilo 84.936 građana Kine, što je za oko 230 odsto povećanje u odnosu na isti period 2022.
Ipak, još bolji rezultat ostvaren je kada se pogleda broj noćenja turista iz Kine, koji je iznosio 260.784, što predstavlja povećanje od skoro 62 odsto u odnosu na godinu pre, a ujedno i novi rekord po broju noćenja građana ove zemlje u Srbiji.
Pored Kine, tradicionalno veliki broj Rumuna i Bugara je posetio našu zemlju. Pa je tako broj noćenja bugarskih turista u Srbiji iznosio 159.861, što je povećanje od oko 47 odsto u odnosu na prvih 11 meseci 2022. godine. Što se tiče turista iz Rumunije, zabeležen je broj od 236.204 noćenja, što je rast nešto veći od 50 odsto u poređenju sa periodom od januara do kraja novembra 2022. godine.
Ono što privlači pažnju kada se pogleda statistika, jeste značajan pad noćenja turista iz Indije u našoj zemlji.
Naime, prema podacima RZS-a za prvih 11 meseci 2023. godine, broj noćenja turista iz ove zemlje iznosio je 66.479, što predstavlja pad za više od 52 odsto u odnosu na isti taj period godinu dana ranije.
Krasojević međutim podseća da svi ti rekordi ne znače onoliko koliko se na prvi pogled čini, kada se pogleda koliko Srbija u ukupnom razvoju turizma zaostaje za pojedinim zemljama regiona.
„Ukoliko se uporedimo sa drugim zemljama i to ne samo sa turističkim silama, već i zemljama u okruženju, mi smo slabiji od većine. Kada se poredimo sami sa sobom, mi zaista imamo povećanja, ali ako se poredimo sa Grčkom, Hrvatskom, Turskom… mi smo tu veoma zaostali i slabi, jer je naša baza veoma mala“, objašnjava on.
Krasojević navodi da je naš turistički bilans negativan.
„To znači da mi mnogo više trošimo u inostranstvu, nego što prihodujemo od stranaca u našoj zemlji. To se jeste smanjilo i možda ćemo za koju godinu biti prvi put pozitivni, ali za sada je tako“, objašnjava naš sagovornik.
„Nama je rekordna bila 2019. godina, pred pandemiju virusa korona i sada smo uspeli da pobijemo te rekorde, ali sama baza – odnosno ukupan broj dolazaka, ukupan broj noćenja i ukupan prihod je i dalje slaba. Dobro je da stvari idu u pozitivnom smeru, ali smo daleko zaostaliji u odnosu na sve druge koji sebe smatraju turističkim zemljama“, kaže Krasojević.
On smatra da turizam u našoj zemlji nije prioritet.
„Ulaganja su još uvek mala i nedovoljna i uglavnom se ulaže u gradove, a ne u ruralne oblasti, a moralo bi mnogo više da se ulaže u ruralne oblasti, posebno posle korone. Treba da razmislimo o turističkim proizvodima koje nudimo. Mi imamo Strategiju razvoja turizma Republike Srbije koja je napravljena 2016. i važi do 2025. godine, ali ona je potpuno prevaziđena i upravo je u fazi izrade nove, ali ona neće biti bar još šest meseci“, navodi Krasojević.
On naglašava da je bitno da se definiše koji turistički proizvodi su nama prioritet.
„Treba definisati da li je to zdravstveni, spa i velnes turizam, da li je to ruralni, odnosno seoski turizam, da li je to turizam specijalnih interesa, vezan za različite hobije, teme… i za aktivnosti na otvorenom, koje su naročito „eksplodirale“ posle korone“, savetuje naš sagovornik.
On, takođe, smatra da Srbija nije prilagodila turističku ponudu ciljnoj grupi.
„Nismo ponudu prilagodili ljudima u odnosu na to odakle dolaze, odnosno prema zemlji porekla. Jako je važna naša autentičnost, ali ne možemo nametati nekakve obrasce ponašanja ljudima koji imaju potpuno drugu kulturu. I Kinezi kada otvaraju „Čajna taun“ širom sveta, oni ga prilagode lokalnim prilikama. Moramo da specijalizujemo našu ponudu, da ona ne bude za sve ista, već da je prilagodimo ciljnoj grupi, odnsono određenim zemljama odakle nam turisti dolaze“, nalgašava Krasojević.
Još jedan problem naš sagovornik vidi u tome što Srbija forsira domaći turizam, a za zemlju je, prema njegovom mišljenju, od neuporedivo veće koristi da dođu strani turisti.
„Kada naši turisti troše novac onda se taj novac obrće u okviru nacionalne ekonomije, a stranci ga zarade negde tamo, a troše ga kod nas i to je onda direktan devizni priliv“, objašnjava Krasojević.
Koji turisti iz regiona mogu još više da se privuku?
Krasojević smatra da je mnogo neiskorišćenog turističkog potencijala još uvek u bližem okruženju, pre svega se to odnosi na Mađarsku i Rumuniju.
„O Rumuniji i mi slabo znamo, a i oni dolaze najviše u taj pojas Srbije koji više gravitira Rumuniji, taj deo poznaju, a ostatak Srbije ne poznaju. A Rumunija je jedna ozbiljna i jaka zemlja, sa velikim brojem stanovnika“, kaže on.
Krasojević naglašava i turiste iz Mađarske kao veliki potencijal.
„Mađari se najviše zadržavaju u Vojvodini, a retko odlaze južno od Save i Dunava, ali velika je šansa, da kad neko već dođe u Srbiju, da mu se ponudi više“, ističe on.
Turisti u tranzitu potpuno neiskorišćen potencijal
„Još jedan primer gde se vidi naša velika nesposobnost jeste podatak koji državne institucije objavljuju redovno, a to je da 60 miliona vozila godišnje tranzitira Srbijom, da je u svakom vozilu samo po jedna osoba i kada bismo mi zadržali jedan odsto tog tranzita, mi bismo imali bar 10 puta veći turistički promet“, ističe Krasojević.
Mi tranzitne turiste uopšte ne animiramo, navodi on.
„Nemamo usmerenu ponudu ka njima, da se oni zaustave kada putuju negde dalje, da ostanu tu dan ili dva u nekoj banji ili slično“, smatra naš sagovornik.
Problem je, kako dodaje, što ni na samoj granici nemamo animaciju za te ljude koji dolaze, a to je jak potencijal, koji je potpuno neiskorišćen.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
