Turistički vodiči: Nismo dobili ni dinar pomoći od države

Bez posla su već gotovo 18 meseci, a iako ne rade država od njih, kako kažu, očekuje da i dalje plaćaju dospele obaveze, poreze na stanove, rate za stambene kredite i sve ostale dažbine.

„Nismo dobili apsolutno ništa, ni minimalac. Kolege koje imaju firme su dobile te minimalne zarade, ali većina nas turističkih vodiča nema firme, radimo po ugovorima o delu ili na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima“, kaže za Danas Milica Lenasi, licencirani turistički vodič iz Beograda.

Zvaničnici su, kako kaže, pominjali da u Srbiji ima nekih 2.400 turističkih vodiča, koliko ih je od osamdesetih naovamo položilo za licencu koju daje Ministarstvo turizma, ali prošle godine kada je trebalo da se ona obnovi, obnovilo ju je maksimum 600 vodiča, možda i manje.

„Ima nas 600 koji smo obnovili licencu, računajući i desetine penzionera i profesora fakulteta ili nekih koji rade u nacionalnim parkovima ili muzejima, koji su zahvaljujući tome dobili neku pomoć. Najveći broj su, međutim, oni koji rade na ugovorima o delu, ili o privremenim i povremenim poslovima jer samo dve agencije u zemlji imaju zaposlene turističke vodiče, svi ostali rade po ugovorima i za to plaćaju poreze“, ističe Lenasi i napominje da za svakih 100 dinara koje zaradi između 34 i 67 ode državi.

Zato su, kaže, očekivali pomoć, ali od države i nadležnih institucija nisu dobijali konkretne odgovore kada su je tražili. Dodatno ih boli i to što ih nadležni kada govore o pomoći države, ipak, pominju kao da su nešto dobili iako nisu.

„Mnogi su dobili pomoć, tako da mislim da davanje bespovratne pomoći ovolikom broju ljudi ne predstavlja problem ni za ozbiljnu firmu, a ne za jednu državu. A svaka pomoć bi nam značila, jer imamo celu jednu profesiju koja umire“, ističe Lenasi.

Na pitanje kako je izgledala njena radna godina Milica Lenasi kaže da je „sa puta došla 17. februara prošle godine“ i da je to bilo to.

„Pre toga sam radila nešto za Novu godinu i imala dve kratke ture u februaru. Većina kolega ima nulu od novembra 2019“, ističe Lenasi, napominjući da ljudi preživljavaju tako što pozajmljuju, snalaze se, nadajući da će da prođe, ali da su neki, naročito mlađi, otišli već iz ovog posla.

Posla gotovo uopšte nije bilo ni za Tanju Krković, još jednog licenciranog turističkog vodiča čija je uža specijalnost rad na domaćem terenu sa našim, ali pre svega stranim gostima. Kojih gotovo da nije bilo prošle godine.

„Radim na ugovor o delu, a oni nisu bili uključeni u mere pomoći i boli nas to jer su troškovi tih ugovora veoma visoki, nekih 60 odsto u odnosu na honorar koji dobijam, što nije malo. Ako saberete moje poreze i doprinose na osnovu ugovora o delu, dobijete više nego što je plaćeno za nekog ko, na primer, prima minimalnu zaradu, čak i više od toga“, ističe Krković za Danas.

Zato misli da su turistički vodiči nepravedno zapostavljeni.

„Ljudi misle da smo dobili pomoć, moramo da objašnjavamo da nismo, da nismo imali varijantu ni da se prijavimo za neku pomoć“, napominje Krković. Ona objašnjava da im Zakon omogućava da rade na osnovu ugovora ili da otvore firmu, što u njihovom poslu nije lako jer morate da imate veliki obim posla da biste plaćali redovne mesečne dažbine tokom cele godine.

„Osim toga, naš posao je sezonski, u sezoni radite dan-noć, van sezone posla nema. Ako se razbolim ne radim i nemam primanja, ali nemam ni troškove, u slučaju da otvorite firmu i razbolite se, ne možete da radite a plaćate troškove. U svakom slučaju Zakon nam je omogućio da radimo na oba načina, a ugovor o delu je dobro rešenje jer možete da overite zdravstvene knjižice i da obezbedite porodiljsko bolovanje, staž“, napominje naša sagovornica.

Baš kako ispunjavaju sve obaveze, turistički vodiči očekivali su od države da će moći da dobiju i neku vrstu pomoći, koja bi im pomogla u trenucima kada posla nemaju, a koja bi od propadanja sačuvala ceo jedan važan deo turističkog sektora.