Turoperateri od 1. do 15. januara građanima treba da vrate 20 miliona evra

Onima koji nisu uspeli ili nisu želeli da iskoriste vaučere, od 1. do 15. januara 2022. agencije bi trebalo da vrate novac koji su uplatili, ali će to, prema rečima direktora Nacionalne asocijacije turističkih agencija Aleksandra Seničića, ići teško, jer su agencije slabo radile i nemaju novca za to.

„Iskorišćeno je tek nekih 50 odsto vaučera, što je problem jer se bliži rok za vraćanje para, a agencije dugo nisu radile, biće veliki problem da se taj novac vrati“, kaže Seničić za Danas i napominje da se radi o nekih 20 miliona evra.

Italija je, napominje, produžila rok do 2023, ista procedura se sprovodi i u Španiji ovih dana dok je i Grčka najavila da će raspravljati o produženju roka. Međutim, u ponedeljak je ministarka turizma Tatjana Matić imala sastanak sa grčkim kolegom Vasilisom Kikiliasom, nakon kog je rekla da grčke vlasti neće produžiti Uredbu i da će agencije u Grčkoj morati da vrate novac građanima.

Aleksandar Seničić za Danas kaže da agencije u Srbiji traže rešenje i da su predložili produženje roka do 1. oktobra naredne godine.

„Da sačekamo da se završi sezona i pokušamo da zaradimo još nešto, a da država možda obezbedi kredite po ugledu na Sloveniju ili Češku, gde su države obezbedile namenske kredite za agencije kako bi mogle da vrate taj novac“, kaže Seničić.

Srbija ne odudara od evropskog proseka, gde je iskorišćenost vaučera od 40 do 60 odsto, ali je zato Italija još pre nekoliko meseci donela odluku da rok produži. Oni, kaže Seničić, nemaju opciju povraćaja novca već se putnicima nudi da do maja 2023. iskoriste vaučer, a ako ne iskoriste, mogu da dobiju vaučer u toj vrednosti koji će iskoristiti kad god hoće.

Ako kod nas ostane ovako, napominje on, biće problema jer agencije neće imati dovoljno novca, ostajaće nesolventne, putnici će se žaliti i obraćati osiguranjima, koja sigurno neće moći da isplate novac svima.

Produžetkom roka, smatra on, pružila bi se mogućnost većem broju agencija da obezbede novac koji treba da se isplati građanima.

„Treba da se potrudimo da ljudima objasnimo ako budu insistirali na novcu sada da ga neće dobiti. Nažalost, imamo takve zakone da kada nekog terate da isplati novac koji nema taj neko otvori stečaj jer ne zna šta drugo da radi, naročito ako postoje dokazi da je radio kako treba, da nema krivične odgovornosti“, objašnjava Seničić.

On kaže da je pomoć države bila nedovoljna i da su neke druge zemlje pomagale samo one delatnosti koje su imale smanjenje obima posla veće od 60 odsto. Seničić navodi da su u BiH male turističke agencije u zavisnosti od pada prometa tokom pandemije dobile od 35.000 do 40.000 evra, a veće čak do do pola miliona evra i to bespovratno.

U Crnoj Gori država je pokrila troškove doprinosa, ističe, a dala je minimalnu platu radnicima, tako da agencija nije imala taj trošak i to je produženo do kraja ove godine.

„Važno je da se rok produži, da se kroz još jednu sezonu dođe do mogućnosti za neki novi prihod, a država bi trebalo da uskoči sa mogućnošću kredita, pa ko ne bude uspeo da realizuje, a u maju i junu kada vidi kakvu će sezonu imati da može da aplicira za kredit“, naglašava naš sagovornik.

Seničić kaže da su zamenska putovanja činila 30 odsto ukupno ostvarenog prometa, a da je letnja sezona prošla solidno. Agencije su, kako kaže, imale 50 do 60 odsto prometa iz 2019, na nekim destinacijama je bilo mnogo bolje, ali u Grčkoj je bilo značajno slabije u odnosu na 2019, što onda nije moglo da se nadoknadi na drugim mestima.

Problem sa đačkim ekskurzijama

Najveći problem oko zamenskih putovanja je, napominje Aleksandar Seničić, u đačkom i omladinskom turizmu jer su agencije koje se uglavnom time bave od 19 meseci mogle da rade 31 dan.

„Za to nije bilo preporuke države da može da se radi, tako da nije realizovano ni 10 do 15 odsto ugovorenih putovanja. Jedino rešenje je da se produže rokovi, da se nađe održiv model jer ako se samo ‘stisnu’ agencije, one će da zatvore firmu“, naglašava Seničić i dodaje da od toga koristi nema niko jer će radnici ostati bez posla, država bez doprinosa, a putnici bez para.