Turski tok i pruga digli srpsku građevinu 56,3 odsto

Ako se gleda po regionima, u četvrtom kvartalu 2019. najviše je porasla vrednost radova u Vojvodini 63,8 odsto, najmanje na teritoriji Šumadije i Zapadne Srbije nekih 49,4 odsto.

Rast je zabeležen i u drugim delovima zemlje, na jugu i istoku Srbije 57,1 odsto, u Beogradu 53,4 odsto.

I vrednost ugovorenih radova je, prema podacima RZS, porasla, tačnije više nego udvostručena je ako se gleda broj dogovorenih radova poslednja tri meseca prošle u odnosu na oktobar, novembar i decembar 2018. godine.

Posmatrano prema vrsti građevina, kako u RZS objašnjavaju za Danas, vrednost izvedenih građevinskih radova na saobraćajnicama, cevovodima, složenim industrijskim građevinama povećana je za 66,2 odsto, a na zgradama 38,5 odsto.

„Na povećanje vrednosti izvedenih radova najviše su uticali radovi na izgradnji Magistralnog gasovoda granica Bugarska – granica Mađarska (Turski tok), modernizacija železnice Beograd – Budimpešta, kao i radovi izvedeni na izgradnji autoputa Surčin – Obrenovac, koji je u decembru otvoren za saobraćaj“, ističu u RZS za naš list.

Iako su se ubrzanim tempo završavali radovi na koridorima i prugama, sagovornici Danasa ističu kako je za ovaj rast takođe zaslužna i stambena izgradnja.

„Gradi se u poslednje vreme mnogo i individualno i masovno. Sve je više velikih investitora, nekakvih fondova koji ulažu u nekretnine, ali i pojedinaca koji imaju deviznu štednju i koji su odlučili da ulažu u izgradnju stanova jer im je to bolje i sigurnije nego da stavljaju novac u banku“, napominje Goran Rodić, predsednik Građevinske komore Srbije.

Iako, kako kaže, izgradnja pokreće privredu, problem je u tome što je urbanizam loš i što niko ne vodi računa o tome kako se gradi i ko gradi.

„Beograd na vodi je sada već stara priča, ali mimo njega tu je dosta gradnje u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Subotici gde se ne vodi računa ni o ekologiji, o zagađenosti vazduha, klizištima, ali ni o prevarama kupaca kojih je mnogo“, napominje naš sagovornik. Rodić kaže da je poseban problem divlja gradnja koja naročito „divlja“ na planinama i koje bi trebalo da su zaštićene, poput Kopaonika, Zlatibora, Stare planine, Golije.

„Zakon je precizirao kako ne sme da se gradi na zaštićenim područjima, ali o tome niko ne brine, inspekcije ne rade svoj posao kako treba i uskoro ćemo na planinama imati nelegalne objekte, uništene sportske centre. Možda jeste veći obim i vrednost radova, ali kvalitet je problem“, ističe Rodić i napominje da nije samo do nedostatka ili nedovoljnog kvaliteta građevinskih radnika već i materijalima koji se koriste.

Predsednik Samostalnog sindikata zaposlenih u građevinarstvu Saša Torlaković kaže da je na rast sigurno uticalo sve pomalo.

„Sigurno je da su uticali državni projekti, brze pruge, železnica, ali i izgradnja višespratnica. Ulaganje u izgradnju stanova i gradnja privatnih kuća, jer i u statistiku ulazi bukvalno sve“, kaže Torlaković.

On kaže da situacija sa gradnjom u Beogradu i Novom Sadu nije slika prave Srbije jer se tu gradi mnogo više.

„Svi se doseljavaju u Beograd i verujem da kada bi se pogledalo detaljnije po regionima ta razlika bila evidentna. U svakom gradu imate one koji imaju novca da kupe stanove i ako ih na primer u Smederevu ima 500 takvih, oni kupe stanove u Beogradu i izdaju ih, nastavljajući da žive u Smederevu“, ističe Torlaković.

Ministarstvo: Rekordni rezultati

Ministarstvo građevine juče je saopštilo da je u čitavoj 2019. vrednost građevinskih radova povećana je za 35 odsto, a u poslednjem kvartalu 56,3 odsto.

„Time je ujedno premašena prethodna rekordna stopa rasta građevinarstva iz prethodnog, trećeg kvartala 2019, u kojem je vrednost izvedenih radova povećana za 39,9 odsto, što je bila do sada najviša stopa rasta građevinarstva u jednom kvartalu od 2010. godine“, navodi se u saopštenju.

Dodaje se da su ubrzana realizacija i završetak velikih infrastrukturnih projekata, kao i povoljni uslovi za investiranje, omogućili visoke stope rasta građevinarstva u prethodnih nekoliko godina (11,4 odsto u 2017, 13,9 odsto u 2018. i 35 odsto u 2019. godini), što je za rezultat imalo i povećanje učešća građevinarstva u BDP-u sa 3,2 odsto u 2014. na više od pet odsto u 2019. godini.