Tužilaštvo i Agencija za sprečavanje korupcije da ponovo otvore slučaj 24 stana

Danas bi mogao i da ispuni to obećanje pošto je u tzv. Pandorinim papirima, akciji u kojoj su novinari širom sveta radili na procurelim papirima iz agencije za osnivanje of šor firmi Trident Trust, KRIK došao dokaza da aktuelni ministar finansija, a nekadašnji gradonačelnik Beograda ne samo da je bio direktor već i vlasnik ovih firmi. Kako je portal KRIK utvrdio iz procurelih dokumenata prvo je Trident Trust za Sinišu Malog registrovao dve of šor firme Brigham Holding end Finance Inc. i Etham Invest end Finance Corp, a one su zatim kupile dve firme u Bugarskoj – Erma 11 i Erul 11, koje su u svom vlasništvu imale apartmane.

Stevan Dojčinović, glavni i odgovorni urednik KRIK-a objašnjava da Pandorini papiri nisu mnogo različiti od Panamskih papira i da je ovo u stvari nastavak tog projekta.

– U međuvremenu bila su još dva, Rajski papiri gde se pojavio slučaj Nenada Popovića i Fincen, ali Pandorini papiri su najveći do sada i po broju papira koji su procureli iz te agencije i po veličini imena koji su se pojavili i po broju novinara koji su na njima radili. Mi smo više od godinu dana radili na tome i ima zanimljivih imena iz Srbije. Objavili smo priču o Siniši Malmo, a procurelo je već i da ćemo danas imati priču o Nikoli Petroviću, bivšem direktoru Elektromreža Srbije i kumu Aleksandra Vučića – kaže Dojčinović za Danas.

Dokumenti koji potvrđuju da je Mali ne samo direktor veći vlasnik of šor kompanija koje su kupile stanove u Bugarskoj za Dojčinovića znače završetak priče koja je započeta još 2015. godine.

– Sa ovim otkrićem mi završavamo ono što smo započeli 2015. godine. Mi smo tada utvrdili da je on bio direktor dve of šor firme koje su kupile 23 stana u Bugarskoj i još jednog koji je kupio na svoje ime. Tada smo pretpostavljali i da je vlasnik, ali nismo imali potvrdu. Kada smo objavili istraživanje, on je negirao i demantovao u javnosti. Sve to se dešavalo u periodu kada se vratio na vlast, tokom 2012. i 2013. godine kada je bio prvo savetnik tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića, a potom i nekoliko meseci od kada je postao gradonačelnik. Priznao je samo jedan stan koji se vodio na njega lično i to pretpostavljam zato što je prihodima mogao da opravda vlasništvo nad tim jednim stanom. I predsednik ga je branio, nazivao nas lažovima, ali evo sada imamo papire u kojima se i zvanično vidi da je vlasnik – kaže Dojčinović dodajući da je u vreme ove afere Mali bio nadležan za neke od najvećih državnih projekata kao što su Beograd na vodi ili Er Srbija.

– U isto vreme vidimo da je posedovao ogroman novac. Kao savetnik premijera nije bio obavezan da prijavi tu imovinu, ali kao gradonačelnik jeste, a nekoliko meseci bio je vlasnik tih firmi i dok je obavljao funkciju gradonačelnika – napominje on.

Kako se navodi u izveštaju KRIK-a, neke od tih stanova Mali je prodao, a kasnije je firmu prebacio na jednu bugarsku advokaticu.

– Tu firmu niti novac koji je dobio njenom prodajom ili prodajom stanova kasnije nije prijavio. Of šor firme za to i služe da se nešto sakrije – napominje Dojčinović uz komentar da su Britanska devičanska ostrva jedna od najozloglašenijih destinacija za skrivanje identiteta, jer zvaničnim putem je nemoguće dobiti podatke, tako da praktično ostaje mogućnost da se otkriju podaci o vlasništvu jedino ako procure papiri kao sada.

– Mi smo uradili sve što smo mogli i imali smo sreće da smo dovde stigli, a sada je na institucijama, pre svega Agenciji za sprečavanje korupcije, zato što te firme nije prijavio. Najbitnije je da reaguje tužilaštvo. Oni su već vodili istragu i navodno ništa sumnjivo nisu pronašli, ali kada se pojave nove informacije tužilaštvo može da ponovo otvori istragu, a ovo je važan novi podatak. Takođe je bitno i da vidimo da li će se Uprava za sprečavanje pranja novca oglasiti, posebno zato što im je Mali kao ministar finansija u neku ruku šef, ali je i njen direktor izlazio u javnost kada se govorilo o računima nekih drugih političara – zaključuje Dojčinović.

Blok zgrada sa apartmanima nalazi se na obali Crnog mora, na luksuznoj lokaciji u bugarskom letovalištu „Sveti Nikola“ i u njima 24 stana, neki manji od 100 kvadrata, a neki veći i od 200 kvadrata. Njihova tržišna vrednost u vreme kupovine iznosila je oko šest miliona dolara ili nešto više od pet miliona evra. Velika priča čak i kada se uporedi sa hiljadama drugih svetskih funkcionera koji su se našli u Pandorinim papirima. Ono što jako zanimljivo kod kupovine ovih stanova nije samo kupac već i prodavac.

– Neverovatna koincidencija je da je Mali te stanove kupio od firme čiji je vlasnik bio svojevremeno predstavnik Lukoila u Srbiji u vreme kada je ova ruska firma kupila Beopetrol. Tada je Mali bio direktor sektora za tendere, odnosno za velike privatizacije u Agenciji za privatizaciju. Prema izveštaju Vladinog Saveta za korupciju ova privatizacija je ocenjena kao korupcioni posao u kom je oštećena domaća kompanija. Savet je zaključio da način na koji je ruska kompanija postupila nakon privatizacije i kako im je Agencija za privatizaciju progledala kroz prste bio sumnjiv posao i da nije poštovan ugovor. Mislim da je ovo jedan od ključnih slučajeva koji treba da se razreši i neka vrsta testa da li država ima kapaciteta da se nosi sa korupcijom, mada ovo je za sada samo sumnjiv posao sa neverovatnom koincidencijom, a detalje treba da utvrdi tužilaštvo koje ima mnogo više instrumenata na raspolaganju – zaključuje Dojčinović.

Vlasništvo nad of šor firmama nije nezakonito, kao ni vlasništvo nad stanovima u Bugarskoj koliko god ih bilo. Međutim, ono što je protiv zakonskih propisa Srbije je da ne prijavite imovinu ili prihode Agenciji za sprečavanje korupcije (u vreme ove afere Agencija za borbu protiv korupcije) ukoliko ste javni funkcioner i to čak može biti i krivično delo.

Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija kaže za Danas da je prema izveštaju KRIK-a Siniša Mali bio vlasnik nekih firmi koje se ne navode u prijavi o prihodima i imovini koju je dostavio Agenciji za sprečavanje korupcije.

– Njegov prvi izveštaj Agenciji je podnet 18. novembra 2013, a on je javni funkcioner postao još 1. aprila 2013. godine. U svojoj prijavi on je naveo da je vlasnik kompanije Oil konsalting, ali ukoliko je u tom momentu bio vlasnik još neke firme koju nije naveo u prijavi imao je obavezu da to prijavi, jer je po tadašnjem, a i sadašnjem Zakonu o Agenciji za sprečavanje korupcije predviđeno kao krivično delo namerno sakrivanje podataka o imovini i prihodima javnih funkcionera. Da li je bio obavezan da prijavi prodaju kompanije zavisi samo da li je u trenutku prenosa na nekog drugog bio na javnoj funkciji. Kako god bilo zbog ovih objavljenih podataka postoji potreba da Agencija i tužilaštvo koji su i ranije radili na ovom predmetu utvrde da li postoji osnov za pokretanje postupka, a i ako utvrde da ne postoji da to obrazlože u javnosti – tvrdi Nenadić.

Otvaranje ili prebacivanje firmi na of šor destinacije postalo je toliko masovno prethodne dve, tri decenije da su se čak i administracije najvećih svetskih država odlučile da tome stanu na put jer su uskraćene za milijarde poreza. Ekonomista Goran Radosavljević i profesor na FEFA fakultetu objašnjava koji su sve motivi biznismena da otvore firmu u of šor zoni.

– Nekoliko je motiva za otvaranje of šor firmi. Prvi je taj što političari vole da se reklamiraju kako su iz naroda i onda ne žele da se sazna da su neki od njih bogati. To je mantra koja postoji svuda u Evropi, gde se političari gledaju kao na neku radničku klasu. Dakle motiv je da se sakrije stvarno imovinsko stanje neke osobe. Ovo je motiv u manjem broju slučajeva. Drugi razlog je da se utaji neki porez. Da budemo precizni nije zabranjeno otvoriti kompaniju bilo gde u svetu, pa ni u of šor zonama. Ali pošto ste rezident neke druge zemlje, vi praktično prikrivate vaše stvarne prihode. Ta firma može da isplaćuje neku dividendu ili da vam plaća neke indirektne troškove. Recimo kod nas je nezamislivo da ako dobijete od firme službeni telefon ili ako vam firma plaća večere u ozbiljnim zemljama vi morate da platite porez, jer je to vama prihod, naravno ako je preko nekog limita. Treći razlog može biti pranje para. Vi možete u tu of šor zemlju da odnesete kofer para i niko vas ništa ne pita. Onda posle možete da se vratite u zemlju kao strani investitor i još možete i neke subvencije da dobijete. Kod nas su u većini privatizacija od 2003. do 2008. godine učestvovale neke of šor firme. Kada kažem pranje para ne mislim samo na pranje para od nelegalnih aktivnosti kao što je šverc droge ili oružja, već i na prihode čije poreklo ne može da se ustanovi. Recimo firma nelegalno dobije na javnim nabavkama, a toga ima dosta u zemljama u razvoju i plati proviziju političaru, on to iznese na of šor račun, pa onda vrati u zemlju – objašnjava Radosavljević dodajući da su poslednjih nekoliko godina popularni of šor računi po Emiratima i „bilo bi zanimljivo videti šta tu sve ima“.

I Nikola Petrović u of šor papirima

U Pandorinim papirima između ostalih našlo se i jedno ranije često pominjano ime, posebno kada su u pitanju poslovi u energetici – Nikola Petrović. Dok nije postao direktor Elektromreža Srbije 2012. godine šira javnost nije mnogo ni znala o njemu. Ali kada je ušao u žižu javnosti saznalo se i da je kum Aleksandra Vučića, a i da je jedan od investitora u minihidroelektrane u Srbiji. Međutim pravu medijsku slavu stekao je u „aferi prisluškivanje“.

Tokom 2015. godine u javnosti su se pojavili detalji telefonskog razgovora čelnika DS Bojana Pajtića i Lidije Udovički, jedne od tadašnjih direktorki Kontinental Vindsa firme koja je planirala da gradi vetroelektranu Čibuk i sestre tadašnje ministarke u vladi Kori Udovički u kojima se navodno govori o tome da je Petrović od Udovički tražio dva miliona evra kako bi vetro-park pomenute firme priključio na mrežu EMS-a. Petrović je tražio da ide na poligraf i to da se prenosi na telveziji kako bi odgovorio na ova pitanja. Poligraf je uradio, ali bez televizijskog prenosa. Lidija Udovički je na saslušanju u Španiji izjavila da nikada nije imala kontakt sa Petrovićem.

Takođe, u to vreme se pojavilo neko pismo kod kongresmena SAD u kom se navodilo da je Nikola Petrović jedan od ljudi koji reketiraju firme po Srbiji i to dok je Aleksandar Vučić bio u poseti Vašingtonu. On se po povratku okomio na firmu Kontinental vind optužujući je da stoji iza tog pisma i da je organizovala proteste tokom nejgovog boravka u SAD. Ana Brnabić, direktorka Kontinental vinda je to demantovala. Nakon toga na zajedničkoj konferenciji za medije za Petrovićem ona podnosi ostavku u kompaniji, mada se ispostavlja da ostavka nije prihvaćena i uskoro ulazi u Vladu Srbije kao ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Petrović je sa mesta direktora EMS-a otišao 2016. godine.

Početkom 2019. godine KRIK je pisao da je Nikola Petrović izgradio vilu na Dedinju, dok je njegova supruga kupila nekadašnje državno zdanje na Košutnjaku, koji prema proceniteljima, zajedno sa zemljištem, vrede ukupno više od četiri miliona evra.

Mali je ipak doktorirao – afere

Aktuelni ministar finansija Siniša Mali, iako iza sebe ima jedan neodbranjen i jedan odbranjen, ali poništen doktorat, nije odustao od svoje ambicije da postane doktor – doktor za afere.

Svoje veštine primenio je na razne oblasti, uglavnom one koje se tiču sumnjivih investicija.

Prema pisanju medija pomogao je svom ocu prilikom privatizacije preduzeća „Bratstvo“ tako što je odao poverljive podatke o drugim firmama. U to vreme, Mali je radio u Agenciji za privatizaciju, gde je vodio Centar za tendere, odeljenje koje je kontrolisalo prodaju najvećih kompanija.

Ofšor firme takođe su uža specijalnost ministra Malog. Privatna firma „Compost Group“ u vlasništvu porodice Mali, besplatno je dobila 10 hektara državne zemlje kod Vršca. Zemljište je s privatizovanog preduzeća u vlasništvo njihove firme preneo njihov partner Srđan Gajić, a vlasništvo je prebačeno na ofšor firmu sa Devičanskih ostrva. Preduzeće od kojeg je zemlja oduzeta otišlo je u stečaj, a na njoj je pokrenuta proizvodnja komposta, đubriva za uzgoj šampinjona.

Zarad „višeg cilja“, poznatijeg kao „slučaj Savamala“, Siniša Mali je morao da otkloni smetnje izgradnji projekta „Beograd na vodi“, te su za njegovog mandata kao gradonačelnika srušeni objekti u Hercegovačkoj ulici. Kako je njegova bivša supruga Marija objasnila, Siniša je izjavio da „ništa strašno nije uradio, već da je imao problem jer neki nisu hteli da se isele, pa je organizovao akciju raščišćavanja“, a svojevremeno je Aleksandar Vučić izjavio kako su to uradili „kompletni idioti“ iz vrha gradske vlasti, posle tvrdeći kako je on to samo pretpostavio.

Mali je prema pisanju KRIK-a uspeo da održava najmanje 45 bankovnih računa, u različitim bankama u Srbiji. Od ukupnog broja računa, 17 je prijavljeno na njegovo ime, 21 na ime njegove bivše supruge, najmanje tri vodila su se na Sinišinu maloletnu decu, a najmanje jedan na konsultantsku firmu. Imao je pravo i da podiže novac sa računa osoba koje nisu članovi njegove porodice, a na račune su pristizale značajne sume novca nepoznatog porekla i iz ofšor zona – Britanskih Devičanskih Ostrva, Lihtejnštajna, Švajcarske i Hong Konga.

U svoje spletke uključio je i ljude koji će „plesati“ po njegovim notama. Naime, bugarska Finansijsko-obaveštajna služba (FOS) obavestila je Upravu za sprečavanje pranja novca da se advokatica Siniše Malog Ana Ivanova Panajotova, koju je Mali angažovao oko posla sa stanovima, pojavljuje u bazi sumnjivih transakcija kao rizična osoba, uključujući i transakciju koja ima veze sa kupoprodajom stanova.

Kako vreme odmiče, sve više isplivava prava ekspertiza ministra finansija Siniše Malog, do te mere nakićena da je teško održati „Kip Lajt“ na njegove aktivnosti. Naposletku, figura Siniše Malog ostaće nakićena aferama baš kao i novogodišnja jelka od 83.000 evra koju je postavio kao gradonačelnik Beograda. Kristina Bondžulić