Tvrde da bi objavljivanje javnog dokumenta uticalo na presude

Reč je o nekoliko sporova u kojima su ATP Vojvodina ili njen bivši većinski vlasnik Ilija Dević tužili Grad jer nije ispunio ugovornu obavezu da nakon izgradnje nove autobuske stanice u Novom Sadu premesti saobraćaj na novu lokaciju. Zbog toga investicija u koju je uloženo gotovo 30 miliona evra nije mogla da počne sa radom, a pod teretom kreditnih rata u stečaj je otišla i ATP Vojvodina i matična preduzeća Devića. Nastala šteta, prema nalazima veštaka koje je imenovao sud, premašila je sto miliona evra a poslednjih godina Grad se od naplate brani stavom iz jedne od presuda, da je ugovor koji je kao tadašnja gradonačelnica Maja Gojković sklopila sa ATP Vojvodinom – ništav.

Naš list je još 5. februara, prema Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, zatražio od novosadskog Pravobranilaštva kopiju saglasnosti koja treba da prethodi ugovoru, a odgovor o odbijanju zahteva dostavljen nam je poslednjeg dana zakonskog roka.

U obrazloženju rešenja Pravobranilaštvo navodi da se povodom tog ugovora vodi više sudskih sporova koji nisu okončani, pa bi se dostavljanjem tražene informacije moglo „doprineti otvorenosti sudskih postupaka pre odluke suda, prejudiciranju daljeg toka postupka i pristrasnom izveštavanju o sudskim postupcima, kao i proizvoljnim zaključcima o ishodu sudskih postupaka“.

Zbog čega Pravobranilaštvo smatra da bi jedan javni dokument, koji su sami izdali, prejudicirao dalji tok postupka, nije baš jasno. Pitanje je i zašto bi njegovo objavljivanje doprinelo pristrasnom izveštavanju, zašto bi izazvalo proizvoljne zaključke? Valjda je veća opasnost da se to desi kada novinari nemaju dovoljno podataka, nego kad ih dobiju od državnih organa, a papir koji se krije od medija trebalo bi da dokaže kako je Grad bio savesna strana prilikom sklapanja tog ugovora. Ili, možda, nije?

Čekajući odgovor Pravobranilaštva, Danas je potražio informaciju i iz drugih izvora. Našli smo je u jednom od predmeta – na identični zahtev suda, Pravobranilaštvo je odgovorilo „da se nije izjašnjavalo u formi mišljenja na ugovor koji je predmet ovog privrednog spora“. Drugim rečima, Pravobranilaštvo je ili Danasu pokušalo da prikrije činjenicu da procedura nije ispoštovana, ili je obmanulo sud. Najzad, za razliku od stava saopštenog Danasu, da bi dostavljanje dokumenta (za koji se sad ispostavilo da ne postoji) uticalo na ishod postupaka, u odgovoru sudu Pravobranilaštvo objašnjavajući to što se nije izjasnilo o ugovoru, tvrdi „da ova činjenica nije od značaja za taj privredni spor“.