U 13 časova počinje protest frilensera: Traže izmenu zakona i pravo na porodiljsko i trudničko bolovanje

Predsednik njihovog uduženja Miran Pogačar rekao je za Betu da traže iste izmene zakona, koje su zatražili i ranije, a to je pravo tih radnika na porodiljsko i trudničko bolovanje kao i povećanje neoporezivih iznosa.

„Tražimo da se frilenserima i svima koji ostvaruju prihode u inostranstvu, a među njima su programeri, profesori jezika, prevodioci, jutjuberi, dizajneri, radnici na brodovima, radnici koji rade na remontovanju aviona ili na naftnim platformama, a zarađuju na osnovu ugovora o autorskom delu, prizna pravo na porodiljsko i trudničko bolovanje“, rekao je Pogačar.

On je dodao da očekuje i da se u razgovoru sa predstavnicima Ministarstva finansija i Poreske uprave reši problem naplate poreza retroaktivno od 2017. godine jer su počela da stižu rešenja za tu godinu, a očekuju se i rešenja za nardnih četiri godine, do 2022. godine, što bi kumulativno bilo veliko finansijsko opterećenje.

Pogačar je rekao da se traži izmena tog zakona koji je stupio na snagu 1. januara ove godine zbog toga što Ministarstvo finansija nije prihvatilo sve njihove zahteve koje su tražili u poslednje dve godine.

On je rekao da ti radnici traže da se neoporezovani normirani troškovi u prvom modelu oporezivanja sa 34.000 dinara podignu na 40.000 dinara, koliko iznosi minimalna zarada.

Frilenseri traže, kako je rekao i da se normirani troškovi u dugom modelu oporezivanja, podignu sa 34.000 dinara na 43.000 dinara, a neoporezivi iznos zarade sa 19.300 na 21.000 dinara.

Frilenseri su zbog visoke stope od oko 50 odsto, kako je država planirala da ih oporezuje 2021. godine, više puta protestovali, prošle godine osnovana je radna grupa koja je izmenila Zakon o porezu na dohodak građana koji je stupio 1. januara ove godine, ali nisu usvojeni svi njihovi zahtevi.

Po Zakonu o porezu na dohodak građana predviđena su dva modela, a svaki frilenser može da bira onaj koji mu više odgovara, prvi je povoljniji za osobe sa nižim prihodima ili koji povremeno dobijaju novac, dok je model B povoljniji za one sa većim prihodima.

Po prvom modelu, frilenseri imaju kvartalni neoporezivi iznos od 96.000 dinara, odnosno 32.000 dinara mesečne zarade i tek od tog iznosa im se računa porez i doprinosi za Fond PIO.

Njima se od tromesečnih prihoda oduzima 96.000 dinara normiranih troškova i na tako dobijenu razliku naplaćuje porez po stopi od 20 odsto.

Doprinos za zdravstveno osiguranje će biti obavezan i iznosiće minimalno oko 1.402 dinara mesečno, odnosno oko 4.200 kvartalno ili 10,4 odsto.
Prvom uplatom zdravstvenog osiguranja, firlenser će biti osiguran i sledećih šest meseci.

Imaće opciju prijavljivanja članova porodice, a sve uplate za PIO ulaze u staž. Na iznose koji prelaze besteretni deo, iznos poreza i doprinosa za PIO će biti 24 odsto.

Na primeru mesečne zarade od 1.000 evra, odnosno kvartalnog prihoda od oko 351.000 dinara, po ovom modelu bi frilenser, morao da izdvoji 138.465 dinara za poreze i doprinose, a od toga 51.000 po osnovu 20 odsto poreza, 26.265 za zdravstveno osiguranje i 61.000 dinara za Fond PIO, a zaradio bi 212.535 dinara.

Prema drugom modelu, od tromesečnih prihoda oduzimaju se normirani troškovi od 57.900 dinara, ali se oduzima još i 34 odsto ostvarenih prihoda svakog konkretnog frilensera. Na tako dobijenu razliku plaća se porez po stopi od 10 odsto.

Na istom primeru kao i za model A, sa mesečnom zaradom od 1.000 evra, odnosno kvartalnim prihodom od oko 351.000 dinara frilenser mora da izdvoji 17.376 dinara za 10 odsto poreza, 17.897 za zdravstveno osiguranje, još 41.702 dinara za Fond PIO, dok bi ga ukupno porezi i doprinosi koštali 76.975 dinara, a zaradio bi 274.024 dinara.