U 2016. Sajam je posetilo čak 550.000 ljudi

To je proces koji smo započeli još 2014. i 2015. preduzimanjem niza mera i aktivnosti koje su svoje prave rezultate počele da pokazuju u ovoj poslovnoj godini” – kaže u razgovoru za Danas generalna direktorka Beogradskog sajma Danka Selić. Ona dodaje da su različiti unutrašnji i spoljni faktori koji utiču na privređivanje i funkcionisanje, raspored i dinamika obaveza i potraživanja, troškova, prihoda i rashoda, i mnogobrojnih drugih elemenata, uslovili da taj očekivani plus ne bude tako izražen kao 2015. u odnosu na 2014, ali je značajan pokazatelj ispravnosti poslovne politike i poteza koje su kompanija i menadžment preduzimali.

* Šta je glavni motor tog trenda rasta?

– Iza tog trenda pozitivnog rasta, koji je 2016. u odnosu na prethodnu uspešnu 2015. godinu u postojećim uslovima u sajamskoj industriji, više nego zadovoljavajući, krije se i naš investicioni entuzijazam, i odlučnost da kompanija ne posustane ni u pogledu infrastrukture, ni jačanja konkurentnosti, ni održavanja snage brenda. Novom organizacijom, smanjenjem troškova, timskim radom, novim idejama i njihovom primenom uspeli smo da zaustavimo negativne trendove iz ranijih godina.

* Trend rasta meri se i brojem posetilaca, kakvi su rezultati u tom segmentu?

– To je deo poslovnog uspeha, jer beležimo rast broja posetilaca na gotovo svim prošlogodišnjim sajamskim manifestacijama, na nekima i u pomalo neverovatnim razmerama. Tako je, na primer, na sajmu tehnike bilo 18 odsto posetilaca više nego 2015. godine. Sajmovi knjiga, energetike, nameštaja, i automobila u proseku su imali 10 odsto više posetilaca. Na našim sajmovima i manifestacijama učestvovali su izlagači iz 40 zemalja, imali smo više od 550.000 posetilaca na 40 sajmova i izložbi, od kojih 23 organizuje Sajam sam ili kao suorganizator. Izdali smo u zakup 220.000 kvadrata kancelarijskog i magacinskog prostora, što je povećanje od 30 odsto u odnosu na 2015. godinu. Smanjili smo broj zaposlenih. Sve ovo su razlozi zbog kojih poslovnu 2016. godinu ne možemo oceniti drugačije do kao uspešnu.

* Sajam je još uvek društveno preduzeće. Da li postoje planovi za privatizaciju?

– Jedan neuspeo pokušaj tenderske prodaje 2007. godine i potom privremeno prekinut postupak privatizacije 2014. godine, govore o tome da postoji svest da se u privatizaciju sa jednom ovakvom, specifičnom i relativno uspešnom firmom ulazi promišljeno, s namerom da se izbegnu tranzicione greške i zamke koje su do sada bile ne tako retke. Dakle, dalji postupak je u rukama države, a mi verujemo da će na kraju tog procesa Beogradskim sajmom upravljati oni koji će znati da cene istoriju, brend i potencijale Beogradskog sajma i koji će biti spremni da ulože u njegov dalji razvoj i modernizaciju. U ovom postupku, treba uzeti u obzir da su svi najveći sajmovi u Evropi većim ili manjim delom u svojoj strukturi kapitala vezani za državu. Upravo zbog značaja koji sajamska delatnost ima za privredu i ekonomiju, država ostaje uključena u poslovanje najvećih sajamskih centara u Evropi, pružajući podršku njihovom daljem razvoju.

* Uspešnost sajamske kuće u velikoj meri zavisi od potencijala privrede. Kako prevazilazite problem ograničenih mogućnosti koje imaju domaće firme?

– Sasvim je tačna konstatacija o međuzavisnosti sajamske delatnosti i stanja i potencijala privrede. Tačnije, to je jedna od ranjivih tačaka domaće sajamske industrije – direktna zavisnost od potencijala korisnika te delatnosti, koja, kao što naslućujete, nije na listi prioriteta firmi u kriznom i tranzicionom vremenu. Tako Sajam, najkraće rečeno, deli sudbinu celokupne privrede i, zbog karaktera delatnosti, nemoguće ju je izbeći nekakvim autonomnim merama ili poslovnim potezima. S druge strane, upravo međunarodni karakter velikog broja naših sajmova predstavlja i poslovnu šansu za domaće kompanije. Na našim sajmovima u proseku učestvuje oko 30 odsto inostranih izlagača. Praksa je pokazala da se mnoga ograničenja i barijere, koje naše firme objektivno imaju u ozbiljnim tržišnim utakmicama, na takav način neobično energično uklanjaju i da naše firme veoma brzo pokažu neko drugo, agresivnije i samopouzdanije lice. Mislim da je baš taj „detalj“ jedna od naših velikih zasluga – da domaćim firmama pomognemo da svom svojom skrivenom i neotkrivenom snagom eliminišu ograničenja koja poseduju i koja ih okružuju.

* Na čemu će se zasnivati dalji razvoj Beogradskog sajma?

– Strateški pravac našeg budućeg razvoja je dalje jačanje naših vodećih manifestacija uz istovremenu podršku svim ostalim sajamskim priredbama, privlačenje sve većeg broja različitih događaja i njihovo održavanje pod kupolama Beogradskog sajma kao i uvođenje novih priredbi, povezivanje sa institucijama i kompanijama iz regiona i sveta, kako bi Beogradski sajam ostao najveća sajamska kuća u ovom delu Evrope i samim tim otvorio nova tržišta i stvorio uslove za povezivanje različitih kompanija. Želimo da kompanijama ponudimo mesto na kome mogu da uvećaju svoje poslovne šanse, da povećaju poslovne kontakte i svoju „vidljivost“.

* Sajamska delatnost poslednjih godina se intenzivno menja zbog novih tehnologija koje zamenjuju klasične štandove. Šta su trenutno svetski trendovi?

– Uslovno govoreći, svetski trendovi ne podrazumevaju uklanjanje štandova, niti nestanak direktnog odnosa izlagača i posetioca, već modifikaciju i obogaćivanje postojećih formi prezentacije putem šire upotrebe IT tehnologije i interneta. Iako se suštinska priroda i funkcija sajmova ne menja, Beogradski sajam želi da posebnu pažnju posveti „digitalizaciji“ i pružanju različitih novih usluga kako izlagačima tako i posetiocima, kao i povezivanju sa drugima putem društvenih mreža, prigodnih aplikacija i interneta. U tom cilju smo tokom 2016. godine, značajna sredstva uložili u nabavku nove opreme koja treba da olakša komunikaciju putem Wi-Fi u objektima i prostoru Beogradskog sajma, kao i u opremu za video nadzor koja treba da poveća stepen bezbednosti svih posetilaca u današnjem svetu punom izazova i nestabilnosti. Sajamska industrija, onakva kakvom je mi poznajemo, limitirana je svojim fizičkim, prostornim i vremenskim dimenzijama i biće to dok se ne pretvori u nešto drugo. Naravno da se u svemu tome nije lako snaći i da nove komunikacione, informatičke i druge tehnološke okolnosti bitno menjaju uslove u kojima treba da radimo. One su civilizacijska nužnost i napredak, a mi sa svoje strane ulažemo poprilične napore da ne zaostanemo i da pomalo čak prednjačimo u usvajanju svakodnevnih noviteta.

* Koliko ste u mogućnosti da primenite međunarodna iskustva u organizaciji sajamskih manifestacija?

– Međunarodna iskustva nisu za nas nikakva nepoznanica, i to u meri u kojoj ih se ponekad odričemo u korist – svojih. Usvajamo ih onoliko koliko su kompatibilna sa našom organizacionom, komunikacionom i tehnološkom infrastrukturom da bi to uopšte imalo smisla. Ali, ni naša iskustva i sposobnosti nisu za potcenjivanje, a o tome svedoči i povremeno interesovanje naših konkurenata „kako mi to radimo“ i „kako nama to uspeva“. Razmenu dobre prakse i najboljih iskustava u organizaciji sajamskih priredbi obavljamo putem našeg učešća u redovnim aktivnostima UFI – Međunarodne unije sajmova i CEFA – unije sajmova centralne Evrope čiji smo članovi.

* Beogradski sajam je od osnivanja gradio poziciju vodećeg regionalnog sajma? Da li je teško održati se na tom mestu?

– Jeste, ali nije slučajno to što je Beogradski sajam, koji ove godine obeležava jubilej 80 godina postojanja, uspeo da svih ovih godina očuva svoj identitet. Za to vreme na ovim prostorima sajmovi i sajamske manifestacije su nastajali i nestajali, a Beogradski sajam je uspevao da ostane sajamska institucija, na ponos svog grada i države. Teško da bi neki od sajmova u okruženju ali i Evropi, mogao opstati i napredovati, posle svega onoga što smo mi kao kompanija, ali i svi mi zajedno i naša zemlja, preživeli tokom poslednje decenije prošlog veka. I danas se nekada eminentni regionalni sajmovi, čija je delatnost ili potpuno zamrla ili desetkovana, pitaju u čemu je naša tajna, i to ne našeg opstanka nego čak prosperiteta u vremenima kada drugi propadaju. Ni ja ne znam u čemu je tajna, ali znam da se, kao i naši prethodnici tokom duge istorije, svim silama, znanjem i odricanjem borimo za svoju kompaniju i njeno mesto na tržištu.

* Svaki veći sajam privuče učesnike i posetioce iz okruženja. Postoje li podaci o tome koliko vaši programi doprinose raznovrsnosti turističke ponude Beograda?

– Mislim da je taj doprinos očigledan i da nije mali, ali ne znam za neko istraživanje koje bi kvantitativno procenilo specifičan udeo sajamskih programa u turističkoj ponudi Beograda. Možda bi to bilo i nemoguće učiniti. Ipak, kompanija sistemski neguje korporativnu svest o tome da svojim poslovanjem značajno doprinosi privredi i Grada Beograda i Republike Srbije. Jedna visoko kompetentna procena iz 2015. godine kaže da Beogradski sajam na jedan evro koji zaradi za sebe, generiše skoro 10 puta veće prihode za privredu grada i republike i to kroz naplatu poreza, taksi, angažovanje lokalne radne snage, korišćenje hotelskih, usluga prevoza itd. Sa druge strane, Beogradski sajam ostao je firma koja nije korisnik budžetskih sredstava, nema neizmirenih poreskih i drugih obaveza, ne koristi kredite banaka i nema zaostalih neisplaćenih zarada. Povećanjem broja posetilaca i izlagača, povećanjem broja priredbi koje se organizuju na sajmu, raste i indirektni uticaj naše poslovne aktivnosti na lokalnu ekonomiju. Generišu se nova radna mesta, povećava ukupna potrošnja u vezi sa sajamskim nastupima kroz povećan broj noćenja u hotelima i pružanje ostalih pratećih usluga.

Mesto koje je video ceo svet

Što privredni rezultati naše zemlje budu uspešniji, reforme hrabrije i što uslovi poslovanja budu bolji, možemo očekivati i uspešnije poslovanje Beogradskog sajma i još uspešniju 2017. godinu. To je godina u kojoj svi zajedno, slavimo 80. godina od našeg osnivanja i koja treba da potvrdi osnovni moto našeg slogana – da je Beogradski sajam bio, da je ostao i da će uvek biti „Mesto koje je video ceo svet“, kaže direktorka Beogradskog sajma Danka Selić.