Gotovo na svakoj pijaci u Srbiji postoji mesto na kome se „ispod ruke“ mogu kupiti rezani duvan ili cigarete, švercovani ko zna odakle, ali bar upola jeftinije nego na trafici.
Prodavci sede uz tezge, na klupicama ili pored kartonskih kutija, na kojima je kao znak raspoznavanja istaknut neki od rekvizita koji ukazuju na to što nude.
Uglavnom, to su slim cigarete ili vrećice od 100 ili 200 grama rezanog duvana, pakovane tako da pomislite kako se sve precizno radi iz jednog ili samo nekoliko centara – na stotinama takvih prodajnih mesta roba je zapakovana na isti način, u istim vrećicama, asortiman cigareta retko se razlikuje od prodavca do prodavca a cene su usaglašene na nivou „ceha“.
Kolika je to šteta za budžet, koji od prodaje duvanskih proizvoda najviše prihoduje, moguće je izmeriti, ali će teško moći da se u račun dodaju posledice koje nastaju jer te proizvode niko ne kontroliše i potencijalna su opasnost za zdravlje konzumenata jer se u njima, kako tvrde nadležni, mogu naći pesticidi u opasnim količinama, razni otpaci pa čak i izmet.
Procenjuje se da crno tržište tih proizvoda, kome se u poslednje vreme dodaju i duvan, oprema i arome za nargile, vredi oko 15 odsto legalnog, ali je u prošloj godini ono u Srbiji i zemljama iz okruženja počelo da raste.
Paradoks je i to što je duvanska industrija u Srbiji u prvih pet meseci ove godine zabeležila rast proizvodnje od 18,8 odsto, ali je sav višak otišao u izvoz vredan 87 miliona evra, čak 22 odsto više nego u 2019, dok je na domaćem, istina neznatno, ali ipak pala tražnja.
U takvom ambijentu i država i kompanije iz tog sektora, trude se da što efikasnije spreče proizvodnju, šverc i promet nelegalnog duvana.
Tako je recimo Japan Tobacco International (JTI) 2017. pokrenuo projekat „Satelit“ kojim se uz pomoć satelitskih snimaka pronalaze i potom uništavaju nelegalni zasadi duvana.
Iz godine u godinu rezultati na otkrivanju ilegalnih površina pod duvanskim listom sve su bolji, a samo u prošloj godini ukupan efekat uništenih zasada dvostuko je bio veći nego 2019.
Uništena je 101 parcela sa nelegalnim zasadima koji su se prostirali na 86,6 hektara, što bi da je ušlo u promet budžetu nanelo štetu od 20 miliona evra.
Podnete su dve krivične i 63 prekršajne prijave protiv uzgajivača, a ilegalno tržište duvana je smanjeno za oko 314 tona, što znači da je prevenirana šteta po republički budžet u iznosu od još 37 miliona evra.
U JTI kažu da su kroz ovaj projekat uspeli da u značajnoj meri spreče i suzbiju nelegalnu trgovinu tamo gde ona počinje, na njivi.
– Ne samo da su očuvani budžetski prihodi, nego smo na ovaj način doprineli održivosti proizvodnje ove kulture u Srbiji i očuvanju stabilnih prihoda za poljoprivrednike koji uzgajaju duvan poštujući domaće propise. Saradnja koja je u realizaciji ovog projekta ostvarena sa nadležnim državnim organima i Radnom grupom Vlade Srbije za suzbijanje nelegalnog prometa duvana i duvanskih proizvoda, izvanredan je primer da se partnerstvom državnog i privatnog sektora može uspešno rešavati problem sive ekonomije – kažu u JTI.
I u radnoj grupi formiranoj pri MUP-u kao Odeljenje za suzbijanje ilegalne trgovine potvrđuju koristi od ovakve saradnje.
„JTI daje doprinos borbi protiv nelegalne trgovine kroz aktivno učešće u radu radne grupe MUP, razmenom operativnih informacija, analizom kretanja nelegalnog tržišta i sličnim projektima poput „Satelita“. Kroz radna tela poslovnih asocijacija učestvuje u različitim projektima kojima se suzbija siva ekonomija“, kaže Zoran Đokić iz JTI-a.
Istovremeno, JTI se priključio projektu Američke privredne komore u Srbiji (AmCham) za suzbijanje nelegalne trgovine na internetu koji traje od prošle godine.
Srbija u ovoj vrsti šverca ne zaostaje za svetom, pa je na internetu moguće naći na hiljade oglasa koji prodaju rezani duvan.
Ta borba protiv formiranja tržišta na internetu postala je naročito važna i zahvaljujući zakonskim izmenama postala je deo nadležnosti svih inspekcija.
Značajna je i uloga Uprave Carine, koja je tokom 2020. zaplenila više od četiri miliona komada cigareta i preko 15 tona duvana.
Prethodne 2019. godine otkrivena je približna količina od 4,3 miliona krijumčarenih cigareta, ali je zato rezanog duvana 2020. zaplenjeno čak 36 puta više u odnosu na količinu od nešto preko 400 kilograma iz 2019. godine.
U Carini kažu da osim vrhunski obučenih službenika raspolažu i najsavremenijom tehnikom, pre svega mobilnim skenerima, čiji zraci prodiru i kroz 10 centimetara debeo čelik, te samim tim verovatnoća da ovim uređajima nešto promakne gotovo da ne postoji.
– Od neizmerne pomoći su i službeni psi, specijalno obučeni za otkrivanje cigareta i duvana, ali i narkotika, deviza i druge sakrivene robe. Odsek za carinsku kontrolu uz upotrebu službenih pasa pri Upravi carina oformljen je u maju 2017. godine i raspolaže sa šest četvoronožnih specijalaca, od kojih su tri psa radno aktivni. Vodiči koji sa njima rade posebno su ponosni na Nerona i Heru, belgijske ovčare-malinoa koje je Upravi carina donirao JTI – kažu u Carini i ističu da je zahvaljujući nepogrešivom Neronovom njuhu na Kelebiji 23. decembra 2020. godine otkriveno preko 2.500 paklica cigareta sakrivenih u krovu jednog kombija.
Presretači
Istrage na internetu pojačale su se krajem 2020. godine, pokazuje izveštaj AmCham-a pa su postignuti rezultati daleko premašili prošlogodišnje. Prema podacima Tržišne inspekcije, „presretnuto“ je više oglasa za prodaju rezanog duvana preko interneta u samo jednom mesecu, oktobru (323) nego za 10 meseci 2019. (240).
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
