U 2023. godini Srbija imala rast izvoza i pad uvoza, suficit sa zemljama CEFTA

Izvoz robe u evrima prošle godine porastao je za 3,7 odsto, dok je s druge strane uvoz smanjen za 5,5 odsto. Kao rezultat, deficit robne razmene iznosio je 8,2 miljarde evra što je 27,9 odsto manje nego u 202. godini. Posledično, pokrivenost uvoza izvozom od 77,7 odsto bila je veća od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 70,6 odsto.

Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je region Vojvodine (33,5 odsto), a sledi Beogradski region (24,2%), region Šumadije i Zapadne Srbije (20,7%), Region Južne i Istočne Srbije (19,4%), a oko 2,3 odsto izvoza je nerazvrstano po teritorijama.

Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (43,3%), a zatim region Vojvodine (33,1%), Šumadija i Zapadna Srbija (13,3%), Južna i Istočna Srbija (8,3%), a oko dva odsto uvoza nije razvrstano po teritorijama. Ne raspolaže se podacima za region Kosovo i Metohija.

„Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije. To znači da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe. Ovu činjenicu treba imati u vidu prilikom tumačenja podataka po regionima. Na primer, uvoz nafte i gasa najvećim delom se obuhvata u Regionu Vojvodine i Beogradskom regionu, a to su energenti za ukupnu teritoriju Srbije“, objašnjava RZS.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 59,7 odsto ukupne razmene. Iza EU, drugi po važnosti blok je CEFTA sa kojom imao suficit u robnoj razmeni od 2,7 milijardi evra.

Pojedinačno, najviše smo izvezli robe u Nemačku, za 4,3 milijarde evra, a takođe smo najviše i uvezli robe iz ove zemlje-4,8 milijardi evra.
Prema izvozu, druga po važnosti zemlja bila je BiH sa 1,97 miljradi evra izvoza, zatim Italija 1,8 milijardi, Mađarska 1,56 i Rumunija sa 1,4 milijarde evra.

Na uvoznoj strani, iza Nemačke našla se Kina sa 4,5 milijarde evra, zatim Italija sa 2,7 milijardi evra, Turska sa 1,7 milijardi i Rusija sa 1,6 milijardi evra.

I u uvozu i u izvozu prošle godine dominirao je odsek Električne mašine i aparati. Izvezli smo ih za 3,6 milijardi, a uvezli za 2,5 milijarde evra.

U izvozu, slede pogonske mašine i uređaji sa 1,7 milijardi i metalne rude sa 1,6 milijardi evra. Izvezli smo i 1,3 milijarde evra električne energije i 1,2 milijarde evra indutrijskih mašina za opštu upotrebu.

Na uvoznoj strani, na drugom mestu su nafta i nafni derivati kojih smo uvezli za 2,4 milijarde evra prošle godine. Drumskih vozila smo uvezli za 1,7 milijardi, a ondustrijskih mašina i farmaceutskih proizvoda za po 1,5 milijardu evra.