Šta nas čeka tokom 2024. na tržištu nekretnina: Hoće li biti kupaca i mogu li pasti cene?

Predrag Dević iz agencije „Beoagent“ navodi za N1 da je na tržištu nekretnina u glavnom gradu nastavljena velika stagnacija iz prošle godine.

„Slabo se prodaje, a nema nešto ni potražnje. Manji je i broj kupaca. Prodavci pokušavaju da zadrže cene, ali se smanjio broj realizacija. Svi nešto čekaju. Situacija je ista kao u zadnjem kvartalu prošle godine, samo je sada još drastičnije. Tako da, i kada se pojavi neki stan, odmah se proda – ne stigne do oglasa. A ovi po oglasima drže i dalje cene, zato i prodaja traje po godinu ili dve. Primetno je da je u odnosu na prošlu godinu manje kupaca“, kaže Dević.

Saglasan je sa konstatacijama da će cele ove godine biti stagnacija, a da će do promena na tržištu doći eventualno sledeće godine.

„Jednostavno, ljudi više neće da plate te cene. Kreditni kupci su se povukli, više ih nema, a većina tržišta se oslanja ‘na gotovinu’. I oni koji imaju pare neće više da ulažu, jer je tržište nestabilno. Niko ne može da vam nešto preporuči ili da vam kaže kako će biti, jer je naše tržište specifično, ne prati evropske, ni svetske trendove. Mi smo uvek u kontri. Kad tamo pada, ovde skače, kada ovde skače, tamo pada“, objašnjava on.

Dodaje da se gotovo sve kolege žale da nema posla, jer ovo što je u ponudi kupci neće da plate, iako agenti „skidaju“ cene koliko god mogu.

Na pitanje koji je ključni period koji je odredio ovako visoke cene nekretnina, odgovara: „Doba pred koronu, prelazak sa 2019. godine na 2020. godinu. Tada je zabranjeno da notari overavaju stanove koji su se prodavali u postupku legalizacije, što je prošlo uz koronu neprimetno, i tada je sa tržišta nestalo nekoliko hiljada stanova samo u Beogradu. Oni više nisu mogli da se prometuju, i to je prouzrokovalo nestašicu nekretnina na tržištu. Automatski su cene nakon korone počele da ‘skaču’, broj kupaca je ostao isti, ali se dramatično smanjio broj stanova u ponudi. I tako smo došli do ove situacije, a taj trend se i dalje nastavlja. Zato je u Beogradu takvo stanje da postoje brojne zgrade sa neprodatim stanovima“.

Prosečne cene kvadrata po opštinama u Beogradu

Kako navodi Aleksandra Mihajlović, portparol specijalizovanog sajta za oglašavanje nekretnina 4zida, prosečno oglašena cena kvadrata na Vračaru u starogradnji iznosi 3.460 evra dok je u novogradnji potrebno izdvojiti u proseku 3.500 evra za kavdrat.

„Na Novom Beogradu prosečna cene kvadrata u novogradnji je 2.660 evra i trenutno je niža u odnosu na prosečnu cenu u starogradnji koja iznosi 2.750 evra. Kretanje cene kvadrata stanova na Voždovcu je na početku ove godine zadržalo gotovo isti trend kao u 2023. godini i iznosi 2.457 evra“, navela je ona.

Dodaje da podaci sa ovog sajta za oglašavanje nekretnina pokazuju da je u naselju Mirijevo, koja je bila vrlo privlačna i tražena lokacija za život u 2023. godini, trenutno oglašena cena za oko 40 evra niža u odnosu drugu polovinu 2023. godine i da sada iznosi – 1.850 evra za kvadrat.

„Zanimljivo je da među top pet lokacija u Beogradu koje su u 2023. godini bile najpretraživanije prvo mesto zauzima Borča, gde je trenutna cena kvadrata 1.480 evra i beleži blagi pad u odnosu na drugu plovinu 2023. godine. Savski venac je u odnosu na sve navedene lokacije kada su u pitanju prosečno oglašene cene kvadrata najskuplji. Prosek cena u starogradnji je 3.785 evra dok je u novogradnji 4.250 evra“, predočava Aleksandra Mihajlović.

Cene kvadrata u većim gradovima u Srbiji

Cena kvadrata u Novom Sadu je trenutno na sličnom nivou kao prošle godine i iznosi 2.265 evra.

U Nišu je cena takođe ostala na nivou 2023. i iznosi 1.550 evra, dok je u Subotici 1.200 evra.

„Kragujevac beleži blagi pad i kvadrat iznosi trenutno 1.300 evra što je za oko 50 evra manje u odnosu na poslednji kvartal 2023. godine“, zaključuje Mihajlović.

Anketa koju je sproveo ovaj sajt među vlasnicima i zaposlenima u 85 agencija i među 19 investitora koji grade stanove u Srbiji, pokazala je da čak 59 odsto agencija predviđa stagnaciju cena, dok 37 odsto smatra da će cene padati.

Investitori su gotovo jednoglasni po ovom pitanju i čak 94 odsto smatra da će cene stanova stagnirati, dok samo šest odsto veruje da će doći do pada cena.

I jedni i drugi smatraju da ekonomska nestabilnost u zemlji i svetu predstavlja najveći izazov u poslovanju, potom slede uslovi kreditiranja i inflacija, dok investitore brine i nedostatak radne snage. Sveukupna projekcija tržišta nekretnine je ipak pozitivna. Tome u prilog ide i činjenica da većina anketiranih agencija i investitora veruje da će njihovi prihodi ostati na nivou 2023. godine ili da će porasti.

Posle pandemije i sukoba u Ukrajini, koji su u prethodne tri godine znatno uticali na kretanje cena na tržištu nekretnina, novi rat na Bliskom istoku predstavlja novi izazov i u ovom sektoru. Više od polovine agencija (51 odsto) je odgovorilo da ne zna da li će novi rat na Bliskom istoku uticati na tržište nekretnina u Srbiji u 2024. godini, dok je procenat investitora koji smatraju da ne mogu da predvide šta će se dešavati oko 74 odsto.

„Oko 15 odsto agencija koje smatraju da će se novi sukob odraziti na domaće tržište kao razloge navode da svaka kriza i rat izazivaju brigu kupaca za budućnost, koji se onda ustručavaju da krenu u investicije. Neki od njih navode i da će se, pošto će rat direktno uticati na privredu, kupovna moć menjati i da će se povećati potražnja za skupljim nekretninama. Ukazuju i da može doći do povećanja broja onih klijenata koji će tražiti stan za izdavanje, kao i do blagog smanjenja potražnje“, navode sa sajta „4zida“.

Kada je u pitanju projekcija cena izdavanja stanova u Beogradu i ostalim većim gradovima u Srbiji za narednu godinu, većina agencija (64 odsto) veruje da će cene kirija stagnirati, 26 odsto da će opadati, dok 10 odsto misli da će doći do rasta cena.