U 65 gradova i opština odobreno 112 projekata (VIDEO)

To su pokazali rezultati istraživanja nastalog u okviru projekta „Transparentno i odgovorno sprovođenje JPP projekata u Srbiji“, koje je uradio Institut za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER).

– Do danas Komisija je odobrila 112 projekata i te brojke su u početku bile dva do tri projekta godišnje, da bismo danas imali 30 do 40 projekata godišnje. Srbija je postala i po broju i po kvalitetu lider na Balkanu u ovoj oblasti – rekla je na predstavljanju rezultata istraživanja zamenica direktora Komisije za JPP Andrijana Jovanović.

Tako je u periodu od februara 2012. do maja 2018. Komisija odobrila 60 projekata, da bi u poslednjih godinu dana bilo odobreno čak 52 JPP projekta. Od ukupnog broja najviše se odnosi na rekonstrukciju i održavanje javne rasvete (37), na delatnost prevoza putnika (33), nekih 13 projekata se odnosi na proizvodnju i distribuciju toplotne energije uz korišćenje principa energetske efikasnosti, a odobreno je i devet projekata iz komunalne delatnosti.

Jedan od pozitivnih primera, kako je istaknuto u istraživanju InTER-a, jeste opština Bečej, koja je zahvaljujući partnerstvu sa privatnom kompanijom postala prva opština u Srbiji koja je regulisala komunalne dimničarske usluge putem JPP.

– Opštine je bez ulaganja finansijskih sredstava regulisala oblast komunalne delatnosti dimničarskih usluga i na taj način doprinela povećanju bezbednosti kako građana, tako i cele zajednice, kaže Tamara Perišić, načelnica odeljenja za ljudske resurse, informatičke i zajedničke poslove. Rok trajanja ove koncesije je pet godina, a na tender se javio jedan ponuđač, odnosno grupa ponuđača organizovanih kao konzorcijum, gde se lokalno preduzeće Dimničar, koje je i ranije u Bečeju pružalo dimničarske usluge, udružilo sa još dve firme.

U opštini Topola trima privatnim firmama je u okviru JPP projekta povereno obavljanje komunalnih delatnosti sakupljanja i transporta komunalnog otpada sa seoskog područja. Projekat je oročen na 10 godina, a regulisanje sakupljanja komunalnog otpada dovelo je, kako se ističe u istraživanju, do značajnog smanjenja broja postojećih divljih deponija.

– Pored toga, nije zabeleženo stvaranje novih lokalnih smetlišta. Kao rezultat, Topola je 2016. godine na Sajmu ekologije dobila priznanje za najčistiju opštinu u Srbiji, ističe se u studiji. Projekat je finansirala NVO Fraktal, a nastao je u sklopu projekta Evropske komisije Civil Society Facility and Media Programme 2014-2015. godine.

Pozitivni rezultati iz Pirota

Opštini Pirot je na 15 godina odobren projekat javno-privatnog partnerstva koje obuhvata zamenu postojećih kotlova na lož ulje kotlovima na biomasu. Deo projekta je i ugovorno isporučivanje toplotne energije u objektima Mlekarske škole „Dr Obren Pejić“, ali i osnovnih škola u ovom gradu „Sveti Sava“, „Dušan Radović“ i „8. septembar“. Sve ovo povereno je po projektu privatnoj kompaniji GGE ESCO doo. „Javni partner je ostvario značajne uštede. U prvoj grejnoj sezoni 2017/2018. godine troškovi grejanja su smanjeni za 31 odsto ili za nekih osam miliona dinara u odnosu na referentnu godinu“, ističe Vesela Vlašković, istraživačica InTER-a.