U agrobiznis uloženo oko 2,2 milijarde evra

Sudeći prema prema broju zaposlenih najviše novca uloženo je u prateću auto industriju i metalski sektor. Slede agrobiznis, finansije, naftna i tekstilna industrija. Kada je reč o visini investicije, prednjači agrobiznis – u taj sektor uloženo je 2,2 milijarde evra. Na vrhu rang liste država koje su najviše investirale na području Vojvodine našla se Nemačka, sa više od milijardu evra investicija i 12.000 zaposlenih, slede Francuska, Italija, Belgija i Slovenija. Nemačke kompanije najviše su ulagale u automobilsku industriju, zatim u metalsko-mašinski sektor, farmaceutsku i prehrambenu industriju. Ilustracije radi, u Subotici posluje Simens, koji zapošljava više od 1.000 radnika, u zrenjaninskom Drakslmajeru radi 3.000 radnika, dok je u Vršcu, u kompaniji Medikal ker, zaposleno 600 radnika. Na drugom mestu po visini investicija koje premašuju 800 miliona evra, našla se Francuska. Važan podatak je i da francuske kompanije u Vojvodini zapošljavaju gotovo 5.000 radnika, tako da su i po broju zaposlenih takođe među prvih pet zemalja.

– Konkretno, u Vojvodini posluju 22 francuske kompanije u različitim privrednim granama, počev od građevinarstva, preko prateće automobilske industrije i metalskog sektora, pa do bankarstva, informacionih sistema i poljoprivrede. Upravo ovi sektori su prioritetni za dalji razvoj Vojvodine i u njima postoje najveći potencijali i resursi – ističe Biljana Vrzić iz Vip fonda.

Od kompanija koje posluju u oblasti građevinarstva, svakako treba pomenuti Lafarž, Tarket, Sent Goben/Veber Elba, a u oblasti auto-industrije i metalskog kompleksa L Belie, Streit nova, Lor, Mecaplast. Investicije kompanije šnajder elektrik DMS odnose se na informacione sisteme za upravljanje električnom energijom, dok se u prehrambenoj industriji izdvajaju ulaganja kompanija Bongren, Laktalis, Aksereal, Sanders. Početkom ove godine u opštini Ruma realizovana je još jedna francuska investicija. Reč je o fabrici delova za auto-industriju, odnosno za proizvodnju gumenih creva za rashladne uređaje na automobilima, u koju je kompanija Hačinson uložila 7,3 miliona evra. Opština Ruma je investitoru ustupila 7,8 hektara zemljišta na kome je kompanija izgradila proizvodni pogon površine od oko 6.000 kvadratnih metara.

Brojnim pogodnostima i grad Zrenjanin trudi se da privuče strane investitore. Prema podacima lokalne samouprave, do sada je otvoreno 28 novih pogona u nekoj od zrenjaninskih industrijskih zona. Najveća je investicija nemačkog proizvođača auto kablova Drakslmajer, ali najviše investitora stiglo je iz Italije.

U Banatu već posluju Fulgar i Modital iz tekstilne branše, a ovih dana pogon je otvorio i proizvođača čeličnih konstrukcija Tehnostruture. „Prva grupa radnika obučena je u Italiji i završen je odabir najboljih koji će raditi. Obuka će se nastaviti a prva poslovne aktivnosti u ovoj fabrici počinju za par meseci, treba završiti sve oko postrojenja i pripreme radnika“, izjavio je, prilikom otvaranja pogona u Zrenjaninu, osnivač i direktor Tehnostruture Đuzepe Verna. U toku je realizacija još jedne italijanska investicije od koje Zrenjaninci najviše očekuju. Reč je o prečistaču vode čija realizacija, poverena kompaniji Zilio Spa, kasni godinu dana. Ulaganje od 4,5 miliona evra za građane ima prvorazredni značaj jer je reč o pijaćoj vodi na koju se u Zrenjaninu čeka punih 12 godina, koliko traje zabrana upotrebe vode iz vodovoda.

Italijani, inače, vole da ulažu u Vojvodinu, pa je tako u Bajmoku, kod Subotice, pre dve godine otvoren pogon Gordon, koji radi za grupu Kalcedonia, i u kojem je zaposleno 2.000 radnika, dok je proizvodnja namenjena izvozu. Ukupno gledano, najveće direktne strane investicije u Vojvodini su realizovale kompanije štada, Magna, Boš, Lafarž, Sent-Goben, Linde, Tarket, Gruindfos, Drakslmajer, Lames, Albon, Henkel, Norma grup, Pepsi, Hajneken, Simens…