U Al Dahri nema mesta za 300 radnika

Našoj redakciji se, naime, javilo nekoliko radnika PKB koji tvrde da su ostali bez posla i da ih je država kao bivši poslodavac dovela u zabunu.

– Kada je već bilo poznato da je imovina PKB-a prodata Al Dahri, sa svim zaposlenima su raskinuti ugovori o radu na neodređeno vreme i isplaćene otpremnine kako je zakonski regulisano. Međutim, u sporazumnom raskidu ugovora je navedeno da će svi nastaviti rad nakon privatizacije kod novog kupca. Tako je svih 1.700 zaposlenih potpisalo ugovore na određeno vreme. Za stalno je primljeno svega nekoliko direktora. Deo nas je potpisao ugovore na pet meseci. Oni su nedavno istekli a novi nam nisu ponuđeni, tako da smo ostali bez posla – kažu radnici koji su nas kontaktirali ali su želeli da ostanu anonimni.

Naši sagovornici tvrde da ih je država dovela u zabunu jer im je obećala da će zadržati radna mesta, ali da do toga nije došlo.

– Reč je o klasičnoj obmani. Država kao poslodavac nije bila iskrena sa nama. Da nam je rečeno da Vlada Srbije ne može garantovati da ćemo biti zaposleni na duže staze kod novog vlasnika, većina nas bi samo uzela otpremnine, tražila novi posao a ne umesto toga potpisala ugovor na svega pet meseci. Svesno smo prevareni, iskorišćeni da za novog poslodavca obavimo tekuće neophodne poslove na dobrima PKB a čim smo sa tim završili, postali smo prekobrojni. Ista sudbina sada čeka još oko 300 radnika kojima ističu tromesečni ugovori. Dodatni problem je da zbog načina na koji smo obmanuti nemamo pravo ni na naknade u Republičkom zavodu za zapošljavanje – navode bivši radnici PKB.

Oni ističu da je za manje od šest meseci koliko upravlja preduzećem, novi poslodavac ugasio proizvodnju voća i povrća, fabriku stočne hrane i farmu koka nosilja, što je, kako smatraju, pouzdan znak da nakon isteka od tri godine, koliko iznosi zakonski rok da se Al Dahra bavi osnovnom delatnošću, poljoprivredne proizvodnje više neće biti. Sumnjaju da će na prostoru koje danas zauzima PKB biti izgrađen šoping-mol ili poslovno-stambeni kompleks. Radnici najavljuju da razmišljaju i o tužbama pred nadležnim sudovima jer smatraju da ih je država namerno obmanula i oštetila.

– Očajni smo jer među nama ima dosta samohranih roditelja i spremni smo vodimo borbu za naša radna mesta – navode radnici kojima nisu produženi ugovori.

LJubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže za Danas da je privatizacija PKB izvedena na veoma nespretan način, što je izazvalo probleme sa kojima se sada suočavaju zaposleni.

– Država je napravila više grešaka u koracima prilikom tog procesa. Između ostalog, PKB-u je vraćen u status društvenog preduzeća kako bi zakonski mogla da se izvede prodaja njegove imovine Al Dahri. U tom slučaju radnici imaju pravo na deo imovine preduzeća to jest akcije, što nije sprovedeno. Onda je došlo do nelogične situacije da se istovremeno ljudi otpuštaju iz preduzeća ali i da potpisuju nove ugovore o radu. Neki od tih ugovora nisu produženi a ti radnici sada nemaju pravo na naknade Republičkog zavoda za zapošljavanje, jer su već dobili otpremnine. Dakle, postoji niz nelogičnosti i dilema da li su se radnje preduzete u privatizaciji odvijale na ispravan način, što će dati priliku radnicima da ulože tužbe i pred sudom dokažu da su oštećeni. Svakako je privatizaciju trebalo izvesti tako da se sadašnji problemi izbegnu – navodi naš sagovornik.

Podatak da Al Dahra gasi određene proizvodne sektore u preduzeću Savić vidi kao želju kompanije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata da se u budućnosti bavi samo zemljoradnjom dok će ostale delatnosti PKB-a zanemariti.

Podsećanja radi, u septembru prošle godine kompanija Al Dahra sa sedištem u Irigu (ćerka firma Al Dahre iz Emirata) kupila je najveći deo imovine PKB-a, uključujući i 17.000 hektara oranica, za nešto više od 105 miliona evra.

Pavlović: Radnici su bili naivni

Advokat Branko Pavlović smatra da potezi Al Dahre ukazuju da će ta kompanija posle isteka obaveze da tri godine održava osnovnu delatnost, prekinuti sa poljoprivrednom proizvodnjom te da će na prostoru PKB nići neki komercijalni sadržaj. „Kada je reč o sudbini radnika kojima nisu obnovljeni ugovori, mislim da su, nažalost, oni bili veoma naivni. Morali su da pretpostave kakve će poteze povući privatni vlasnik kada preuzme PKB, da predvide šta bi moglo da se desi. Imali su dosta primera iz prošlosti na kojima je trebalo da uče. Morali su da se usprotive privatizaciji PKB i da organizuju proteste jer bi samo na takav način zaštitili svoja radna mesta“, zaključuje naš sagovornik.