U Beogradu otvoren 5. Međunarodni sajam voćarstva, povrtarstva i vinogradarstva

Tokom tri dana Sajma predstavlja se više od 500 proizvođača svežeg i prerađenog voća i povrća iz Srbije i drugih zemalja Jugoistočne Evrope, a i svetske kompanije za proizvodnju mašina i opreme.

Ministarka poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Srbije Jelena Tanasković  je otvorila sajam i predstavila planove za ovu godinu.

Navela je da se u Srbiji došli do tog da se troškovi proizvodnje pšenice koji su 2012. godine pokrivani subvenicijama 16 odsto, ove godine pokrivaju s 46 odsto, kukuruz i suncokret će se sa 50 odsto.

U stočarstvu koje je strateška grana, rekla je da se želi da se u naredne četiri godine poveća stočni fond i da dobije mesto kakvo je imalo pre 15 i 20 godina dodala je da u mlečnom govedarstvu subvencije u ovoj godini pokrivaju 74 odsto troškova.

Tanasković je istakla da budući poljoprivrednici ne treba da imaju dileme, jer Srbija ima transparentan pristup poljoprivrednim proizvođačima i predvidivost i da država, po njenim rečima, daje „istorijski i rekordno nikada više“.

„Ako pođete od budžeta, od svih kreditnih linija koje se ne vide u tom iznosu budžeta od 119 milijardi dinara za ovu godinu, od ukupno 600 miliona evra koji će završiti u poljoprivrednom sektoru do 2027. godine i svih drugih projekata poput konkurentne poljoprivrede i onoga što tek spremamo našim poljoprivednicima, to dovodi našu poljoprivredu na konkurentan nivo, to treba da nas izdvoji ispred drugih i to je ono što možemo da ponudimo Evropi i svetu“, rekla je ona.

Ministarka je istakla značaj potpisivanja ugovora o zajedničkoj trgovini sa Kinom i dodala da ove godine kada ugovor stupi na snagu, „naša jabuka, šljiva, višnja, breskva, lubenica, svinjsko meso, gazirana i negazirana voda će s nula precenata carine ulaziti u Kinu“.

Tanasković je rekla da subvencije mogu iz godine u godinu da budu „samo“ veće i da će se truditi da one prate rast troškova da ne bi poljoprivrednici dolazili u disbalanse, već da ih drže na nivou koji je postavljen kao cilj 2024.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Crne Gore Vladimir Joković je rekao da u Crnoj Gori žele da razvijaju poljoprivredu i da imaju što bolju saradnju sa Srbijom u svim oblastima, ali posebno u poljoprivredi.

„Danas su došli i naši izlagači iz Crne Gore, zajedno uz pomoć Privredne komore Crne Gore i Ministarstva i zadovoljstvo nam je da se i naša poljoporivreda koja je strateška grana u razvoju naše zemlje, predstavi ovde, jer imamo velike mogućnosti da se razvijamo i da izvozimo u region“, kazao je Joković.

Poljoprivredna proizvodnja, kako je rekao, ima važnu ulogu u privredi Crne Gore, sa značajnim učešćem u bruto domaćem proizvodu, uključujući šumarstvo i ribarstvo.

Sektori poljoprivrede i turizma su razvojni i ekonomski prioriteti Vlade Crne Gore, a stočarstvo, s obzirom na konfiguraciju terena, dominantna granu poljoprivrde – njime se bavi njaveći broj seoskih gazdinstava.

Na Sajmu je rečeno i da je poljoprivreda Republike Srpske (RS) sa preko 800.000 hektara obradive površine, odnosno 0,7 hektara po glavi stanovnika, po dostupnosti poljoprivrednog zemljišta na nivou proseka evropskih zemalja.

Poljoprivrednici u tom području, kako je navedeno, imaju na raspolaganju znatne površine nezagađenog i plodnog zemljišta i izvore čiste vode, a i da je čist vazduh osnova za proizvodnju organske hrane.

„Sama činjenica da nas je danas ovde preko 40 izlagača, zajedno s Privrednom komorom RS, govori koliko smo opredeljeni i želimo da preko Srbije sa svima vama napravimo dobru saradnju i da vam kažamo da jedna mala, ali velikog srca RS ima konstantna izdvajanja za poljoprivrednu proizvodnju“, rekao je ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS Savo Minić.

Dodao je da za kapitalne investicije RS ima fiksna davanja, a da poljoprivredna proizvodnja u RS ima primat.

„Ko ima energiju i hranu, on je suveren, može da upravlja svojim resursima i  ima mogućnost da vodi ozbiljnu agrarnu politiku“, rekao je Minić i dodao da se nada iskrenoj saradnji sa svima koji su danas izlagači na Sajmu.

Ambasador SAD-a u Srbiji Kristofer Hil je istakao da „poljoprivreda ne poznaje granice“.

„Ponosni smo što je Vlada SAD preko Američke agencije za međunarodni razvoj, bila u mogućnosti da doprinese daljoj modernizaciji srpskog poljoprivrednog sektora, kao i što je USAID doprineo osnivanju upravo ovog sajma pre pet godina“, kazao je Hil i dodao da podržavaju sve regionalne inicijative koje rade na integraciji, posebno „Otvoreni Balkan“.

Sekretar za poljoprivredu Grada Beograda Savo Pavičić istakao je da ima mnogo prostora za napredak u poljoprivredi, kako organskoj, tako i konvencionalnoj.

„Preko 500 miliona dinara ćemo uložiti u mala gazdinstva, a značajan deo u voćarstvo i povrtarstvo“, rekao je Pavičić i dodao da u poslednjih pet godina s Poljoprivrednim fakultetom organizuju besplatnu obuku za sve poljoprivrednike s teritorije Beograda.

Drugi dan Sajma, petak, rezervisan je za unapred zakazane poslovne sastanke 90 domaćih i regionalnih firmi i oko 20 kupaca iz Srbije, regiona, kao i iz Velike Britanije, Kanade, Poljske, Rumunije, Indije.

„Agro Belgrade 2024“ se organizuje uz podršku Projekta „Velika mala privreda“ koji finansira USAID, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije, Sekretarijata za poljoprivredu grada Beograda i Privredne Komore Srbije. Sajam traje do subote, 27. januara.