U Beogradu svaki peti objekat niče bez dozvole

Ne postoji politička volja da se stane na put bespravnoj gradnji

Ostavite komentar


  1. To da svaki peti objekat nice bez dozvole jednostavno nije tacno.
    Investitor dobija precutnu saglasnost za koju se ne izdaje potvrda i vise mu se isplati.
    Eto prilike istrazivackom novinarstvu da saznamo imena i prezimena onih inspektora koji izdaju precutnu saglasnost. Ako nista vise, bar da saznamo sta voze i u kojoj drzavi EU im se skoluju deca.

  2. Divlja gradnja je u porastu jel inspektori puštaju investitore da grade jel im iz vrha vlasti to naredjuju.Formalno se zatvori gradilište i investitor nastavlja sa izgradnjom,posle preko legalizacije to završavaju,trenutno ništa sto je posle Novembra 2015 gradjeno ne može da se legalizuje ali pred izbore će pustiti sve da se legalizuje.

  3. A da ne govorimo o tome cume se sve sluze da dodju do placeva na Vracaru i staroj Paliluli kako bi sazidali zgrade i jos vise se obogatili. Samo mi nije jasno kome prodaju te stanove. Na hiljade praznih stanova u gradu,a oni zidaju nove.

  4. U Borči je svaki pedeset peti legalan. A možda ni toliko. Samo prođite od Shopija u dubinu do Centra 1, i ako nađete na 1 tablu (legalno zidanje) imate troškove goriva i piće od mene. A nema ni jedne. A 10ak hiljada kvadrata je u pitanju, sve sedmospratne zgrade. Pa kad udari zemljotres – niko kriv. A opštinari dobili po 20-30€ po kvadratu, pa računaj rajo

  5. Generator korupcije je zloglasni Zakon o ozakonjenju. Umesto da se placaju doprinosi za gradsko gradjevinsko zemljiste (oko 150e/m2), stan do 100m2 izgradjen posle 2015.god. se moze zvanicno legalizovati za 5.000 dinara! U gradskom Sekretarijatu za legalizaciju imaju i nezvanicnu tarifu (pare koje ne idu u drzavnu kasu) za takve slucajeve

  6. Neka od sranaka koja sebe smatra ozbiljnom političkom, domaćinskom, a ne samo da želi da se dokopa vlasti radi svojih potreba, nađe snimatelja da snimi divlje naselje Mirijevo, podignuto u nekada lepim baštama i rodnim oranicama. Evo neka počne da snima od prvog autobuskog stajališta kada se dođe putem sada nosi ime čuvenog akademika Dragoslava Srejovića, proćiće pored nekada Omladinskog, a sada Pustog nogometnog stadijona, koji je otkrivao tu blizu praistoriska naselja, a za to vreme pristojno uređena. Stajilšte nosi ime po obližnjem seoskom sokaku koji nosi ime etnografa Sime Trojanivića. Tim sokakom nekada su prolazili seljani, a prema potrebi samo jedna zaprežna kola, jer nisu mogla da se mimoiđu sa drugom zapregom, sada tim nekada asvaltiranim a sada rupatim sokakom prolaze automobili no i manji kamioni svakog momenta, zašto vlasnici preostalih seoskih kuća po dužini sokaka od oko 150. m. nazivaju sarkastično “Ibarska magistrala”. Putnici koji prolaze tim sokakom, a ima ih mnogo, jer na kraju sokaka počinju novoizgrađene stambene zgrade, koja nemaju parkig prostor, moraju da se sakriju u živu ogradu dok prođe auto. Vlasnici, i ovaj od koga sam kupio stan želeo je da bude pošten, ali mu se nije isplatilo, pa je umesto garaža u prizemlju sa jedne strane ukopane u zemlju, što je arhitekta prevideo, opremio je prostorije za stanovanje. Dok to malo prostora od tri-četri metara ispred zgrade stanari ili ko stigne parkiraju svoje automobile tik do prozora vlasnika stanova koji su uspeli da prikupe para da kupe u prizemlje. Red zgrada od jedne u kojoj stanujem, je na rastojanju zgrada naselje Karaburma, koje su podignute kada smo imali državu, a udaljene na četrdesetak metara, odvojen nećijom njivom. Kada sam kupovaa stan ubeđivali su me da neće ništa da se zida u toj njivi. Sada čujem da je vlasnik prodao njivu nekome koji zna da nemao valjanu niti džavnu niti gradsku vlast, ili još verovatnije poznanik je sa onima koji vladaju Beogradom, ili član vladajuće stranke. I tako imamo kobajagi grad za koga je rekao istinu, iako čuveni arhitekta i po zlu, i u ovom gradu, Švajcarac. Le Kurbizje, da je Beograd najružniji grad na najlepšem mestu. A sada možemo reći i najneruređeni i najprljaviji u Evropi.
    Iz svoje zastaklene lođe na kojoj i sada sveta cveće, zašto noću palim svetlo da gleda Srbadija, mogu da gedam ružno naselje Mirijevo, a na svega trista metara vidim zgrade čije terase su na rastojanju od samo jednog metra, a što će uskro biti moja terasa kada bude podignuta zgrada u nekada lepom kukruzištu.
    Sa severne strane je bagremar na čijim granama lepršaju kese koje je vetar podigao kada su se kese sa đubretom otvorile, jer stanari iz naselja Karaburma prolazeći tu rano idući na posao, pa pre nego uđu u Simino sokače bace kese sa smećem u bagremar.
    Na oko hiljadu metara pogledom iz moje sobe pratim brzu gradnju montažnih šetvorokatnica u obliku vojnih kasarni. Dve su već useljenje a na rastojanju jedna od druge oko pet metara, dok treća je kao da je spojena sa drugom.
    Sa leve strane ulice odeći prema raskrnici, čuj ovo, “Vitezi Karađorđeve zvezde”, polazeći sa pomenutog stajlište u ulici revolucionarke Darinke Radaković, su većina nove kuće podignute bez dozvole u vreme ratničkog ludovanja Srba devedesetih. Itd. i tome slično, ili još gore od napisanog.

  7. Opštine su bile i ostale OSNOVNE ĆELIJE KORUPCIJE. Javna preduzeća, kao što su Elektrodistribucija i Vodovod&kanalizacija, dosledno se trude da ne zaostanu i eto nam svake vrste cirkusa. Sada, kad političari i partije vide da je do Evropske unije još daleko, itekako će se truditi da zahvate sebi koliko više budu mogli.

  8. Ilija Čvorović je 100 % u pravu: "Svi sve znaju i niko ništa ne preduzima!"

  9. To je pravo ogledalo gradske i republčke vlasti. Uzmi medije i laži, laži i laži pa će neko poverovati da je istina to što pričaju. Ministarka se ne razume ni u utkač za struju ali zna da se namalteriše i laže, to joj najbolje ide kao i Vesić, Malom i gomilom nestručnih klimoglavaca, kojima je važno da imaju posao jer nihgde ne bi dobili posao. Da ih pošaljete u privatni posao umrli bi posle šest meseci od gladi jer ni za hleb nisu u stanju pošteno da zarade.

Ostavite komentar


Ekonomija

Naslovna strana

Naslovna strana za 25. novembar 2024.
Galerija

Pretplati se i postani deo Kluba čitalaca Danasa

Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.

Marko Šelić Marčelo, pisac i muzičar

Čitam Danas zato što nisam od juče, a i vrlo sam zainteresovan za sutra.