„U Crnoj Gori je najniža penzija kao prosečna u Srbiji“: Kolike su penzije u regionu u odnosu na Srbiju?

Prosečna penzija u aprilu ove godine u Srbiji iznosila je 45.731 dinara, odnosno oko 391 evro.

Kada se pogledaju cene u marketima, primetno je da ovaj iznos penzije nije zavidan i da veliki broj penzionera nema luksuz za troškove van onih osnovnih životnih izdataka.

Srbija je zvanično od početka 2022. godine imala nekoliko povećanja penzija, a ministar finansija Siniša Mali je istakao da je Srbija u krizi najviše podigla penzije u celoj Evropi.

U januaru 2022. godine penzije povećane za 5,5 odsto, zatim je bila vanredna konsolidacija i još jedno povećanje od devet odsto 1. novembra iste godine.

U prvom mesecu 2023. godine penzije su ponovo povećane za 12,1 odsto, pa zatim 1. oktobra za još 5,5 odsto.

Takođe, u januaru ove godine penzije su povećanje za još 14,8 odsto.

Dakle, za nešto više od dve godine, to je nominalni rast penzija od 56,1 odsto.

Pored toga, ministar je najavio i novo povećanje za ovu godinu, koje bi trebalo da se dogodi između avgusta i oktobra.

Međutim, sagovornici Danasa upozoravaju da ova povećanja nisu poboljšala standard penzionera, jer su u istom periodu skočile i cene.

Prema ranijim najavama zvaničnika, cilj je da 2027. godine Srbija dođe do zacrtanog cilja od 650 evra prosečne penzije. Što znači da bi do tada, u odnosu na današnje, prosečne penzije trebalo da se povećaju još za oko 260 evra.

To deluje upitno ukoliko pogledamo unazad, kada je 2021. godine, prema podacima Evrostata, prosečna penzija u Srbiji bila 276 evra. Dakle penzija je danas u odnosu na tada uvećana za 115 evra.

Kada uporedimo prosečne penzije u Srbiji sa zemljama regiona, možemo videti da niže penzije imaju najstariji građani u Bosni i Hercegovini gde je prosečna penzija u februaru ove godine iznosila oko 363 evra.

Međutim, u Hrvatskoj je prosečna penzija trenutno za oko 80 evra viša u odnosu na Srbiju i iznosi 472 evra. Dok je Crna Gora trenutno vodeća i tamo prosečna penzija, sa obračunatim razlikama za januar, iznosi oko 509 evra.

Predsednik Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije Jovan Tamburić za Danas kaže da su penzioneri u svim državama nastalih posle raspada Jugoslavije, osim u Sloveniji, „ugrožena vrsta“.

„Raspad bivše države praćen sa propadanjem najvećeg broja preduzeća se znatno odrazio na ekonomski položaj penzionera“, objašnjava on.

U svim ovim državama, kako navodi, penzije se usklađuju sa rastom zarada i cena u prethodnoj godini, a u Srbiji sa podacima iz juna prethodne godine u odnosu na jul godine koja joj prethodi.

„Zbog toga penzioneri u našoj zemlji žive sa inflacijom 18 meseci“, ukazuje Tamburić.

Prosečne i najniže penzije u Sloveniji, Hrvatskoj i Crnoj Gori su, kako navodi, veće nego u Srbiji.

„U Crnoj Gori najniža garantovana penzija iznosi 450 evra, koliko u Srbiji iznosi prosečna penzija. Ne želim da se penzije u Srbiji porede sa penzijama u BiH, Severnoj Makedoniji i Albaniji jer je za njih Srbija nekada bila ekonomski džin“, kaže naš sagovornik.

I pored vanrednog usklađivanja penzije u 2022. i 2023 . godini, navodi on, nisu dostigle nivo iz 2012. godine.

„Njima nije popravljen položaj penzionera u Srbiji, posebno zbog visokih cena hrane koje su često iste ili veće od cena u dražvama EU“, ukazuje Tamburić.

On naglašva da vlast nije ništa ozbiljno uradila da popravi položaj penzionera.

„Preko milion penzionera u Srbiji žive na granici siromaštva, a više od 440.000 penzionera prima najnižu penziju i žive u bedi“, upozorava Tamburić.

On naglašva da je položaj penzionera u Srbiji katastrofalan.

„U Srbiji deo poslodavaca ne plaća doprinose PIO na deo plate koju isplaćuju na ruke zaposlenima. Izmenjen je Zakon o doprinosima tako da su doprinosi PIO, koje plaćaju poslodavci na zarade, smanjeni sa 26 na 24 odsto i tako izvorni prihodi RF PIO smanjeni za oko 540 milona evra godišnje“, navodi Tamburić.

Ekonomista Danilo Šuković za Danas kaže je položaj penzionera u Srbiji poslednjih decenija sve nepovoljniji.

„Pamtim da je odnos prosečne penzije prema prosečnoj zaradi bio oko 60 odsto i to je bio neki standard. Sada su penzije erodirale i sada prosečna penzija iznosi samo 42 odsto prosečne plate. Taj pokazatelj dovoljno govori o položaju penzionera“, ukazuje on.

Šuković dodaje da nemaju svi te prosečne penzije.

„Mnogo njih živi sa penzijama od 30.000 ili 40.000 dinara, što je poražavajuće. Te penzije su toliko niske i ni o kakvom standardu se tu ne može pričati“, navodi on.

Penzionere je, kako dodaje, dotukla inflacija.

„Poslednjih godina kako je inflacija rasla to je dodatno uticalo na urušavanje položaja penzionera. Cene su najviše rasle za one proizvode koje koriste penzioneri i siromašni ljudi, što ih je dodatno ugrozilo“, smatra on.

Penzije su, prema njegovim rečima, protivzakonito smanjivane i to, kako dodaje, neće biti vraćeno.

„Pošto se radi o velikom broju penzionera u našoj zemlji, to je nešto što govori o opštem lošem standardu u Srbiji“, naglašava Šuković.

On ukazuje da povećanja penzija nisu realna.

„To što se vlast služi nominalnim veličinama da bi nekome zamazala oči, to je besmisleno. Šta znači povećanje od 10 ili 15 odsto, ako su cene skočile više“, pita Šuković.

Mora da se govori u realnim veličinama, naglašava on.

„Šta ja mogu da kupim za svoju penziju danas, a šta sam mogao juče, tako treba obaveštavati građane, da bi znali realnu vrednost toga što su dobili“, objašnjava Šuković.

Predsednik Udruženih sindikata Srbije „Sloga“ Željko Veselinović za naš list ukazuje da su penzije u Srbiji još odavno socijalna kategorija, koja više liči na socijalnu pomoć nego na primanja od kojih može da se koliko-toliko pristojno proživi starost.

„Visina penzija zavisi od jačine privrede neke države. Kako Srbija nema razvijenu privredu, samim tim pristojne penzije nemaju odakle da se isplate, jer u Srbiji više od 400.000 radnika radi za minimalnu zaradu, a većina za medijalnu i samim tim nema iz čega da se puni penzioni fond“, ukazuje on.

Veselinović kaže da su naše penzije daleko niže od razvijenih zemalja, ali su cene visoke.

„Cene, pogotovo hrane, lekova i energenata su ubedljivo najveće u Srbiji u odnosu na region, a u mnogim slučajevima više i od mnogo razvijenijih i bogatijih zemalja Zapada“, pojašnjava on.

Veselinović poručuje da je rešenje za realno povećanje penzija reindustrijalizacija, kao i jačanje privrede i mogućnost uplate u dodatno penzijsko osiguranje koje bi i privatne i državne firme uplaćivale u privatne penzione fondove i samim tim bi svakom zaposlenom, prema njegovim rečima, penzija bila daleko veća.