U drugom tromesečju izgubljeno 14,8 odsto radnih sati

Da ne bude zabune, ovo ne znači da je 510.000 ljudi ostalo bez posla, već pokazuje koliko je ekonomija izgubila smanjenim radom tokom najžešćeg udara epidemije i najstrožih mera zaštite, uključujući vanredno stanje.

Procentualno smanjenje radnih sati tokom drugog kvartala iznosilo je 14,8 odsto. Kako se navodi u studiji, stopa nezaposlenosti nije baš najbolji pokazatelj stanja na tržištu rada i efekata kovida. MOR ukazuje da bolju sliku pruža broj izgubljenih radnih sati na nedeljnom nivou.

U kratkom roku pokazuje se da je efekat krize prilično jak s obzirom da su mnoge ekonomske aktivnosti potpuno zaustavljene dok su druge bile redukovane.

Na ovo je presudno uticalo skraćenje radnog vremena i situacije u kojima su ljudi ostali zaposleni, ali nisu zaista i radili ili usled očekivanja da će kriza brzo proći ili zahvaljujući minimalcu koji je država plaćala, kao i na kraju ljudi koji su dobili otkaze zbog krize.

Međutim, ako zdravstvena kriza potraje i ako se programi za čuvanje radnih mesta smanje, u narednim mesecima možemo videti veliki broj ljudi koji odlazi u nezaposlene ili u neaktivnost.

Kako se navodi u studiji, u osam najrizičnijih sektora više od 700.000 ljudi je u neposrednoj opasnosti od gubitka posla. U sektorima maloprodaje i veleprodaje, ugostiteljstva, transporta, hrane i pića, usluga, šumarstva i poljoprivredi, skoro 314.000 ljudi je samozaposleno i oko 267.000 radi neformalno. Tu je i preko 735.000 radnika u mikropreduzećima i 100.000 onih koji rade na određeno ili na privremene ugovore.

Prema anketi koju je uradila Unija poslodavaca Srbije, a čiji rezultati su deo ove studije, do sada su najteže pogođena upravo mikro preduzeća pošto je više od četvrtine obustavilo rad, a oni najteže i dolaze do finansijske pomoći, samo oko 30 odsto.

Uprkos tome, osim u turizmu, tekstilnom sektoru i transportu, broj otkaza je zadržan na ispod devet odsto i to zahvaljujući merama vlade, a pre svega isplati minimalne zarade.

Jovan Protić, predstavnik MOR-a za Srbiju ističe da je ovoliki broj izgubljenih sati direktna posledica restrikcija u kretanju i zatvaranja zemlje.

„Zato je toliko smanjen broj radnih sati i to na jedan od načina koji smo zabeležili. Globalno, varijacije su ogromne. Tako, recimo u SAD smo imali desetine miliona nezaposlenih, a odmah tu u Meksiku rast nezaposlenosti od svega 0,6 odsto. Međutim, kod njih je neaktivnost porasla za preko 50 odsto. Upravo to je razlog zašto nezaposlenost nije merodavan pokazatelj situacije na tržištu rada. Kod nas je pala nezaposlenost, ali je smanjena i aktivnost i zaposlenost. Oko 94.000 ljudi je manje bilo zaposleno u drugom tromesečju nego u decembru prošle godine“, napominje Protić.

On ističe i da se pad broja radnih sati odrazio i na bruto domaći proizvod BDP, mada nema svaki radni sat isti efekat na BDP, jer to zavisi od produktivnosti grane.

„Ako pogledamo desezonirani BDP u drugom tromesečju u odnosu na prvo, imali smo pad BDP-a od 9,4 odsto. To nije toliko daleko od onog pada broja radnih sati za oko 15 odsto“, napominje Protić.

Ova analiza je pokazala i da su efekti mera za očuvanje radnih mesta doprineli smanjenju siromaštva. Iako su mere sačuvale mnogo poslova, one ipak nisu doprle do najugroženijih, a to su zaposleni u sivoj zoni, privremeno i povremeno zaposleni.

Protić ističe da su najviše pogođena neregistrovana poljoprivredna domaćinstva kojih ima oko 113.000 i pored njih neformalni radnici kojih prema Anketi o radnoj snazi ima oko 400.000.

„Za njih nije bilo nijedne mere osim onih 100 evra za svakog punoletnog stanovnika. Sada je prilika da ljudi shvate koliko se ne isplati neformalan rad. Kada niste vidljivi sistemu, onda vam on ni ne može pomoći“, ističe Protić dodajući da je poslednji set mera državne pomoći namenjen i novoosnovanim preduzećima i da je moguće da se jedan deo neformalno zaposlenih odlučio da registruje firmu i dobije pomoć.

Na kraju, jedan deo studije se odnosi i na efekte mere 100 evra po čoveku na nejednakost. Istraživači su utvrdili da je ona smanjila Džini koeficijent koji meri nejednakost (što veći to veća nejednakost) za ceo jedan poen. Naime ispada da je podela ovih 100 evra najviše pomogla grupi od 18 do 30 godina, a najmanje penzionerima, koji već imaju garantovani prihod. Zaključak je da bi po nejednakost bilo još delotvornije da su pare deljene i mlađima od 18 godina.