Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita (NKOSK) od će ponovo početi da isplaćuje stambene kredite sa subvencijom države. U Korporaciji navode da osim redovne novogodišnje i božićne pauze, prekida u isplati nije bilo. Vlada Srbije usvojila je Program dugoročnog stambenog kreditiranja za koji je iz budžeta namenjeno 3,5 milijardi dinara, čime se se stekli uslovi za nastavak isplate tih kredita.

Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita (NKOSK) od će ponovo početi da isplaćuje stambene kredite sa subvencijom države. U Korporaciji navode da osim redovne novogodišnje i božićne pauze, prekida u isplati nije bilo. Vlada Srbije usvojila je Program dugoročnog stambenog kreditiranja za koji je iz budžeta namenjeno 3,5 milijardi dinara, čime se se stekli uslovi za nastavak isplate tih kredita. „Pretpostavljamo da će odobrena suma biti dovoljna za podmirenje potreba na tržištu, a ukoliko se pokaže da u prvoj polovini godine to nije dovoljno, rebalansom budžeta se može predvideti veća suma“, kažu u Korporaciji.
U toku prošle godine, ukupno je isplaćeno 2,85 milijardi dinara za 4.012 zahteva za stambene kredite sa subvencijom države. Vrednost ukupno osiguranih kredita kod NKOSK iznosi 743 miliona evra, a ukupan broj kredita je oko 24.500. Stambeni krediti koje subvencioniše država odobravaju se građanima od 23 do 45 godina, na rok otplate do 30 godina. Kamatna stopa banaka je od 6 do 8 odsto, a poslednjih pet godina otplaćuje se državi po kamati od 0,1 odsto. U Srbiji više od 20 banaka odobrava te kredite.
Valjevo – Agencija za privatizaciju poništila je kupoprodajni ugovor o privatizaciji Građevinskog preduzeća Jablanica iz Valjeva. Agencija je to rešenje donela 26. decembra 2007. godine „zbog neispunjenja obaveza kupca“, a 4. januara 2008. i rešenje kojim je kapital Jablanice prenet Akcijskom fondu Srbije. Sada je 65,44 odsto kapitala te fabrike u vlasništvu Akcijskog fonda Srbije, MBR Mladenovac ima 6,55 odsto, a mali akcionari preostalih 28,01 odsto akcija. Jablanicu je, u decembru 2004. godine, na aukciji za 28,5 miliona dinara kupila firma MBR iz Mladenovca. Putem transakcija među povezanim firmama i prodaje nekretnina upravna zgrada Jablanice površine od oko 1.450 kvadratnih metara, prodata je požarevačkom Cobestu , čiji je suvlasnik MBR . Jablanica je u osnivanje nove firme Jako gradnja uložila nenovčani kapital u vrednosti od 558.000 evra, koji je činio samački hotel Jablanica sa 105 kreveta i restoranom sa 120 mesta. Upravnu zgradu i hotel potom je, u martu 2007. godine, za 90 miliona dinara kupio valjevski industrijalac Vidoje Vujić, dok je Jako gradnji u aprilu prodat Jablaničin pogon u prigradskom naselju Gorić. Vujić je novinarima rekao da poništavanje privatizacije Jablanice ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo u transakcijama u kojima je on učestvovao, a slično misle i advokati.
Beograd – Telekom Srbije objavio je da u ovoj godini planira povećanje bruto dobiti od 42 odsto, odnosno, na 21,4 milijarde dinara. Prema budžetu kompanije za 2008. godinu, očekuje se ukupan prihod od 87,5 milijardi dinara, što je za 11 odsto više nego u prošloj godini, navodi kompanijski list Telekom svet. Operativni prihod planiran je u iznosu od 84,9 milijardi dinara na osnovu tri miliona pretplatnika fiksne telefonije i 5,85 miliona pretplatnika mobilne telefonije. Planirano je da se 58 odsto prihoda dobije od fiksne telefonije. Ukupni troškovi Telekoma Srbije za 2008. godinu, na osnovu budžeta koji usvojio Upravni odbor, biće 66,1 milijarda dinara, što je za tri odsto više nego prethodne godine. Troškovi fiksne telefonije biće 19 odsto veći, dok će mobilna telefonije smanjiti troškove za 26 odsto. Telekom svet navodi da su najviše povećani troškovi interkonekcije sa mobilnim operaterima Telenor i Vip, a najznačajnije smanjenje planirano je za prodaju mobilnih telefona i marketing. Budžetom su planirana ukupna ulaganja od 25,44 milijarde dinara, što je za šest procenata manje nego u 2007. godini. Od tog iznosa 17,3 milijarde izdvojeno je za fiksu telefoniju gde je planirana instalacija 194.378 digitalnih linija, a investicije u razvoj internet mreže dostići će 1,3 milijarde dinara, što je 30 odsto više nego 2007. godine.
Pančevo – Fabrike koje posluju u sastavu HIP-Petrohemije proizvele su tokom 2007. godine oko 700.000 tona raznih proizvoda i za 2,3 odsto premašile plan, uprkos problemima sa snabdevanjem osnovnom sirovinom. Godišnje planove premašili su fabrike Etilen – za 2,2 odsto i Elektroliza – za 16,5 odsto, dok je Fabrika polietilena visoke gustine (PEVG) zabeležila drugi po redu godišnji proizvodni rekord, pa je sa oko 76.000 tona polietilena planirani obim uvećan za 1,2 odsto. Od kada postoji, Fabrika sintetičkog kaučuka u Elemiru nikad nije uspela da dostigne 87.000 tona robe. Ovakav obim proizvodnje je za sedam odsto bolji od plana što je i apsolutni godišnji rekord. U Fabrici polietilena niske gustine (PENG) proizvodnja je premašila 55.000 tona što je za 5,4 manje od plana a očekivana produkcija u Panonijaplastu Crepaja niža je za 1,9 odsto. „HIP-Petrohemija, sa novim v. d. generalnog direktora Janom Kuraiem na čelu, nastavlja sa ovakvom poslovnom politikom, a u planu je i povećanje proizvodnih kapaciteta Petrohemije“, rekla je za Danas Tanja Tatomirović, menadžer za odnose s javnošću HIP Petrohemije Pančevo.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari