Prosečna neto zarada u junu u Srbiji bila je 27.882 dinara što je za 2,93 odsto realno više nego u maju i 23,7 odsto realno više nego juna 2006. godine. Prosečna neto junska plata nominalno je veća za 3,34 odsto od majske prosečne neto zarade, a od junske prošlogodišnje prosečne neto zarade za 28,03 odsto.
Prosečna neto zarada u junu u Srbiji bila je 27.882 dinara što je za 2,93 odsto realno više nego u maju i 23,7 odsto realno više nego juna 2006. godine. Prosečna neto junska plata nominalno je veća za 3,34 odsto od majske prosečne neto zarade, a od junske prošlogodišnje prosečne neto zarade za 28,03 odsto. Prosečna neto zarada od januara do juna ove godine u poređenju sa istim periodom prošle godine nominalno je veća za 29,39 odsto, a realno za 24,41 odsto, piše u saopštenju Republičkog zavoda za statistiku Srbije. Prosečna zarada u junu sa porezom i doprinosima u Srbiji bila je 38.916 dinara, što je u odnosu na prosečnu majsku zaradu realno više za 2,9 odsto, a nominalno za 3,31 odsto. U odnosu na jun 2006. godine, prosečna bruto zarada u junu ove godine realno je veća za 18 odsto, a nominalno za 22,13 odsto. Prosečna bruto zarada isplaćena od januara do juna ove godine u poređenju sa istim periodom prošle godine realno je veća za 18,67 odsto, a nominalno za 23,42 odsto.
Beograd – Javno preduzeće Putevi Srbije objavilo je juče tendere za obnovu deonica od 14,5 kilometara magistralnog puta Kraljevo – Raška i oko 18 kilometara magistralnog puta Kruševac – Kraljevo. Planirano je da obnove deonica od Ušća do Biljanovca i od Čaira od Čitluka traje godinu dana i da se radovi obavljaju bez obustave saobraćaja, a rok za dostavljanje ponuda je 18. septembar, piše u oglasu objavljenom u Večernjim novostima. Projekti će biti finansiran iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Evropske investicione banke (EIB) u iznosu od 171 miliona evra, koji je odobren 2002. godine. Novac će biti uložen u rekonstrukciju 900 kilometara puteva u Srbiji. Vlada SAD i Evropska agencija za rekonstrukciju finansiraju tehničku podršku za realizaciju projekta.
Beograd – Agencija za privatizaciju produžila je rok za dostavljanje konačnih obavezujućih ponuda za javni tender za zajedničku prodaju sto odsto društvenog kapitala šabačkih firmi Zorka holding, Zorka obojena metalurgija i Zorka mineralna đubriva u restrukturiranju. Rok je sa 7. septembra pomeren na 5. oktobar ove godine. Pismeni zahtev za kupovinu tenderske dokumentacije, za koju se plaća naknada od 6.000 evra, može se produženo podneti do 14. septembra, umesto do 20. jula, piše na sajtu Agencije za privatizaciju. Izmenom javnog poziva, ukupan kapital Zorka holdinga u restrukturiranju podeljen je na 99,05 odsto društvenog i 0,9 akcijskog kapitala. Kapital Zorka obojene metalurgije je podeljen, u skladu sa izmenama, na 69,8 odsto društvenog i 30,19 odsto akcijskog kapitala. Prema uslovima, učešće na ovom javnom tenderu ispuniće proizvođači ili prometnici veštačkog đubriva i azotnih jedinjenja ili proizvođači, prerađivači i prometnici obojenih metala koji se time bave najmanje tri prethodne poslovne godine i koji su prošle godine imali poslovni prihod od najmanje pet miliona evra. Uslov za učešće na tenderu može biti i da je kupac finansijski investitor, čija poslovna aktiva prevazilazi 50 miliona evra u prošloj godini ili da je investitor koji je prošle godine ostvario poslovni prihod veći od 15 miliona evra.
Zagreb – Mađarska kompanija MOL i hrvatska INA objavile su da su bušenjem polja prirodnog gasa u blizini mađarsko-hrvatske granice u Zalati u mađarskoj županiji Baranja došli do vrednog otkrića. Dve kompanije su u septembru prošle godine potpisale ugovor za zajedničku izradu istražnih bušotina u području Zalata Podravska Slatina, a ovo otkriće je prvi rezultat te saradnje. Tačne rezerve ugljovodonika koje su nedavno otkrivene utvrdiće se nakon analize ležišta, ističe se u saopštenju INA i dodaje da se bušotina nalazi u području koje je slabo istraženo što „otvara nove perspektive za istraživanje na tom prostoru“, preneo je zagrebački Bankamagazin. Kompanije će buduću proizvodnju deliti po pola, a pošto u tom području nema proizvodne infrastrukture, za konačnu razradu polja moraće da se čeka još nekoliko godina.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.