U DVE REČI

Imovina raškog Rudnika olova i cinka Suva ruda u stečaju biće ponuđena na licitaciji 3. jula, po početnoj ceni od 1,17 milijardi dinara, objavila je Agencija za privatizaciju. Kako se navodi na sajtu Agencije, na prodaju će biti ponuđeni objekti na površinskim kopovima Kiževak, Sastavci i Rudnica, upravna zgrada u Raškoj, proizvodne linije u flotaciji, radioničke mašine i elektrooprema. Rudnik Suva ruda eksploatiše i kameni ugalj, magnetit, dolomit i azbest, a poseduje dozvole za upotrebu i korišćenje više površinskih kopova. Licitaciona dokumentacija može se otkupiti po ceni od 50.000 dinara. Uslov za učešće na licitaciji je uplata depozita od 469,8 miliona dinara, a rok za prijave zainteresovanih ističe 25. juna.
Beograd – Najteže posledice privatizacije bankarskog sektora u jugoistočnoj Evropi su masovna otpuštanja radnika i nedostatak socijalnog programa, rečeno je juče na seminaru posvećenom ulozi sindikata u restrukturisanju i privatizaciji banaka. Seminar pod nazivom „Uloga socijalnih partnera u upravljanju promenama i restrukturiranjem u procesu privatizacije u bankarskom sektoru jugoistočne Evrope“, organizovao je Samostalni sindikat zaposlenih u bankama i osiguravajućim društvima Srbije. Pored predstavnika domaćih banaka skupu prisustvuju i gosti iz Bugarske, Makedonije i Crne Gore. Predsednik Samostalnog sindikata zaposlenih u bankama i osiguravajućim društvima Srbije Mara Erdelj ocenila je da strane banke ne dolaze na naše tržište da bi razvile srpsku privredu, već zbog jeftine radne snage i mogućnosti da visokim kamatama ostvare profit. Ona je navela da zaposleni u stranim bankama u kojima ne postoje sindikalni zastupnici rade i po 12 sati dnevno, dešava se da im prekovremeni rad nije plaćen. Godišnji odmori u ovim bankama često se ne koriste u celom zakonskom trajanju.
Zagreb – Vrednost korupcije u Hrvatskoj doštiže čak šest milijardi kuna (820 miliona evra) godišnje, ali se mali broj takvih dela sankcioniše, piše u najnovijem broju zagrebački magazin „Banka“. Poražavajuća je činjenica da je u 2005. godini za davanje mita osuđeno samo 40 osoba, za primanje mita njih 12, a za zloupotrebu položaja i ovlašćenja 55 osoba. U periodu od 1998. do 2006. godine za pomenuta kaznena dela ukupno su prijavljene 7.132 osobe, 65 odsto prijava je odbačeno, a za 2.467 podignuta je optužnica. Pravosnažno je osuđeno nešto više od polovine optuženih, a sve vreme je uočljiv mali udeo prijava koje završavaju osudom i njihov udeo u ukupnim kaznenim delima od 0,9 odsto u odnosu na štetu, odnosno ilegalni prihod od korupcije, piše Banka.