U EU 15 odsto zaposlenih radi za platu nižu od nacionalnog proseka

Ovoj grupi je pipradalo 18,2 odsto žena 2018. godine, u poređenju sa 12,5 odsto zaposlenih muškaraca. U 2014. godini 19,9 odsto žena i 13,2 odsto muškaraca bilo je sa niskim nadnicama.

Najveći udeo onih sa niskim nadnicama u Letoniji, a najmanji u Švedskoj

Udeo najniže plaćenih značajno se razlikovao među državama članicama EU 2018. godine, piše Eurostat. Njihov najveći udeo zabeležen je u Letoniji (23,5 odsto), a slede Litvanija(22,3 odsto), Estonija (22,0 odsto), Poljska (21,9 odsto) i Bugarska (21,4 odsto).

Suprotno tome, manje od 10 odsto zaposlenih sa niskim nadnicama bilo je u Švedskoj (3,6 odsto), Portugaliji (4,0 odsto), Finskoj (5,0 odsto), Italiji (8,5 odsto), Francuskoj (8,6 odsto) i Danskoj (8,7 odsto).

Što se tiče raspodele po starosnim grupama, radnici sa niskim prihodima činili su više od četvrtine (26,3 odsto) radnika mlađih od 30 godina. Udeo nisko plaćenih u starijim starosnim grupama bio je mnogo manji, sa 13,9 odsto u starosnoj grupi od 50 i više godina i 12,6 odsto u starosnoj grupi od 30 do 49 godina.

Što je niži nivo obrazovanja osobe, to je veća verovatnoća da će biti nisko plaćen. Više od četvrtine (27,1 odsto) zaposlenih u EU sa niskim nivoom obrazovanja bili su ljudi sa niskim platama.

Manje zaposlenih sa srednjim nivoom obrazovanja bilo je sa niskim nadnicama (18,0 odsto zaposlenih), dok su oni sa niskim nadnicama činili samo 4,6 odsto zaposlenih sa visokim nivoom obrazovanja.

Za zaposlene čiji je ugovor o radu bio ograničen, 28,1 odsto je bilo sa niskim primanjima, u poređenju sa 12,8 odsto onih sa ugovorom na neodređeno.

Najveći udeo radnika sa niskim prihodima su bili zaposleni u turističkom i prehrambenom sektoru

U 2018. godini udeo zaposlenih sa niskim nadnicama u EU bio je najveći (39,0 odsto) u turističkom i prehrambenom sektoru, nakon čega slede 33,3 odsto u admininstrativnim i uslužnim delatnostima u kojima ima dosta radnika sa ugovorima na određeno.