„U Hrvatskoj minimalac skoro kao naša prosečna plata“: Zašto minimalna zarada kasni za potrošačkom korpom više od godinu dana?

Minimalna zarada u Srbiji od 1. januara ove godine povećana je za 17,8 odsto i sada iznosi oko 47.000 dinara, odnosno oko 401 evro mesečno.

To je u odnosu na prethodni minimalac povećanje od 60 evra, a u poređenju sa zemljama regiona Srbija se još uvek nalazi daleko ispod pojedinih zemalja kao što su Hrvatska, Rumunija, pa čak i Crna Gora, a veći minimalac ima i Republika Srspka.

Ipak, državni zvaničnici pohvalili su se da je ovo istorijskih najveće povećanje minimalca u Srbiji, iako je ova minimalna zarada još uvek daleko od minimalne potrošačke korpe.

Izvršni sekretar UGS Nezavisnost Miloš Miljković navodi da ovo jeste najveće povećanje minimalca do sada, ali da opet nije dovoljno za svakodnevno funkcionisanje i pokriće troškova ljudi sa najnižim zaradama.

„Mi smo u prvoj polovini prošle godine podneli inicijativu Socijalno-ekonomskom savetu da se izvrši korekcija minimalne cene rada zato što je inflacija bila velika, ali nismo dobili pozitivne odgovore na tu inicijativu“, podseća on.

Kako dodaje, njihovi parametri kada su pregovarali u avgustu prošle godine, bili su bazirani na april mesec 2023. godine.

„Mi u trenutku pregovora nismo imali podatke iz avgusta, niti jula ili juna, već iz aprila. Kao što i sada imamo podatke o potrošačkoj korpi tek iz septembra prošle godine i podatke o prosečnoj i medijalnoj zaradi iz novembra. Uvek se kasni i to nam predstavlja veliki problem“, ukazuje Miljković.

On naglašava da minimalna zarada uporno kasni za minimalnom potrošačkom korpom.

„Ako se uzme minimalac koji je sada 47.000 dinara za fond od 174 radna sata i pogledate minimalnu potrošačku korupu koja je u septembrau prošle godine bila 52.000, mi automatski imamo zaostatak negde oko 5.000 dinara“, navodi Miljković.

On dodaje i da je ona do januara svakako još porasla.

„Iole normalni uslovi za život sa minimalnom potrošačkom korpom u tom iznosu i ovom minimalnom zaradom nisu mogući. Kada se sve uzme u obzir, tim građanima u toku godine fali još jedna minimalna plata da bi pokrili tu minimalnu potrošačku korpu“, smatra naš sagovornik.

On poredi i minimalac sa onim u Hrvatskoj, koji sada iznosi 677 evra.

„To je oko 80.000 dinara, to je skoro pa iznos naše prosečne zarade, koja sada iznosi 89.000 dinara. U Severnoj Makedoniji je minimalac skoro kao i kod nas, ali je u Republici Srpskoj veći, jer je oko 450 evra, kao i u Crnoj Gori“, poredi Miljković.

On smatra da sa iznosom trenutne minimalne zarade može da se pokrije minimalna potrošačka korpa iz spetembra 2022. godine.

„To znači da kasnimo godinu dana i nekoliko meseci sa usklađivanjem minimalne zarade i minimalne potrošačke korpe“, poručuje Miljković.

Kako objašnjava, Zakon o radu predviđa da ako u toku godine dođe do bitnih poremećaja parametara na osvnovu kojih je utvrđena minimalna zarada, a na incijativu jednog od socijalnih partenra, mogu da se pokrenu pregovori za utvrđivanje nove minimalne cene rada u toj godini.

„Mi ćemo nesumnjivo i u ovoj godini zahtevati povećanje minimalca za ovu godinu. Već sada imamo izjave naših zvaničnika sa nekim projekcijama koliki će biti minimalac u naredne četiri godine. Očigledno nama nedostaje dobar socijalni dijalog jer bi takve izjave i dogovori trebalo da budu ishod socijalnog dijaloga, a ne odluke pojedinaca“, naglašava Miljković.

Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić, pak ne veruje u te pregovore.

„Sa ovim sindikatima koji sede u Socijalno-ekonomskom savetu nema šanse da se bilo šta promeni. Problem je ta neka simbioza koja postoji između pojedinih sindikata tu i vlasti“, smatra ona.

Savić tvrdi da neće doći ni do kakvih promena i da će ovo biti minimalac za 2024. godinu.

„Bez jačeg pritiska svih sinidkata ujedinjeno, ova vlast neće biti naterana da nešto suštinski menja“, poručuje naša sagovornica.

Ona smatra da ovo istorijsko povećanje, kao i sva prethodna istorijska povećanje, nije donelo ništa.

„Prvo ako krenemo od načina ugovaranja minimalne cene rada, gde predsednik države izađe dva meseca pre i kaže biće tolika, a onda socijlani partneri kao pregovaraju. Od samog starta to je obesmišljeno i bez nekog velikog efekta“, kaže ona.

Šta znači minimalna cena rada danas u Srbiji, kako dodaje, najbolje govori podatak da su mnogim građanima samo u ovom mesecu došle duplo veće cene električne energije.

„Ono što je mnogo bitnije je ogroman broj ljudi koji prima minimalnu zaradu, to je masa ljudi koji ne prima minimalac kao što to predviđa zakon, u teškim uslovima po poslodavca. Kod nas je normalno stanje da neko ceo radni vek prima minimalnu zaradu, što je apsolutno suprotno zakonu i normama koje postoje“, ukazuje Savić.

Ona podseća da Srbije imaju veći minimalac i Hrvatska i Republika Srpska i Crna Gora.

„Tako da od priča o ekonomskom gigatnu, kada se pogledaju ovi podaci, nema ništa“, zaključuje Savić.