U Hrvatskoj nedelja postala neradan dan, u Srbiji Vučić prekinuo i samu diskusiju

Ideja koja je pokrenuta kod naših zapadnih suseda još 2021. godine uprkos velikim protivljenjima trgovaca i upozorenjima o posledicama po ekonomiju konačno je pretočena u zakon.

Prema novom zakonskom rešenju prodajni objekti biće zatvoreni nedeljom, a trgovac može samostalno izabrati 16 nedelja u godini da budu radne.

Od ovoga se izuzimaju prodajni objekti na železničkim i autobuskim stanicama, aerodromima i lukama, na trajektima i benzinskim pumpama, kao i u bolnicama, hotelima, kulturnim i verskim ustanovama i muzejima.

Kada je u Hrvatskoj počela rasprava o uvođenju neradne nedelje i u Srbiji je počelo o tome da se razmišlja, održani su neki sastanci trgovaca, a čak je formirana i radna grupa pri Ministarstvu trgovine koja je trebalo da analizira efekte takve odluke.

Ideja o neradnoj nedelji raspršena je nakon izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da „dok je živ neće da prihvati da nedelja bude neradna“.

„Evo, ja ću sutra da radim, ko si bre ti da mi zabraniš da radim? Ne može neradna nedelja. Ne dam. Ko hoće da ne radi nedeljom, nek ide u neke druge zemlje“, dramatično je zapretio predsednik.

„Mi moramo da razumemo da svi moraju da se angažuju da rade i vikendom, a ne da dolaze da pitaju da radimo četiri dana nedeljno ili da nedelja bude neradna. Ne može. Mora da se radi. Nemojte spavati, nemojte ustajati kasno. Potrebno je da radimo vikendom, da radimo više kako bismo stigli najrazvijenije zemlje Evrope“, poručio je predsednik i tako sahranio nade radnika u trgovini da bi mogli nedelje da provedu sa porodicama.

Čedanka Andrić, predsednica UGS Nezavisnost, podseća da je tada u Ministarstvu trgovine formirana radna grupa, ali da nikada nisu izašli sa analizom ili izveštajem.

„U Hrvatskoj je postojala politička volja za tako nešto. Kod nas je predsednik rekao da ne može i to pokazuje stanje socijalnog dijaloga. To nije u ingerenciji predsednika. O tome treba da se dogovaraju sindikati i poslodavci, a država da omogući promenu zakona“, ocenjuje ona.

Prema njenim rečima, kod nas bi trebalo promeniti zakone o trgovini i radu, a predlog sindikata je i da se to reguliše kolektivnim granskim ugovorima za radnike u trgovini.

„Ljudi koji rade u trgovini bi bolje mogli da planiraju svoje radno vreme. Naš predlog je bio da se to reši i kroz kolektivni ugovor čime bi se uredili uslovi rada tih radnika“, napominje ona.

Jedna od najvećih zamerki na zabranu rada nedeljom je da bi to dovelo do otpuštanja zaposlenih u radnjama.

Milena Amon, predsednica Udruženja „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije“ koje okuplja preduzetnike i mala preduzeća, kaže da su mišljenja u udruženju po ovom pitanju podeljena.

„Ja lično nisam za takve vrste zabrana. Bitnije je da budu definisani dani odmora i plaćen rad nedeljom. Ako bi se zabranio rad nedeljom, to bi ugasilo neka radna mesta. Recimo studentima odgovara da rade vikendom, jer idu na fakultet preko sedmice, a ne bi to mogli. Nekim ljudima više odgovara da rade vikendom, bitno je da radnici imaju slobodan dan, a da li je to nedelja ili ponedeljak trebalo bi da je stvar dogovora sa poslodavcem“, ocenjuje Amon.

Goran Kovačević, predsednik Nadzornog odbora prehrambenog trgovinskog lanca Gomeks, smatra da od ukidanja rada nedeljom ne bi bilo velike štete za trgovce, a radnicima bi puno značilo.

Međutim, važno je da ovo važi za sve trgovce.

„Ljudi rade u dve smene, ne viđaju se. Često se radi i za praznike. Porodice se nalaze u krizi. Ne postoji razlog da se ljudi ne snabdeju subotom za nedelju“, smatra Kovačević.

S druge strane, šoping molovi nedeljom ostvaruju veliki deo svog prometa, a ako bi radili marketi u njima, onda bi ljudi tamo kupovali i tako bi ostali završili bez prometa.

„U početku bi možda bilo neke štete za trgovce, ali ljudi bi se navikli vremenom. Samo je važno da se izbegnu zloupotrebe i da pravilo važi za sve. S druge strane, imamo problem sa ljudima i to ne toliko sa nalaženjem koliko sa njihovim nezadovoljstvom. Zato bi sa zadovoljnijim radnicima u drugom koraku dobili, jer jedan deo prometa i zavisi od toga kakav je kontakt kasira sa kupcima“, napominje Kovačević dodajući da bi se tako možda rešio problem trgovaca sa nestabilnom radnom snagom.

Takođe, prema njegovom mišljenju ne postoji opasnost od otpuštanja ljudi, jer ih i ovako nema dovoljno.

Kovačević ističe da se pre nekoliko godina, kada se raspravljalo o neradnoj nedelji, na sastanku trgovinskih lanaca, domaći trgovci bili za, a strani protiv.

On ističe da bi rešenje iz Nemačke, a što je slično i hrvatskom, bilo primenjivo, a to je da trgovci sami izaberu određen broj nedelja kada bi radili. Prema njegovom mišljenju, većina bi radila istim danima, pred praznike, kada je potrebno snabdeti ljude.