U istom sosu još oko 20.000 prekobrojnih iz ugašenih preduzeća

… te uplatu doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje, odnosno povezivanje staža za minulih desetak godina. Reč je o radnicima koji su, zajedno sa još najmanje 20.000 svojih prekobrojnih kolega iz ostalih fabrika Grupe Zastava vozila, ali i iz Goše u Smederevskoj Palanci, kruševačkog „14. Oktobra“, Prve petoletke iz Trstenika, niške Mašinske industrije, Magnohroma iz Kraljeva i drugih propalih giganata srpske industrije, uz socijalni program, napuštali preduzeća, a da im zarade, za vreme dok su još radili, nisu isplaćene. Dodatni problem predstavlja i to što im nisu uplaćeni ni doprinosi za penzijsko invalidsko osiguranje, zbog čega mnogi od njih ne mogu da ostvare pravo na penziju. Kragujevačke „kamiondžije“ koji su prvi skrenule pažnju države i javnosti na ovaj veliki socijalno ekonomski problem, danas će, kako su najavili, od Vladi Srbije zatražiti da država preuzme Zastavu kamione. Oni upozoravaju da ukoliko preduzeće ode u stečaj oko 300 bivših radnika neće moći da naplati svoja potraživanja.

Nekadašnji radnici Zastave kamiona, fabrike koja još uvek postoji (ima direktora i 12 zaposlenih), iako je proizvodnja ugašene još pre dve i po godine, traže podržavljenje te fabrike pozivajući se na Protokol koji je 2008, uoči dolaska Fijata u Kragujevac, Vlada Srbije potpisala sa reprezentativnim sindikatima Grupe Zastava vozila. U Organizacionom odboru protesta bivših radnika Zastava kamiona kažu za Biznis da im je u Ministarstvu privrede nagoveštavano da bi njihov zahtev mogao da bude rešen na osnovu tog Protokola, ali da to ne bi nužno značilo podržavljenje fabrike, isplatu zarada, jubilarnih nagrada i regresa, na šta se država tim dokumentom obavezala. Radnici Kamiona su, sredinom minule sedmice, prikupljali dokumentaciju o pojedinačnim potraživanjima i te dokaze će dostaviti Ministarstvu privrede. Treba, međutim, naglasiti da se ostalih, više od 4.000, radnika drugih preduzeća Grupe Zastava vozila nije odazvalo pozivu „kamiondžija“ da im se pridruže. Skrštenih ruku sedi i još oko 15.000 bivših radnika drugih preduzeća koji, izgleda, čekaju da se kragujevačke kolege izbore i za njihova prava.

Uz opasku da je najveći deo potraživanja države od Zastave kamiona Vlada Srbije naplatila preuzimanjem hala i proizvodne opreme te fabrike za potrebe novoformiranog preduzeća za proizvodnju neborbenih i borbenih vojnih vozila Zastava terenska vozila (Zastava TERVO), član Organizacionog odbora protesta bivših radnika Zastava kamiona Goran Miletić, kaže da su u razgovoru sa nadležnima u Ministarstvu privrede saznali da se traži jedinstven model za sve radnike domaćeg metalskog kompleksa koji su radna mesta napustili uz neku od opcija iz ponuđenih socijalnih programa, a bez isplaćenih svih zarada. To bi bila šansa za radnike Goše, Prve petoletke, Srpske fabrike stakla, Mašinske industrije Niš i ostalih fabrika čiji radnicima oštećeni. I mada se još ne zna šta bi to tačno moglo da znači, ima indicija da bi radnici tih fabrika mogli da računaju na po šest neisplaćenih zarada, kao i na povezivanje staža na minimalnoj osnovici. Odluku o tome treba da donese Ministarstvo za rad i socijalna pitanja a da li će tako i biti, znaće se, možda, već početkom ove sedmice.

Nepoznanica je i to kakav je stav, u vezi s ovim problemom, Vlade Srbije i premijerke Ane Brnabić, koju su kragujevačke „kamiondžije“ obavestile da je država na „krajnje netransparentan način“, uzela hale i opremu Zastave kamiona za proizvodnju neborbenih i borbenih vojnih vozila u novoformiranom preduzeću Zastava TERVO. Upozorili su i na to da polovinom Palate „kod Sata“, u kojoj su nekada bili locirani poslovodstvo i deo administracije Kamiona, gazduju država i kragujevačka gradska uprava, a de se ne zna po kom osnovu je otuđen taj objekat. Na sumnjiv način, tvrde „kamiondžije“, otuđena je i nekadašnja upravna zgrada Zastava tapacirnice koja je bila u vlasništvu Kamiona. Po nepristojno niskoj ceni, navode, prodat je i deo kamionskog programa Zastave rezervni delovi… Radnici Kamiona zalažu se za podržavljene te fabrike između ostalog i zato da bi sprečili dalju devastaciju preduzeća u čijem su stvaranju učestvovali gotovo četiri decenije.

Podržavljenje umesto stečaja

– Državi je najlakše da Kamine gurne u stečaj, ostavljajući tako radnicima mogućnost da svoja potraživanja naplate iz stečajne mase, ukoliko posle izmirivanja obaveza prema drugim poveriocima, išta za njih ostane. Imajući to u vidu predlažemo podržavljenje Kamiona, za šta, za razliku od ostalih fabrika čiji su bivši radnici u istom ili sličnom problemu, postoji pravni osnov. Taj pravni osnov je Protokol iz 2008. koji je Vlada Srbije potpisala sa reprezentativnim sindikatima Grupe Zastava vozila posle dolaska Fijata u Kragujevac, a kojim se država obavezala da će da izmiri sve obaveze prema Zastavinim radnicima do rešenja njihovog statusa. Podsetiću da je taj Protokol, čiji su aneksi verifikovani 2014. i 2015. godine, još uvek na snazi – objašnjava Goran Miletić, član Organizacionog odbora protesta bivših radnika Zastava kamiona.