Ova nagrada je samo kruna na poslovanje koje se strpljivo razvija već dvadeset godina. Izdavaštvo sasvim sigurno nije visokoprofitabilna grana, ali ni godina pred bombardovanje Srbije nije bila idealna za osnivanje izdavačke kuće.
Ali ako pažljivo vučete poteze, ne pravite kompromise sa visokim standardima koje ste postavili još na samom početku, birate prave saradnike i razvijate pozitivnu radnu atmosferu, onda bilo koji posao mora dati pozitivne rezultate. Naravno, na našem putu bilo je mnogo prepreka i nimalo pomoći sa strane, ali možda nas je sve to upravo očvrslo da budemo još robusniji i još odlučniji da istrajemo.
Da li vas pogađa finansijska nedisciplina, kašnjenja, dugi rokovi plaćanja? Kako naplaćujete od knjižara, koliko je teško autorima da naplate potraživanja od izdavača?
Odgovor će vas možda začuditi. U izdavaštvu problem naplate više ne postoji. Najveći knjižarski lanci vrlo uredno izmiruju svoje obaveze i izdavači na svoj novac bez ikakve neizvesnosti mogu da računaju.
To nije oduvek bilo tako i zapravo je Srbija jedna od retkih zemalja u kojima izdavači imaju sigurnost u poslovanju.
Do pre desetak godina najveći knjižarski sistemi i knjižare krajnje ležerno su se odnosili prema svojim obavezama i arbitrarno su birali kada i kome će isplaćivati novac.
Mnogi manji izdavači su zbog toga dovedeni do ruba propasti ili potpuno uništeni, a mi u Laguni smo se okrenuli svojim resursima i pokrenuli – Delfi knjižare.
Usuđujem se da kažem tako su postavljeni novi standardi u poslovanju knjižara. Nedisciplinovani sistemi sa neodgovornim poslovanjem sami su se urušili, a Delfi je svoj rast gradio na poverenju svih partnera sa kojima smo radili, poštujući standarde korektnog poslovanja.
To je značilo da naš knjižarski sistem postaje poželjan partner ne samo Laguni već i svim drugim izdavačkim kućama.
Autore su naravno dugo mučile slične muke kada je naplata novca koji im pripada u pitanju. Laguna je i na ovom polju promenila pravila igre, ka onome što mi smatramo normalnim i poštenim poslovanjem, a što u Srbiji predstavlja zapravo retkost.
Zato smo time stekli komparativnu prednost u odnosu na konkurenciju. I to odgovara na pitanje kako to da su skoro svi domaći pisci koji nešto znače svoje poverenje dali Laguni.
Čini se da je rašireno mišljenje da kod nas više niko ne čita, a posebno ne knjige. Da li je to tačno?
To je stereotip koji ne odgovara stvarnosti. Ako je tako, kako to da se otvaraju nove i sve bolje i modernije knjižare, često i u gradovima gde ih nije ni bilo?
Kako onda raste poseta Sajmu knjiga u Beogradu iz godine u godinu? Kako to da Lagunin klub čitalaca ima više od 600.000 članova?
Kako to da nikada nije bila veća i ažurnija ponuda prevodne književnosti i kako to da tiraži domaćih pisaca rastu?
Ukratko, u Srbiji se čita više nego u mnogim razvijenim zemljama, a koliko je meni poznato Srbija je jedina zemlja u svetu gde knjižarstvo doživljava ekspanziju.
Laguna izdaje otprilike naslov dnevno. Da li pravite ili ste bili u iskušenju da pravite kompromise sa kvalitetom zbog kvantiteta?
Kod nas kvantitet proizilazi iz kvaliteta, a ne obrnuto. Veliki broj naslova koji objavljujemo posledica je odlične ponude u različitim segmentima izdavaštva koje pokrivamo.
Laguna izlazi u susret najrazličitijim ciljnim grupama čitalaca i u prilici smo da svakoj od njih nudimo samo vrhunske autore koji danas stvaraju.
Veliki izbor pruža mogućnost čitaocima da sami biraju ono što im odgovara i da im izbor ne bude sputan skromnom ponudom.
Kako vidite budućnost knjige? Da li e-knjige i elektronski čitači mogu da zamene papirne knjige? Kako će to promeniti izdavačku delatnost?
Ne nazire se skori kraj knjiga od papira. Naravno da postoji publika i za e-knjige, ali često se one čitaju u određenim prilikama, pa čak i isti ljudi u različitim situacijama čitaju različite formate knjiga.
U Srbiji e-knjige su tek u povoju, a Delfi knjižare su i na ovom polju pioniri jer smo pred Sajam pokrenuli prvu pravu elektronsku knjižaru u Srbiji.
Kako ocenjujete poslovnu klimu u Srbiji? Šta biste vi predložili da se promeni ili unapredi kako bi se olakšalo poslovanje?
Različite neizvesnosti u kojima mi u Srbiji nikada nismo oskudevali sasvim sigurno ne predstavljaju idealnu ekonomsku atmosferu.
Biznis zahteva stabilnost i jasna pravila igre. Kada je izdavaštvo u pitanju, pomoć od strane države bi bila dobrodošla u sferi borbe protiv piraterije, smanjenju dažbina za autorske honorare, većih i redovnijih otkupa za biblioteke, kako javne tako i školske, veće podrške za plasiranje srpskih pisaca na druge jezike… Sve je stalo u jednu rečenicu, ali zapravo je reč o velikim problemima sa kojima se izdavači nose godinama i koji ih ozbiljno sputavaju u poslovanju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
