U javnom sektoru 200.000 manjih plata

Ova poslednja mera, po rečima prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića, pogodiće od 180.000 do 200.000 ljudi zaposlenih u javnom sektoru, a velika razlika u dijapazonu uštede koji se očekuje dolazi od toga što država u ovom trenutku ne zna koliko ljudi zapošljava. Vlada je do sada verovala da u javnom sektoru radi 550.000 ljudi, ali poslednji podaci koje je Ministarstvo privrede skupilo govore da država zapošljava ne 550.000 nego 660.000 ljudi, „a možda ćemo izbiti i na celih 700.000“.

– Od 2014. godine ćemo smanjivati sve plate veće od 60.000 dinara za 20 odsto na deo plate iznad te cifre, a za 25 odsto na deo plate koji prelazi 100.000 dinara. To znači da će onaj ko ima platu od 60.000 dinara i dalje primati isto. Ko ima 70.000 primaće 68.000, a ko prima 130.000 primaće 114.500 dinara – rekao je Krstić. Osim dizanja PDV-a i smanjenja plata, on je naveo još četiri mere. Subvencije će biti smanjene, a propala preduzeća restrukturirana.

– Subvencije su dva do tri puta veće u Srbiji nego u evropskim zemljama. Mi imamo totalno netransparentan i neproduktivan način dodele subvencija i zato one često završavaju tamo gde postoji bliskost sa političkom opcijom koja je u tom trenutku na vlasti. U 2014. ćemo završiti postupak restrukturiranja 179 preduzeća, velikih javnih i komunalnih preduzeća. Ukinućemo član 37. Zakona o budžetu koji je omogućavao da ispod crte dajemo do 300 miliona evra subvencija – rekao je Krstić, dodajući da će država nastaviti da daje subvencije privredi i u manjem obimu subvencije za investicije i zapošljavanje.

– Neću da kažem koliki će biti efekti ove mere, jer neću da prejudiciram dinamiku kojom ćemo završiti taj posao. Ali, do 2017. godine ćemo imati strukturni efekat od 300 do 400 miliona evra godišnje, tako da je to najznačajnija mera – rekao je Krstić.

On je uštede na robama i uslugama nazvao „ceđenjem suve drenovine“, jer je u tom delu već ušteđeno skoro sve što se moglo uštedeti, tako da očekuje da efekti ovih mera bude oko 30 do 40 miliona evra. Iako smanjenje službenih putovanja mnogi nazivaju demagoškom merom, Krstić smatra da će time Vlada „pokazati disciplinu, a ta mera je neophodna i da bismo promenili svest o tome kako se upravlja državnim parama“. Ministri treba da sami dostave spisak ušteda u nabavci kojima će smanjiti troškove do 10 odsto.

– Petu meru čini nabavka jeftinijih kredita. Svaka milijarda kredita koje dobijemo sa kamatom od dva do tri odsto donosi nam uštedu od 150 miliona evra u roku od tri godine – rekao je ministar, dodavši da se računa i na povoljne zajmove država sa kojima Srbija ima dobre bilateralne odnose.

Kao poslednju meru Krstić je naveo promenu poslovnog ambijenta. On je najavio i izmene Zakona o radu i propisa o građevinskim dozvolama i donošenje Zakona o naknadama.

– Promenićemo i model finansiranja infrastrukturnih investicija, jer Srbija nema novca da sama gradi infrastrukturu. Alternativni modeli su javno-privatno partnerstvo i koncesije, ali ćemo gledati da ogroman deo svih radova obavljaju naša preduzeća kako bismo zapošljavali domaću radnu snagu – rekao je Krstić.

On je naveo da čak i da se sve navedeno uradi, ako se ne izvrše strukturne reforme imaćemo situaciju „drži vodu dok majstori odu“, što je ovde možda pet do deset godina.

Zato Krstić navodi potrebu da se reformišu sistem socijalne zaštite, državna uprava i PIO fond. Vlada planira da naredne godine uvede jedinstvene platne koeficijente, tako da prestane da se dešava da dva radnika u dva ministarstva primaju i do 50 odsto različite plate za isti posao. U 2015. i 2016. nastaviće se sa povećanjem penzija od po 0,5 odsto dva puta godišnje i granica za penzionisanje žena će se postepeno približavati granici za muškarce, tako da 2020. žene idu u penziju sa 63, a muškarci, kao i do sada, sa 65 godina.

– Pričaćemo i o aktuarskim penalima za prevremeno penzionisanje – rekao je Krstić.

Krstić je dodao da u Srbiji ljudi ne vole da se obavezuju, ali da on želi merljive rezultate.

– Do 2017. Srbija će sprovesti strukturnu fiskalnu konsolidaciju od 4,5 do pet odsto BDP-a, što je ušteda od 1,5 milijardi evra za četiri godine. Drugo, poboljšaćemo svoju poziciju na listama konkurentnosti i to, nadam se, već od 2015. godine. Od druge polovine 2014. ćemo imati pozitivnije poslovno okruženje koje će se videti po povećanom zapošljavanju ljudi u privatnom sektoru i dolasku stranih investitora – obećao je Krstić.

Sprečili bankrot

Javni dug je od 2009. do sada skočio sa 45 na 65 odsto BDP-a i mi smo jedina zemlja u jugoistočnoj Evropi koja nije uspela da ga smanji, rekao je Krstić i dodao da će dug sada morati da nastavi da raste i da će za tri do četiri godine dostići 75 odsto BDP-a sa restitucijom, a da će deficit biti tri do 3,5 procenta. Da ove mere nisu usvojene, javni dug bi dostigao 85 odsto BDP-a u 2016, a deficit bi bio osam odsto, rekao je i ocenio da bi u tom slučaju država za dve godine bankrotirala.

Kamate

– Konsolidovani budžetski deficit je 5,3 odsto, ali MMF smatra da je naš deficit u stvari 8,25 procenata. Javni dug nam je na oko 60 odsto, ali imamo još 10 odsto duga u kreditima koje nismo povukli i za koje plaćamo kamate. Od toga se 30 odsto odnosi na Koridor 10. Imamo i problem sa garancijama za kredite javnih preduzeća, koja neće moći da vraćaju te zajmove. Zato ćemo od 2014. do 2017. godine morati da plaćamo po 200 do 400 miliona evra godišnje – rekao je ministar.

Nema štednje za zdravstvo i obrazovanje

– Zdravstvo, školstvo i nauka su stubovi održivog razvoja Srbije i oni moraju da imaju specijalan tretman. Potrebno nam je da povećamo učinkovitost ovih sistema i da imamo kriterijume, jer pogledajte na kom nivou se Srbija nalazi po učestalosti kancera recimo. U ovim oblastima ne može da se štedi – rekao je Krstić.

Poreznici na teren

Krstić je rekao da će podizanje PDV-a sa osam na 10 odsto podići cenu prosečne potrošačke korpe od 65.000 dinara za 450 dinara, odnosno za 0,7 odsto. Krstić je rekao da će Poreska uprava biti reformisana i da će mnogo više ljudi kontrolisati sivu ekonomiju, a ne samo 10 odsto zaposlenih, kao sad.

Socijala

Država će za 50 odsto podići izdvajanja za socijalno najugroženije građane. Pun efekat ovih mera, koje su vredne 60 miliona evra, najsiromašniji će videti 2015. godine.

Polemika

Predstavljanje ekonomskih mera obeležila je i oštra i iznenadna kritika koju je vicepremijer Vučić uputio svom formalnom šefu Ivici Dačiću.

– I vama predsedniče Vlade da kažem: tačka osam neće proći. Ovo je peti put danas da govorim o tome – rekao je Vučić, govoreći o tački dnevnog reda vlade o odobravanju službenih putovanja.

Par minuta kasnije, Vučić se vratio na ovu temu.

– Ivice, ovi tvoji u MUP-u kao da rade u Ministarstvu spoljnih poslova. Ovaj iz Biroa ide u Južnu Koreju, ko zna zašto. Svaki drugi dan neko ide u Litvaniju. Zašto? – krenuo je Vučić da pritiska iznenađenog premijera, koji se utom snašao i mirno odgovorio: „Zato što Litvanija predsedava Evropskom unijom.“

Vučić je priznao svoju svoju grešku, ali i nastavio o tome da država ima čak 50.000 službenih automobila, da je samo juče na dnevnom redu Vlade bilo čak 23 zahteva za službena putovanja i da on neće dozvoliti da ona budu odobrena.

Radulović: Profesionalizacija JP

Javnoj sednici Vlade na kojoj su predstavljene ekonomske mere juče, na iznenađenje medija, nije prisustvovao ministar privrede Saša Radulović, koji je bio „opravdano odsutan“, kako je to formulisao premijer Ivica Dačić.

Kasnije je saopšteno da je ministar preskočio sednicu Vlade na kojoj je usvojen najznačajniji paket ekonomskih mera u ovoj godini kako bi prisustvovao sastanku o unapređenju korporativnog upravljanja u Privrednoj komori Srbije. On je tamo izjavio da je cilj ministarstva da principe korporativnog upravljanja uvede u sva javna preduzeća, a ocenio je da je neophodno organizovati obuke iz oblasti korporativnog upravljanja u saradnji sa poslovnim udruženjima i akademskim ustanovama. Kako je rekao, stanje „ličnih karti“ javnih preduzeća pokazuje koliko je nizak stepen kvaliteta menadžmenta javnog sektora.