U klisuri reke Đetinje niče replika neolitskog sojeničkog naselja

Nova destinacija, uz do sada već poznate, poput Zlatibora, Tare ili Mokre gore, trebalo bi da prve posetioce primi već na proleće 2020. godine, a projekat nazvan „Novi život neolitskog nasleđa“ nedavno je predstavljen i delegaciji Evropske unije koju je tokom posete Užicu predvodio Sem Fabrici.

– Ukupna vrednost projekta NeoLIFE je blizu 600.000 evra, od čega Evropska unija preko IPA 2 programa prekogranične saradnje Srbija – Bosna i Hercegovina finansira oko 75 odsto potrebnih sredstava, odnosno 450.000 evra, dok će ostatak novca uložiti partneri Užica koji je nosilac aktivnosti – kaže za Danas Miroslav Ivanović, menadžer za promociju i dodaje da u projektu učestvuju i Tuzla, opština Milići iz BiH, kao i Umetnička škola iz Užica.

Prema projektu, oko 160.000 evra predviđeno je za građevinske radove u arheološkom parku, što obuhvata izradu neolitskih nastambi prema podacima sa dostupnih nalazišta, Mala i Velika gradina u selu Stapari koja su vršena sredinom prošlog veka a čuvaju se u užičkom muzeju.

– Dostupne informacije ukazuju da su na ovom lokalitetu postojala četiri objekta gradinskog tipa iz perioda neolita i jedan objekat iz mlađeg, bronzanog doba. Uz građevinske radove kojima je predviđeno postavljanje ovih objekata, uporedo će se raditi i na parternom uređenju lokaliteta kako bi se ambijent prilagodio savremenom prikazu i što verodostojnije dočarao prilike života u neolitskom periodu. Nakon izgradnje, sledi kompletno opremanje objekata, osmišljavanje postavki unutar i van njih. Deo postavki će biti statičnog tipa (lifeseeing koncept), a značajan deo će biti u funkciji animacije posetilaca svih starosnih dobi (lifeparticipating model) – kaže Ivanović i dodaje da će se paralelno sa tim u Tuzli raditi na obnovi dela Neolitskog sojeničkog naselja i osvežavanju postavke Geološkog muzeja koji funkcionišu u okviru kompleksa Panonskih jezera.

Prema njegovim rečima, dok traju građevinski radovi, projektni tim će osmisliti animacijske sadržaje, pa će prema dosadašnjim idejama, turisti moći da se upoznaju sa načinom na koji se u neolitu obrađivala glina, kosti, kamen, koža, kako se pripremala hrana, a predviđene su i radionice i kursevi arheologije.

– Pred početak rada arheološkog parka, u sklopu najave, projektni tim planira organizaciju otvorenih dana edukacije za najmlađe, promotivne kampanje na emitivnim turističkim tržištima u okruženju kao i izradu i distribuciju štampanog i audio-vizuelnog materijala u prekograničnom području. Treba imati u vidu da se radi o specifičnoj kulturnoj i turističkoj ponudi koja bi trebalo da repozicionira grad Užice na turističkoj mapi regiona. Deo rada arheološkog parka će biti isključivo komercijalnog karaktera, a deo će imati nekomercijalnu, edukativnu funkciju – objašnjava Ivanović i naglašava da će se uspostaviti uska saradnja sa obrazovnim, kulturnim ustanovama i profesionalnim udruženjima kako bi se i njihova iskustva uključila u popularizaciju lokaliteta.

Inače, područje Zapadne Srbije godišnje poseti oko pola miliona domaćih i stranih gostiju, a tome treba dodati i oko 300 turista koji tokom sezone obiđe granične destinacije u BiH. Veruje se da će arheološki park doprineti da se broj poseta uveća najmanje za pet odsto.

– Cilj je da se funkcionisanje naselja uveže u integrisanu ponudu klisure reke Đetinje čija je procedura zaštite kao predela izuzetnih odlika u toku. Jezero Vruci, manastir Rujno, Donja staparska banja, stara trasa „ćire“, ostaci bosanskog i dubrovačkog puta, neolitsko naselje, ribolovni reviri, kupališta, planinarske i biciklističke staze, stara hidrocentrala Pod gradom, Stari grad u Užicu i gradska plaža sastavni su delovi celine na čijem se umrežavanju i intenzivnom aktiviranju konstantno radi – zaključuje Ivanović.