U kojim gradovima je predloženo povećanje cena grejanja i za koliko: Lokalne vlasti oklevaju da odobre poskupljenja

To se uglavnom odnosi na tehničke uslove, gotovo svi su izvršili remont sistema, eventualno su radovi pri kraju. Ali, kada je reč o energentima, iako kažu da su potrebne količine obezbeđene, reč je uglavnom o količinama potrebnim za prvi, urgentni period, koje se sada nalaze u skladištima, dok se za ostatak oslanjaju na ugovore koje su sklopile ili tek nameravaju da to učine.

To je i razumljivo jer gotovo nijedna nema kapacitete da smesti svu količinu potrebnu za grejnu sezonu pa je, u proseku uskladištena oko trećina gasa, mazuta ili drvne sečke u odnosu na procenjeni utrošak tokom zime. Preostale količine će se sukcesivno nabavljati, što ipak budi strepnju kod potrošača koje brine da li će tada na tržištu, u ovim uslovima, biti dovoljno energenata.

Drugi problem sa kojim će se suočiti većina korisnika daljinskog grejanja su nove cene. Samo u tri lokalne samouprave, Beogradu, Kragujevcu i Šapcu, od 13 koliko smo kontaktirali, kažu da neće tražiti poskupljenje, ali tome treba dodati još dve: Novi Sad gde je gradonačelnik Miloš Vučević najavio je da će se Toplana „sasvim opravdano obratiti Gradu sa predlogom za izmenu cene“, ali da će i uprkos tome pokušati da održe aktuelnu cenu grejanja. Drugi izuzetak je Majdanpek, gde će grejanje od ove sezone biti jeftinije.

Naime, prethodna sezona u tom gradu bila je prva u kojoj je gradska toplana, koja zagreva 80 odsto stambenog i poslovnog prostora, umesto mazuta kao energent koristila drvnu sečku. Majdanpečani su time dobili 24 satno grejanje, a uz to je od januara ove godine i cena niža.

U nekim gradovima cene su već podignute, poput Kladova, Novog Pazara, Vranja ili Zrenjanina, dok se u drugim – Nišu, Prijepolju, Užicu, Zaječaru ili Subotici, tek najavljuje. Tu su komunalna preduzeća podnela zahteve za višim cenama ali lokalne vlasti o tome još nisu odlučivale. Ubedljivo najveće povećanje zatražilo je Prijepolje, oko 50 odsto više cene, dok su ostali predloženi cenovnici viši od 15, 18, najviše do 35 odsto.

Ono što najviše pada u oči je raznolikost u načinu obračuna i plaćanje te usluge, što se razlikuje od grada do grada. Negde, poput Beograda, građani plaćaju prema kvadraturi stana ili poslovnog prostora iako je davno istekao zakonski rok za komunalna preduzeća da pređu na obračun prema isporučenoj toplotnoj energiji.

U nekim opštinama i gradovima su to već prihvatili pa račun obično sadrži fiksni deo, prema zagrevanoj površini, i varijabilni, prema isporučenoj energiji. Uz to, negde se plaća preko cele godine, a negde samo tokom šest meseci grejne sezone. Ima primera i da se fiksni deo plaća cele godine a varijabilni samo tokom zimskih meseci.

Ono što je zajedničko, jeste da kod svih grejna sezona počinje 15. oktobra a završava se 15. aprila uz mogućnost da, kada su prosečne temperature 12 stepeni ili manje, 15 dana ranije ili isto toliko kasnije održe tople radijatore.

Još vesti iz ovog grada

Zašto su načelnici polovine gradskih uprava u Nišu podneli ostavke?

Važan i neizostavan dokument jugoslovenske popularne kulture: Monografija grupe „Smak”

Ničić optužuje opoziciju da je ohrabrivala vandale da oštete prostorije SNS: „Priznaje postojanje džipova bez tablica koji zastrašuju Zaječarce“

„Ne pamtim da je u novijoj istoriji zabeležen ovakav pritisak na sudsku vlast“: Maja Gojković o blokadi suda u Novom Sadu