Foto: WikipediaPoslednja odluka kragujevačkog gradskog parlamenta o spajanju šest javno komunalnih preduzeća (Gradska groblja, Zelenilo, Parking servis, Gradske tržnice, Čistoća i Urbanizam) u jednu firmu – „Čistoća“ i dalje je glavna tema u Kragujevcu.
Šumadijska javnost, posebno onaj njen deo koji donekle razume o čemu se tu radi, zaprepašćena je, dok su zaposleni, koje će spajanje javno komunalnih preduzeća najpre da pogodi, zatečeni i isprepadani, pošto je odluka o tome doneta i bukvalno na prečac, odnosno, bez prethodne javne rasprave, bez konsultacija struke i bez, kako to primećuju u lokalnim medijima, ikakvog plana i programa, to jest studije izvodljivosti ili elaborata.
Zaposleni u kragujevačkim javno-komunalnim preduzećima uplašeni su i zbog toga što u predstojećim „tumbanjima“ i pravljenju spiskova prekobrojnih, bez čega jedna tako radikalna odluka kakva je formiranje jedne od šest firmi ne može da prođe, ne mogu da računaju ni na čiju podršku. Ponajmanje na onu iz sindikalnih organizacija u svojim preduzećima, čija su rukovodstva, javna je tajna, pod kontrolom poslovodstava, te su i bukvalno prepušteni samima sebi.
U Savezu samostalnih sindikata Srbije u Kragujevcu kažu da su im u ovom slučaju ruke vezane činjenicom da je najavljena racionalizacija gradskog komunalnog sektora i status zaposlenih u njemu prevashodno u nadležnosti sindikalnih organizacija u tim firmama, koje bi trebalo da pokrenu inicijative za eventualno sindikalno delovanje. Takvih inicijativa, međutim, uprkos sve ozbiljnijoj zabrinutosti zaposlenih, tvrde u SSSS-u, i danje nema.
– Spajanje šest komunalnih preduzeća u jedno na prvi pogled deluje kao racionalan potez u vremenu finansijske krize. To bi trebalo da dovede do smanjenja broja rukovodećih radnih mesta, racionalizacije zajedničkih službi, te manjih troškova poslovanja. Teško bi bilo ne podržati takve mere da ta medalja nema i drugu stranu, koja podrazumeva otpuštanje značajnog broja zaposlenih u ovim preduzećima, što samo po sebi u uređenim društvima ne bi bilo sporno, jer bi ti ljudi imali šansu za novi posao. Ono što ovu meru čini pomalo apsurdnom je intenzivno zapošljavanje u nekim javnim preduzećima, kao primer može da posluži „Elektrošumadija“. Takvi postupci čine ove mere racionalizacije u komunalnim preduzećima apsurdnim – kaže za naš list predsednik SSSS u Kragujevcu Jugoslav Ristić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
