U koroni raste štednja

Čini se da je pandemija uticala da ovaj iznos raste većom stopom nego ranije. Ove i prošle godine odvajalo se oko 450 dinara više nego prethodne, dok je pre globalne krize to povećanje iznosilo oko 200 dinara godišnje.

Prema rečima Ansgara Lonera iz agencije IMAS koja je radila istraživanje, moguće je da je trenutna situacija naterala ljude da povećaju štednju, ali je moguće i da su imali više novca na raspolaganju budući da se u lokadaunu manje trošilo.

Opšta neizvesnost je bila jedan od glavnih motiva za štednju i ove godine, a pandemija se, sudeći po rezultatima ovog istraživanja, nije previše odrazila na lične finansije građana: veoma negativno je pogodila manje od petine anketiranih (18 procenata), trećina njih je neznatno pogođena (35 odsto) dok je 43 procenta odgovorilo da uopšte nisu pogođeni.

Najvažniji razlog za štednju pokazuju odgovori ispitanika je predostrožnost. Oko 53 odsto njih štedi da bi imalo finansijske rezerve za porodicu, a 45 odsto za crne dane. S druge strane 19 odsto štedi za odmor, a 12 odsto za kupovine najčešće elektronskih aprata.

Od 2017. godine do sad, najviše je porasla popularnost životnog osiguranja (sa sedam na 14 procenata) i štednje po viđenju (sa devet na 12 procenata). S druge strane, sve je manje onih koji štede u kući ili sefu (pad sa 30 na 25 procenata), kao i onih koji uopšte ne štede (pad sa 50 na 45 procenata). Ipak, u odnosu na prošlu godinu štednja kući je ipak porasla sa 22 na 25 odsto.

Iako prosečni mesečni iznos ušteđevine raste, samo 27 odsto građana je zadovoljno sumom koju trenutno može da izdvoji.

Na pitanje koja institucija treba da omogući građanima da dođu do informacija i znanja o finansijskim temama preovlađuju odgovori da su to banke i druge nedržavne institucije (46 procenata), porodica (41 odsto), mediji (35 odsto) i druge obrazovne institucije (26 odsto). Tu se Srbija i Hrvatska izdvajaju, jer građani u drugim zemljama veću odgovornost za informisanje o finansijama daju školama.

Prema rečima Milana Todorovića iz Erste banke, prosečni štedni ulog u ovoj banci, kada je u pitanju oročena štednja, iznosi oko 21.950 evra. Kod štednje u dinarima, prosečni oročeni depozit je oko 633.000 dinara.

Prosečan štediša u Erste banci u evrima ima oročen iznos od 15.500 evra na 12 meseci i dan, a u dinarima oko 1.325.000 dinara, takođe na 12 meseci i jedan dan.

„Može se reći da je i u našoj zemlji, kao i širom Evrope, neizvesnost bila jedan od važnih pokretača štednje, imajući na umu da situacija sa pandemijom i dalje traje. Ono što je posebno interesantno je to da dinarska štednja beleži značajno brži rast što dokazuje da se vratilo poverenje u domaću valutu čemu su svakako doprinele pravovremeno donete mere monetarne i fiskalne politike s ciljem da se ublaže negativni efekti krize na građane i ekonomiju u celini“, navodi Milan Todorović, direktor Direkcije za upravljanje prodajnom mrežom u Erste banci.