U korpama hleb i mleko, ali ne i piletina

Pozdravljajući inicijativu Trgovinskog preduzeća Jabuka i Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS), da se u Beogradu otvori prva SOS prodavnica Milosavljević je najavio i da će uskoro biti doneta uredba na osnovu koje će se utvrđivati koje su kategorije građana su najugroženije i kojima je potrebna pomoć.

– Uredba bi u naredne dve sedmice trebalo da bude predložena Vladi na usvajanje, a onda bi ta inicijativa mogla da bude proširena i na druge gradove u Srbiji. Jer, veliki je broj građana koji, zbog skromnih primanja ne mogu sebi da priušte adekvatno snadbevanje, tako su ovakvi marketi potrebni. U prilog tome govori i podatak da su i ekonomski razvijenije zemlje, poput Slovenije takođe, počele da otvaraju slične prodavnice – rekao je Milosavljević. On je dodao da očekuje da će dobavljači i proizvođači, pre svega hrane, ali i drugih proizvoda podržati ovu inicijativu i da će naći načina da zarad ubrzanja obrta smanje cene i zaradu.

Na pitanje da li postoji mogućnost da se smanji porez na dodatu vrednost za najpotrebnije proizvode, ministar je rekao da to u ovom trenutku „nije realno očekivati“, jer je teško utvrditi na koje proizvode je potrebno sniziti poreze, ali i zato što država za to nema dovoljno novca.

Direktor Jabuke Milorad Mišković istakao je da su marže u SOS marketu oko pet do šest odsto, u megamarketima Jabuke iznose oko 20 odsto, dok se u ostalim prodavnicama kreću i do 30 odsto. On je rekao da su se dobavljači odrekli od 15 do 25 odsto proizvođačke cene, i napomenuo da su zahvaljujući tome cene u SOS marketu u proseku niže za 40 do 50 odsto.“ Proizvođačima će popust na cenu biti donekle nadomešten skraćenim rokovima plaćanja, a slične prodavnice biće otvorene na Karaburmi i Dorćolu, u Bloku 44 i u Mirijevu“, najavio je Mišković.

Satima pre otvaranja marketa desetine građana, uglavnom penzionera, čekalo je u redu. Oko podneva stvorila se velika gužva, ali kako kažu ljudi iz ASNS koji su obezbeđivali red, nije bilo nikakvih čarki, niti, za ovakve situacije, uobičajenog stampeda. Dragoslava Marić (70) je na pola reda morala da odustane od čekanja jer joj je pozlilo. „Nema veze, ionako sam htela samo da vidim čega ima“, kaže ona. Većina, ipak, nije odustala. Strpljivo su čekali da dođu na red i uđu u prodavnicu u koju ne može da stane više od dvadesetak građana. U korpama je najčešće bilo hleba, toaletnog papira i kesica posne supe, koja košta samo 14, 5 dinara. Kupovina šećera, mleka i ulja bila je ograničena na tri kilograma, odnosno tri litra. To jednog starijeg gospodina nije sprečilo da uzme četiri flaše ulja. Misli, valjda kasirka neće obratiti pažnju. Kilogram šećera košta 55 dinara i to onog u rinfuzu, ulje se prodaje po ceni od 93 dinara, dok hleb košta 25 dinara.

Svi se slažu, jeftinije je nego u ostalim marketima. Uprkos tome, korpe nisu bile prepune. Uzimale su se samo osnovne namirnice, dok radnici na delikatesu nisu imali mnogo posla. Kupci, očigledno, nisu bili spremni da za kilogram kačkavalja izdvoje 300 dinara ili 255 dinara za kilogram piletine.

Silvana Petrović sa trogodišnjom kćerkom razgleda prepune rafove. Uzela je supu, i nešto slatkiša. „ Jeftinije je, ali ja ne mogu mnogo toga da uzmem. Samohrana sam majka i imam primanja od 11.000 dinara mesečno“, kaže Silvana. Retko ko nosi više kesa. Jedni zato što ne mogu da ponesu više, a drugi jer nemaju dovoljno novca.Red ispred prodavnice Jabuke u Malom mokrom lugu juče je podsetio na one godine kada se čekalo u redu za hleb. Srećom, ovoga puta rafovi su bili puni. Otvaranju marketa prisustvovalo je oko 200 građana, a prvih 100 dobilo je poklone.

Još desetak SOS marketa

Do kraja maja u Beogradu bi, kako je najavljeno, trebalo da bude otvoreno još desetak „socijalnih „ radnji, a pregovora se i o otvaranju SOS marketa u Zaječaru. Tokom prva tri dana u SOS marketu moći će da kupuju svi građani, a nakon toga samo građani sa potrošačkim karticama koje će dobijati zaposlena lica sa minimalnim zaradama, penzioneri sa dohotkom manjim od 20.000 dinara, lica koja primaju socijalnu pomoć, raseljena i izbegla lica, osobe sa invaliditetom i nezaposleni. Zainteresovani građani potrošačke kartice mogu preuzeti prostorijama Jabuke u Čiča Ilijinoj 6 i u Baja Sekulića 43, kao i u prostorijama ASNS.

Po uzoru na Lidl i Aldi

– Praksa velikih trgovačkih lanaca poput nemačkog Aldija ili Lidla pokazuje da se i sa maržom od pet do šest odsto može uspešno poslovati. Treba, međutim, podsetiti da kupovina u objektima tih trgovačkih lanaca podseća na kupovinu u nekom magacinu, bez posebne usluge, a u ponudi su proizvodi koji su ispravni i znatno jeftiniji. Tako, naprimer, u Aldiju ne možete kupiti čokoladu Milka, ali možete pazariti čokoladnu tablu.Slična situacija je i sa drugim proizvodima koji su, „ dobrog kvaliteta i niske cene“. U tom kontekstu posmatrano možda je otvaranje socijalnih prodavnica nagoveštaj uvođenja tog koncepta prodaje i u našu trgovinu. U tom slučaju moguće je da marže budu znatno niže, ali ja i dalje verujem da potrošači neće biti mnogo zainteresovani za kupovinu u tim „narodnim magacinima“, niti očekujem da će taj projekat zaživeti – kaže za Danas Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište i dodaje da Jabuka ima pravo da snizi marže, ali to ne znači da treba osporavati drugim trgovcima da zaračunavaju visoke marže, „jer potrošači biraju gde će i po kojim cenama pazariti“.