U Kostolcu prvi sistem EPS-a za odsumporavanje

Ovaj ogranak poslednju deceniju realizuje više projekata EPS- a upravo usmerenih na ekološki aspekt i energetsku efikasnost. Ukupno planirana sredstva za investicije u oblasti zaštite životne sredine u celom sistemu EPS- a iznose oko milijardu evra za period 2015 – 2025.
Termoelektrane u Kostolcu rešiće dva važna ekološka pitanja ovog leta, budući da je postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova u TE „Kostolac B“ u završnoj fazi, a napreduje i povezivanje TE „Kostolac A“ na novi pepelovod. Pepeo i šljaka transportovaće se na savremenu deponiju „Ćirikovac“, koja ne ugrožava vodene tokove, čime će se stvoriti uslovi za bržu rekultivaciju starog pepelišta na Srednjem kostolačkom ostrvu.
Direktor za proizvodnju energije u „TE-KO Kostolac“, Nenad Marković kaže da je EPS rešen da termoelektrane i proizvodnju uglja modernizuje uvođenjem novih tehnologija kako bi maksimalno zaštitila zdravlje stanovništva, životnu sredinu i ispunila domaće i evropske ekološke standarde uz efikasnu proizvodnju električne energije.
– Deo tih projekata realizuje se već šest godina i u ogranku „Termoelektrane i kopovi Kostolac“, a najveći su upravo u termosektoru. Projekti koji se realizuju u „Termoelektranama i kopovima Kostolac“ primer su onoga što EPS radi da se emisije štetnih gasova i praškastih materija svedu na minimum. Prvi sistem za odsumporavanje dimnih gasova na EPS-ovim kapacitetima biće završen ove godine upravo u Kostolcu. Time će u potpunosti biti rešen problem emisije sumpornih oksida iz blokova Termoelektrane „Kostolac B“. Na bloku B1 ugrađen je i sistem za smanjenje emisije azotnih oksida. Postignuti rezultati su veoma značajni, jer je emisija azotnih oksida znatno manja od propisanih i dozvoljenih normi. Isti sistem biće ugrađen i na blok B2, rekao je Marković.
Projekti koji su rađeni, ili se sada realizuju u Kostolcu većinom su vezani za poboljšanje ekološke zaštite i energetske i tehnološke efikasnosti. To bi trebalo da dovede i do trajnog rešenja problema starih deponija.
– Projekti u Kostolcu obuhvataju sve tehnološke sisteme, od otkrivanja, proizvodnje i transporta uglja do termoelektrana, efikasnijeg rada blokova, smanjenja emisije gasova i praškastih materija u atmosferu do odvoza pepela i šljake i njihovog deponovanja na najsavremenijoj deponiji. Nova deponija pepela u okviru zatvorenog kopa Ćirikovac treba da u potpunosti zameni staru na Srednjem kostolačkom ostrvu. Kako bi se u budućnosti sprečilo razvejavanje pepela i šljake sa deponije opredeljenje EPS-a jeste da se uvede najsavremenija tehnologija transporta ovog materijala od kotlova do deponije gustom hidro mešavinom. Blokovi Termoelektrane „Kostolac B“ povezani su na ovaj sistem i on funkcioniše dobro. Oprema za otpepeljivanje istog tipa sa istim tehnološkim zahtevima ugrađuje se ovih meseci i na blokovima Termoelektrane „Kostolac A“, kazao je Marković.
I izgradnja novog bloka TE Kostolac B3 je u skladu sa svim EU standardima zaštite životne sredine. Emisije zagađujućih materija u vazduh, kao najznačajniji parametar, projektovane su tako da zadovolje standarde EU Direktive o industrijskim emisijama, iako ova Direktiva još uvek nije preneta u srpsko zakonodavstvo. Elektroprivreda Srbije je posvećena usaglašavanju rada svojih postrojenja sa odgovarajućim standardima zaštite životne sredine i poštuje sve propise, kaže direktor za proizvodnju električne energije i dodaje da je u prethodnom periodu investirano je više od 200 miliona evra sa ciljem smanjenja uticaja rada termoenergetskih postrojenja na životnu sredinu.
– Najvažniji projekti usmereni su na smanjenje emisije zagađujućih materija u vazduh iz termoelektrana. Sa smanjenje emisije praškastih materija ugrađeni su elektro filteri na 13 termo blokova u EPS-u, a u toku je ugradnja na još jednom bloku. Za smanjenje emisije azotnih oksida završena su tri projekta, dok je jedan je u toku, rekao je Marković i dodao da će se u narednom periodu pristupiti istim aktivnostima i na preostala četiri bloka snage veće od 300 megavata. Postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova biće napravljena takođe za sve blokove snage veće od 300 megavata.
Tokom letnjeg perioda biće završen i ovogodišnji remontni ciklus u termosektoru u „TE-KO Kostolac“, nakon čega se očekuje da predstojeći zimski period protekne bez većih tehnoloških zastoja u radu.
– Nakon revitalizacije blokova B1 u B2 u prethodnim godinama, TE „Kostolac B“ danas radi s projektovanom snagom, kao i TE „Kostolac A“. Očekujem da proizvodni planovi za ovu godinu budu realizovani uz minimalna prekidanja kontinuiranog rada obe termoelektrane. Dosadašnji stepen realizacije plana proizvodnje je izuzetno dobar, što je najbolji pokazatelj da je kostolački termosektor i ove godine na najboljem putu da isporuči sve kilovat-sate i još jednom potvrdi svoju pouzdanost, zaključuje Marković.

Daleko više energije iz elektrane

Kapaciteti za proizvodnju električne energije u Kostolcu danas su pouzdani, stabilni, isplativi, sa značajnim smanjenjem emisije, ali i energetski značajno efikasniji nego što je to bilo pre 10 godina. Sistemu EPS-a „TE-KO Kostolac“ isporučuje 6,6 milijardi kilovat- časova električne energije godišnje, a samo pre 10 godina iz istih blokova isporučivano je maksimalno 4,8 milijardi kilovat, časova.

„Prvenac“ posle četvrt veka

Novi blok B3, snage 350 MW, biće prvi novi veći kapacitet u EPS-u posle 25 godina i obezbediće veću energetsku stabilnost EPS-a i cele zemlje.To je projekat iz druge faze kineskog aranžmana, uz proširenje proizvodnih kapaciteta Površinskog kopa „Drmno“ sa devet na 12 miliona tona uglja godišnje.