Do 2012. godine, kada je u kompaniji Fijat Krajsler automobili Srbija startovala serijska proizvodnja novog modela „fijat 500L“, Kragujevac je bio i te kako atraktivna investiciona destinacija kako za inostrane, tako i za domaće firme i investitore.
Zahvaljujući investicijama pre svega u auto-industriju, Šumadijsko-pomoravski region može se pohvaliti suficitom u spoljnotrgovinskoj razmeni, uglavnom sa zemljama Evropske unije, koji je lane iznosio pola milijarde dolara.
Problem je, međutim, što su već nekoliko godina unazad potencijalni strani investitori, uglavnom kineski i po neki arapski i turski, koji su se interesovali za pokretanje biznisa u ovom delu Srbije, ovde bili samo u prolazu. Ipak, do pre par godina situacija nije bila tako sumorna. O tome svedoči i podatak da je u jesen 2008. u Kragujevac stigla jedna od najvećih svetskih automobilskih kompanija – italijanski Fijat, koja je do aprila 2012. na temeljima bivše Zastavine fabrike automobila, izgradila jednu od najsavremenijih kompanija Fijat Krajsler automobili Srbija, u koju je do sada investirano svih 1,3 milijarde evra. U periodu od 2010. do aprila 2012. izgrađene su i fabrike glavnih Fijatovih dobavljača, reč je o kompanijama Manjeti Mareli, DŽonson kontrol, Sidžit, PMC i HTL, koje su locirane u krugu nekadašnje vojne kasarne u naselju Grošnici.
U Kragujevac je stigla i izraelska kompanija Plaza koja je u centru Šumadije otvorila jedan od najvećih šoping molova u Srbiji i regionu površine od 60.000 kvadrata, u čiju je izgradnju uloženo oko 60 miliona evra. Izraelci su kragujevačku Plazu u međuvremenu prodali jednoj rumunskoj kompaniji, ali taj šoping-mol i dalje uspešno radi. Početkom decenije (2011), poznata nemačka kompanija MEGGLE kupila ovdašnju Mlekaru „Mladost“, koja je privatizacijom bila dovedena na rub propasti. Kragujevačka Mlekara MEGGLE sada je jedna od najuspešnijih srpskih firmi te vrste, u čije proširenje, osavremenjavanje, poboljšanje kvaliteta i povećanje proizvodnog asortimana Nemci ulažu od kad su došli. Koju godinu pre toga, Zastavu-Mašine kupila je multinacionalna kompanija Rap marine grup, sa sedištem u Norveškoj, koja je najpre u krugu Zastave, a potom u nekadašnjem pogonu Zastavine fabrike „21. Oktobar“ u Gruži, organizovala proizvodnju delova za naftne platforme i tankere. Od pre desetak godinu u šumadiji posluje i ogranak austrijsko-nemačkog koncerna Vaketr Nojsen, koji u zakupljenim pogonima kragujevačke Industrije „Filip Kljajić“, proizvodi delove za građevinske mašine i mehanizaciju, dok je Zastava Tapacirnicu kupila slovenačka firma MTU iz Sloven Gradeca.
Pre pet godina, Tapacirnicu je preuzela slovenačka Grupa FORI koja u rekonstruisanim pogonima te nekadašnje Zastavine fabrike šije navlake za naslone za ruke i glavu za automobile marke Ford, Folksvagen, Pežo, BMW i druge. Uz to, Grupa Fori u Kragujevcu proizvodi i delove za Gorenje, a nedavno je u ovdašnjoj Industrijskoj zoni Skladište otvorila novu fabriku za proizvodnju medicinskih pomagala za invalidne osobe, namenjene isključivo svetskim tržištima.
Slovenačke firme Unior i Gorenje kupile su i Zastava Alatnicu, u kojoj su nastavile proizvodnju alata za domaće i inostrana tržišta. Slovenci su u Šumadiji kupile i Zastava Livnicu, iz Topole. Ta privatizacija je, međutim, zbog toga što je vlasnik topolske Livnice, slovenački LIVAR, odavde odnosio profit, a u Topoli ostavljao dugove, okončana najpre raskidom kupoprodajnog ugovora, a nedugo potom i stečajem nekada jedne od uspešnijih Zastavinih fabrika. Ništa bolje nije prošla ni Zastava Kovačnica, koju je, 2005, na aukciji kupila bugarska kompanija Intetrust.
Vlasnik te bugarske firme Valentin Zahaijev je, prema tvrdnji kragujevačkih kovača, godinama nakon preuzimanja Kovačnice odnosio profit, ostavljajući dugove za sobom. Pod teretom tih dugova, u Zastava Kovačnici je pre godinu dana pokrenut stečaj, a u februaru ove godine fabrika je otišla u bankrot. No, s obzirom na to da je reč o fabrici od strateškog značaja za srpsku privredu, pre svega za proizvodnju oružja, Kovačnica, uprkos bankrotu, i dalje kuje otkovke za domaće oružare i inostrane partnere. Jedna od najznačajnijih inostranih investicija u Šumadiji svakako je i ona vezana za južnokorejsku Jura korporaciju koja je 2010. u Rači Kragujevačkoj kupila fabriku Zastava elektro. Ta kupoprodaja izvrešena je uz državne subvencije od 4.500 evra po zaposlenom radniku. U Juri je danas zaposleno oko 1.200 radnika.
Nesuđeni strateški partneri
Predstavnici dve kineske kompanije za proizvodnju teretnih i terenskih vozila – državne Jak motors i privatne Huang Hai, potpisali su, pre dve godine, sa menadžmentom Zastava-Kamiona memorandume o saradnji i strateškom partnerstvu. U međuvremenu je u Zastava-Kamionima proizvodnja obustavljena i sada ta firma pokušava da se spasi od pokretanja stečaja, a od nesuđenih strateških partnera iz Kine nema ni traga ni glasa. Niko više ne pominje ni investiciju kineske kompanije CMEC koja je, uoči parlamentarnih i lokalnih izbora, predstavila projekat buduće farme za uzgoj junadi i firme za preradu junećeg mesa, koja je kineskom tržištu trebalo da isporučuje do 50.000 tona junećeg mesa godišnje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
