BDP za pet meseci povećan 4,3 odsto: U maju pad industrije, rudarstvo skočilo za skoro 30 odsto

Kako se navodi, u aprilu i maju zabeležen je rast privrede koji odgovara projektovanoj stopi rasta od tri do 3,5 odsto na nivou cele godine.

U samom maju ove godine zabeležen je međugodišnji pad industrijske proizvodnje za 1,1 odsto, kao i pad od 3,3 odsto u spoljnotrgovinskoj razmeni.

Kao razlog ovome u MAT-u navode to što je maj ove godine imao tri radna dana manje nego isti mesec prošle godine.

Industrijska proizvodnja od januara do kraja maja je povećana za dva odsto, uz međugodišnji pad u maju od 1,1 odsto.

Po sektorima gledano, rast je ostvaren samo u rudarstvu i to za 28,9 odsto, dok se u prerađivačkoj industriji i snabdevanju električnom energijom zapravo beleži međugodišnji pad.

Proizvodnja struje je smanjena za 5,6 odsto, pri čemu je pad proizvodnje struje u hidroelektranama smanjen za oko 12 odsto, s obzirom da hidrološki uslovi nisu bili na nivou prošlogodišnjih koji su bili nadprosečni.

U analizi MAT-a navodi se da je u maju konačno „živnula“ proizvodnja derivata nafte, nakon remonta i dvomesečnog zastoja u Rafineriji nafte Pančevo.

Ipak i u maju je zabeležen pad proizvodnje derivata nafte za 3,6 odsto u odnosu na maj prošle godine, što takođe, kako se navodi u MAT-u, može biti posledica „kalendarskog akcidenta“.

Najvažniji deo industrije, prerađivačka industrija je međugodišnje u maju pala za dva odsto, dok je za pet meseci zabeležila rast od 2,7 odsto.

Glavni doprinos rastu prerađivačke industrije za prvih pet meseci dale su proizvodnja osnovnih metala, za čak 50 odsto, prehrambena industrija koja je porasla za 6,4 odsto, dok je proizvodnja računara povećana za čak 96,4 odsto međugodišnje.

U okviru prehrambene industrije viok rast zebeležila je prerada i konzervisanje voća i povrća (23,5 odsto) i mlečni proizvodi 10,2 odsto.

Od januara do kraja maja, pad proizvodnje zabeležen je u proizvodnji odevnih predmeta-šest odsto, tekstilna industrija 3,7 odsto, prerada drveta 6,5 odsto i farmaceutska industrija ua 2,4 odsto.

Izvor:MAT br. 354-355

Najveći pad svakako u ovom periodu zabeležila je proizvodnja koksa i derivata nafte za čak 33,2 odsto, zbog pomenutog remonta.

U maju je spoljnotrgovinska razmena smanjena za 1,1 odsto u odnou na maj 2023. godine, pri čemu je izvoz pao za 3,3 odsto, dok je uvoz robe povećan za 0,6 odsto.
Posledično, deficit je povećan za 13,3 odsto na 859 miliona evra.

Ako se posmatra prvih pet meseci, izvoz je povećan kumulativno za 0,6 odsto u odnosu na isti period lane, dok je uvoz povećana za 1,2 odsto.
U odnosu na isti period prošle godine deficit je povećan za 3,3 odsto na 3,5 milijarde evra.

Najvažnija privredna oblast za izvoz je prerađivačka industrija koja sa 87,4 odsto učestvuje u izvozu robe. Za prvih pet meseci njen izvoz je porastao za četiri odsto međugodišnje, ali je u maju pao za čak 5,7 odsto.

Zanimljivo je da celokupan prirast izvoza prerađivačke industrije u ovoj godini potiče od izvoza kompanija koje pripadaju oblasti proizvodnja osnovnih metala. Zapravo, njihov doprinos je čak 101,7 odsto, što znači da su sve ostale oblasti zabeležile smanjenje izvoza.

Izvoz ovih kompanija ide prevashodno u Kinu (16,1 odsto i Tursku 11,1 odsto). Ovde je najvažnija proizvodnja bakra, čije je učešće u izvozu ove obasti 56,6 odsto i sa rastom od čak 344,6 odsto u odnosu na prvih pet meseci prošle godine.

Istovremeno, izvoz robe u Kinu je povećan za skoro 80 odsto u odnosu na prvih pet meseci 2023. godine, što je u nominalnim iznosima rast od 335,4 miliona evra.

Izvoz u Tursku je povećan za 68,1 odst ili za 148,2 miliona evra.

„Kada bi se ovaj trend rasta izvoza zadržao do kraja godine Srbija bi godinu završila sa većom pokrivenošću uvoza izvozom u razmeni sa Kinom od Evropske unije (naime, lane je EU izvezla u Kinu robu u vrednosti od 224 milijarde evra, uvezla za oko 515 milijarde evra, tako da je pokrivenost uvoza izvozom iznosila 43 odsto). Srbija je ove godine na tržištu Kine i Turske pronašla alternativu za prigušenu tražnju iz EU. Da se to nije desilo, u prvih pet meseci ne bismo imali rast robnog izvoza od 0,6 odsto, već pad od 3,6 odsto
(robni izvoz bio bi niži za oko pola milijarde evra)“, navodi se u analizi MAT-a.