U martu nestalo 11.000 radnih mesta

Međutim, kada se uporede podaci iz decembra prošle i marta ove godine, pad je još drastičniji i iznosi 32.176 ljudi manje koji danas imaju posao. Najveće smanjenje dogodilo se u januaru, jer je tada u odnosu na decembar bilo uposleno za 17.532 radnika manje.

Slično je bilo i godinu dana ranije, kada je u januaru bez posla ostalo skoro 25.000 ljudi. Međutim, za razliku od prošle godine kada se kriva vratila već tokom februara i marta, ove godine je ona nastavila opadajući trend.

Tako je u februaru u odnosu na januar bilo 3.497 manje zaposlenih a u martu već, u odnosu na prethodni mesec, čak 11.147 radnika manje. To je prvi mart bar pet godina unazad u kome je zabeležen pad zaposlenosti, a pravi udar zbog zatvaranja ekonomije usled epidemije očekuje se tek u aprilu.

– Kada se posmatra pad broja zaposlenih u januaru ove u odnosu na decembar prethodne godine, to je verovatno sezonski efekat. U tom delu godine smanjuju se poslovi, posebno u poljoprivredi, građevinarstvu, pa ta sezonska kretanja treba isključiti kada se posmatraju trendovi. Verujem da se ni sada uticaj krize još nije ispoljio do kraja marta, epidemija je započela sredinom meseca i do kraja tog perioda mali je broj ljudi izgubilo posao. Postoji pravilnost da rast nezaposlenosti kasni za padom privredne aktivnosti. Prvo padne privredna aktivnost, a tek potom i zaposlenost i obrnuto, privreda počne da se „podiže“ ali se zapsolenost i dalje smanjuje. To je proces koji duže traje pa i kada se kriza okonča, treba računati da se to bar narednih godinu dana neće odraziti na stopu zaposlenosti – kaže za Danas Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta.

Kako dodaje, privrednici su do sada verovatno i izbegavali da dele otkaze, ali već za mesec, dva videće da mnogi poslovi ne mogu da se obavljaju, ili bar ne u meri u kojoj su ranije, tako da će do smanjenja broja radnika doći malo kasnije ali će period povratka trajati znatno duže.

Inače, prema podacima RZS, najveći pad zabeležen je u sektoru preduzetnika, čak više od 10.000 u proseku dok je upola manje ljudi bez posla ostalo u firmama. Zanimljiva je i statistika po delatnostima, pa je tako prema kvartalnim podacima administracija smanjena za više od 6.000 službenika, zdravstvo i socijalna zaštita za oko 5.000, stručne i naučne delatnosti za više od 4.000 koliko i trgovina na veliko. Primetniji rast zaposlenih imalo je rudarstvo, više od 2.000, dok je u ostalim oblastima broj radnika uvećan za manje od hiljadu.