U Zastavi će za dve nedelje biti formirana nova automobilska kompanija Fijat-Srbija, u kojoj će Italijani biti vlasnici 67 odsto firme, dok će država Srbija u narednih deset godina raspolagati sa preostalih 33 odsto kapitala preduzeća.
Kompanijom će upravljati bord direktora, na čelu sa Đovanijem de Filipisom, koji je najavio novu sistematizaciju rada i još neke novine, kojima će proizvodni proces u firmi u Kragujevcu biti prilagođen evropskim standardima. Sudeći prema najavama, Fijat će u svoju novu kompaniju u Kragujevcu u naredne tri godine uložiti oko 950 miliona evra, koliko je potrebno da se zapuštena kragujevačka Fabrika automobila modernizuje i postane proizvođač savremenih automobila najnovije generacije. Država Srbija će u rekonstrukciju i izgradnju putne, železničke, komunalne i ostale infrastrukture u Kragujevcu i Šumadiji uložiti 300 miliona evra, čime će biti stvoreni preduslovi za najavljenu proizvodnju 300.000 Fijatovih automobila godišnje.
Uprkos tako ambicioznim planovim,a u domaćoj javnosti još uvek s nevericom gledaju na poslovni aranžman sa Italijanima. U krugovima bliskim Fijatu, Danas saznaje i da italijanski proizvođač automobila ne bi ni dolazio u Srbiju da nema ozbiljne namere.
– Znamo da će biti teško, i da mnogo toga neće zavisiti samo od nas. Jasno nam je i da su se radnici u Zastavi u prethodnih 15-ak godina odvikli od rada. Nadamo se, međutim, da ćemo te teškoće u relativno kratkom roku uspeti da prevaziđemo. Očekujemo i punu podršku države, koja je suvlasnik u novoj automobilskoj kompaniji u Kragujevcu. U Vladi Srbije su nam rekli da će formirati poseban savet koji će pratiti realizaciju zajedničkog poslovnog aranžmana. Fijat ima ozbiljne planove u Srbiji i učiniće sve da ih realizuje, ali ponavljam, ne zavisi sve od nas – ističe naš sagovornik.
U prilog tvrdnji o ozbiljnosti Fijatovih namera u Kragujevcu ide i izjava predsednika te italijanske kompanije Serđa Markionea, koji je prilikom potpisivanja ugovora naglasio da Fijat u poslovni aranžman sa državom Srbijom ulaže ne samo finansijska sredstva i proizvodni potencijal, nego i moralni ugled, odnosno brend (ime i imidž kompanije), što u svetu biznisa nije ništa manje značajno od materijalnih investicija.
Član kragujevačkog Gradskog veća za privredu i privatizaciju Vlado Vučković kaže da su neozbiljni svi oni koji misle da bi se Italijani igrali investicijom od 900 miliona evra.
– Neozbiljne su i tvrdnje da će Fijat plan izvoza iz svoje kompanije u Kragujevcu moći da realizuje tek ako se postigne dogovor sa Rusjom o bescarinskom plasmanu automobila iz Srbije u tu zemlju. Fijat na rusko tržište računa u dugoročnim planovima, a onih 200.000 plus 100.000 automobila, koliko će se do kraja 2011. proizvoditi u Kragujevcu izvoziće preko svoje prodajne mreže širom sveta. To su činjenice, a sve ostalo su špekulacije ili naknadno pametovanje neupućenog, ili nedobronamernog dela domaće javnosti, kojem je, potpisvanjem ugovora da Fijatom, „izvučen tepih ispod nogu“ – ističe Vučković.
Opstrukcija posla sa Fijatom, međutim, nije isključena. Ovo utoliko pre što efekti zajedničkog ulaganja Fijata i države Srbije u Zastavu mogu da se očekuju tek za dve do tri godine, što interesnim grupama u Zastavi i političkoj javnosti ostavlja dovoljno vremena i prostora da demagoškom opstrukcijom i politikanstvom pokušaju da umanje značaj posla veka, kako upućeni, s razlogom reklo bi se, nazivaju dolazak Fijata i njegove prateće industrije u Srbiju.
Fijat, inače, planira da krajem 2009. ili početkom 2010. u Kragujevcu započne proizvodnju modela „A“ klase, koji će se proizvoditi u seriji od 200.000 automobila godišnje. Tokom 2011. trebalo bi da startuje proizvodnja modela „B“ klase, koji će se proizvoditi u seriji od 100.000 vozila na godišnjem nivou. Oko 95 odsto ove proizvodnje biće namenjeno izvozu na evropska i ostala svetska tržišta. Pored ugovora sa Fijatom, Vlada Srbije potpisala je i memorandume o razumevanju (prvi korak ka uspostavljanju poslovne saradnje) sa proizvođačem kamiona i autobusa IVEKO, kao i firmom Manjeti Mareli, koja slovi za jednog od svetskih lidera u produkciji akumulatora, alternatora, bobina, elektronskih navigacionih i drugih sistema. I IVEKO i Mareli planiraju da u Kragujevcu (Kormanskom polju) izgrade svoje pogone. IVEKO u svojoj novoj fabrici planira proizvodnju 2.200 autobusa godišnje, dok u pogonima Zastave Kamiona planira produkciju vatrogasnih i specijalnih vojnih vozila, što otvara mogućnost da se u poslovni aranžman sa IVEKO uključi i Zastavina fabrika oružja. Mareli će praviti komponente i sisteme za potrebe Fijatove kompanije u Kragujevcu, ali će deo svoje proizvodnje prodavati i na inostranim tržištima. Procenjuje se da će, krajem 2011, ukupan izvoz Fijatovih, IVEKO-vih i Marelijevih kompanija iz Kragujevca dostići milijardu evra. Očekuje se da će u ove tri kompanije biti zaposleno više od 4.750 radnika, a izvesno je i da će veliki broj Šumadinaca posao dobiti kod ostalih Fijatovih dobavljača, koji najavljuju izgradnju svojih pogona u Kragujevcu i okolini.
Istorijske paralele
Ugovor sa Fijatom bi se po značaju mogao porediti sa još dva datuma u daljoj i bližoj istoriji Kragujevca. Prvi je 1853. godina, kada su u kragujevačkoj Topolivnici (prvom industrijskom preduzeću u Srbiji i na Balkanu) izliveni prvi topovi, čime je započeta industrijalizacija Srbije, a drugi je avgust 1953, kada su radnici Zastave, na referendumu, odlučili da u Kragujevcu započne proizvodnja automobila. Već naredne, 1954, od Fijata je kupljena licenca, da bi godinu dana docnije, u pogonima nekadašnjeg Vojnotehničkog zavoda, bila započeta proizvodnja „fiće“, koja je označila početak stvaranja srpske automobilske industrije. Dolazak Fijata u Kragujevac najavljuje ne samo preporod Zastave i njene kooperantske mreže, nego i celokupne domaće industrije.
Uskoro epilog pregovora Zastave i Dženeral motorsa
Pregovori o realizaciji dela ugovora o saradnji Zastave i Dženeral motorsa, koji se odnosi na sklapanje Opelovih modela automobila u Kragujevcu biće okončani do polovine oktobra. „Dženeral motors je, prema nagoveštajima koje dobijamo iz te kompanije, zainteresovan za nastavak saradnje sa Zastavom. Za sklapanje Opelovih modela, zainteresovani smo i mi u Zastavi. Postoji, dakle, obostrana želja da se saradnja nastavi, a da li će tako i biti znaćemo posle pregovora sa predstavnicima DžM-a i Opela“, izjavio je za Danas Zoran Stošić, direktor Zastave AG eM, novoformirane firme za proizvodnju i sklapanje Opelovih modela automobila.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
