U nacionalnim parkovima cveta bespravna gradnja i divlja seča šuma

U Srbiji parkova pod zaštitom države imamo pet – Frušku Goru, Taru, Kopaonik, erdap i Šar, koji se svi zajedno prostiru na 150.000 hektara. Iako je veći deo tih parkova u državnoj svojini, poslednjih godina ilegalna gradnja u nekima od njih cveta, a DRI je u svom izveštaju na 77 strana skrenuo pažnju da je to rezultat nesaradnje nadležnih institucija, lokalnih samouprava, ali i države, odnosno resornog Ministarstva za zaštitu životne sredine.

DRI je utvrdila da nisu usvojena i usaglašena sva planska dokumenta u oblasti zaštite prirode, te da Ministarstvo zaštite životne sredine nije blagovremeno pokrenulo i sprovelo proceduru usvajanja planova upravljanja nacionalnim parkovima, niti je kroz rad inspekcije u dovoljnoj meri doprinela efikasnom upravljanju.

U izveštaju se navodi, između ostalog, da opština Bajina Bašta u periodu od 2018. do 2020. nije sprovela nijedan inspekcijski nadzor nad izgradnjom bespravnih objekata, što je uticalo na rast bespravne gradnje u NP Tara. Opština Majdanpek, na čijoj je teritoriji NP erdap, u poslednjih 13 godina donela je više od 40 rešenja o rušenju bespravnih objekata na području parka, ali ni po jednom nije postupila do kraja prošle godine.

DRI navodi i da upravljači nacionalnim parkovima Tara i erdap nemaju potpunu kontrolu nad aktivnostima na teritoriji zaštićenog područja i da je u pojedinim delovima parkova veći obim seče stabala u odnosu na planirani obim iz osnove gazdovanja šumama.

Revizori zameraju i to što nije formiran stručni savet nacionalnih parkova, i ističu da izostanak koordinacije i saradnje nadležnih ima za posledicu nedovoljnu zaštitu nacionalnog parka i porast bespravne gradnje u zaštićenom području.

Dragana Arsić iz Pokreta Odbranimo šume Fruške Gore kaže za Danas da Fruška Gora još nije u tolikoj meri izložena bespravnoj gradnji kao Tara i Kopaonik i podseća da trenutno imaju jedan slučaj gde je biznismen uzurpirao deo nacionalnog parka, započeo izgradnju poljoprivrednog gazdinstva i stigao i do turističkog kompleksa od 8.000 kvadrata.

“Ogradio je celo brdo od 600 hektara. Podneli smo prijave, građevinska inspekcija je najpre donela rešenje da to mora da se ukloni, ali to rešenje nije postalo izvršno. Pokrajinska vlada se izjasnila posle godinu dana i vratila slučaj na prvostepeno odlučivanje”, ističe Arsić.

Uprkos tome, u NP Fruška Gora veći problem od bespravne gradnje je, kako kaže, neadekvatan model upravljanja šumama kao zaštićenim područjem prirode.

“Revizor je ove godine konstatovao da su rađene prekomerne seče, da je bio niz nezakonitih radnji koje se tiču javnih nabavki po pitanju izvođača radova na seči šume”, napominje ona.

Arsić kaže da je suštinski problem što upravljači nemaju kapacitet da upravljaju zaštićenim područjima, a s druge strane, postoji dominacija sektora izgradnje, energetike i ostalih nad sektorom zaštitom prirode.

“Svi nacionalni parkovi su u nadležnosti Ministarstva i definitivno jeste problem neadekvatna zakonska regulativa. To mora da se popravi, da mehanizmi i kontrole i nadzor nad upravljanjem budu jači, ali to se reguliše zakonskim aktima, pre svega bi morao da se izmeni Zakon o nacionalnim parkovima, i da se u njemu eksplicitno navede šta je sve zabranjeno”, ističe naša sagovornica.

Često se dešava da inspekcije, napominje, kažu da oni nemaju osnov jer u Zakonu ne piše šta je striktno zabranjeno, pa se dešava da budu narušena osnovna načela zaštite prirode, a da oni ne mogu da to sankcionišu jer nemaju uporište u zakonu zbog čega idu linijom manjeg otpora. Izmene su neophodne, ističe Arsić, i u Zakonu o zaštiti prirode.

“Naravno, nezavisan rad inspekcija je jako, jako bitan, oni su često pod pritiskom, uglavnom moćnog kapitala i interesnih grupa, često inspektori ne reaguju onako kako bi trebalo”, ističe Dragana Arsić.

Kad prijava zastari

“Rudarski kop Kišnjeva glava na Fruškoj gori trebalo je da bude zatvoren 31. decembra 2020. ali se to nije desilo. Pisali smo nadležnima, rudarska inspekcija je brzo izašla, ali umesto da se donese rešenje o privremenom zatvaranju rudnika, oni su doneli odluku o “privrednom prestupu”. To njih nije nateralo da zaustave rad rudnika i ta prijava za privredni prestup zastareva za dve godine, tako da se možda ništa i ne desi”, ističe Dragana Arsić.